Uvek očekujete najgore, stalno se izvinjavate ili tražite potvrdu da niste pogrešili? Možda je ovo razlog

Ignorisanje deteta i prekid komunikacije kao oblik kažnjavanja mogu ostaviti posledice koje se osećaju i dugo nakon odrastanja. Deca pritom često ne razumeju &scaron;ta su pogre&scaron;ila niti dobijaju priliku da razgovaraju o problemu, zbog čega mogu naučiti da povezuju sukobe sa odbacivanjem, krivicom i strahom.Deca čiji su roditelji koristili ćutanje kao kaznu često prenose osam navika i osobina u odraslo doba. 1. Te&scaron;ko postavljaju granice Kada roditelj prekine komunikaciju bez obja&scaron;njenja, dete se često vi&scaron;e usredsređuje na ponovno pridobijanje njegove naklonosti nego na sopstvena osećanja. Zbog toga kasnije može te&scaron;ko da izrazi &scaron;ta mu smeta i postavi jasne granice, naročito ako se pla&scaron;i odbacivanja ili napu&scaron;tanja. 2. Te&scaron;ko izražavaju emocije Deca koja odrastaju uz roditelje koji probleme re&scaron;avaju ignorisanjem nemaju priliku da nauče kako izgleda otvoren i zdrav razgovor o osećanjima. Vremenom mogu početi da skrivaju sopstvene emocije jer se pla&scaron;e da će iskrenost izazvati sukob ili udaljiti druge ljude. 3. Preterano se izvinjavaju Takve osobe mogu naučiti da automatski preuzimaju krivicu kako bi &scaron;to pre zavr&scaron;ile sukob. Budući da kao deca često nisu dobijala obja&scaron;njenje za&scaron;to ih roditelj ignori&scaron;e, u odraslom dobu mogu pretpostaviti da su upravo one ne&scaron;to pogre&scaron;ile i izvinjavati se čak i kada nisu odgovorne za problem. 4. Odbijaju bliskost Strah od odbacivanja kod nekih može dovesti do izbegavanja emocionalne bliskosti. Umesto da otvoreno kažu &scaron;ta im je potrebno ili &scaron;ta ih je povredilo, mogu da se povuku i zatvore kada se osećaju ugroženo, a isti obrazac može se pojavljivati u partnerskim i prijateljskim odnosima. 5. Ponavljaju iste obrasce Psiholo&scaron;kinja Barbara Grinberg obja&scaron;njava da roditelji koji koriste ignorisanje ne uče decu kako da obrade sopstvene emocije niti im omogućavaju zdravu samorefleksiju. Budući da ne znaju za&scaron;to je roditelj uznemiren, deca mogu preuzimati krivicu i ugađati drugima kako bi održala mir, a takve obrasce zatim nastaviti da ponavljaju i kao odrasli. 6. Osećaju se nepoželjno Dugotrajan osećaj nevidljivosti može naru&scaron;iti detetovo samopo&scaron;tovanje. Takve osobe kasnije mogu verovati da njihova vrednost zavisi od toga da li su drugi zadovoljni njima, zbog čega zanemaruju sopstvene potrebe, ugađaju drugima i skrivaju osećanja iz straha od odbacivanja. 7. Uvek očekuju najgori ishod Čak i manja svađa ili promena nečijeg raspoloženja može ih navesti da očekuju prekid odnosa ili odbacivanje. Budući da su kao deca ćutanje povezivala sa kaznom, u odraslom dobu mogu te&scaron;ko podnositi neizvesnost tokom sukoba i poku&scaron;avati po svaku cenu da ponovo uspostave mir. 8. Traže potvrdu i pažnju Kada osete da se neko udaljava ili je lo&scaron;e raspoložen, mogu imati snažnu potrebu da ponovo pridobiju njegovu pažnju. Čak i sitnice poput neodgovaranja na poziv ili razočaranog pogleda mogu ih podsetiti na ignorisanje koje su doživljavali u detinjstvu i ponovo izazvati osećaj zbunjenosti i straha.

Uvek očekujete najgore, stalno se izvinjavate ili tražite potvrdu da niste pogrešili? Možda je ovo razlog

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala. Vrati se na vest

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest