Kad glad promeni sve: Čopor namibijskih lavova se nastanio na obali okeana i sad love foke

U Namibiji je grupa pustinjskih lavova napustila svoja tradicionalna lovi&scaron;ta i preselila se na obalu Atlantskog okeana, postav&scaron;i jedini poznati lavovi na svetu koji love morski plen.Uz Obalu kostura živi samo 12 pustinjskih lavova, od ukupne populacije od oko 80 jedinki. Napustili su su&scaron;ni pustinjski deo Namiba i krenuli prema Atlantskom okeanu u potrazi za hranom, radikalno menjajući ishranu i pona&scaron;anje jo&scaron; 2017. godine kako bi se prilagodili novom stani&scaron;tu &ndash; i čini se da im ta promena prilično dobro ide.Namibijski pustinjski lavovi nekada su živeli duž Obale kostura tokom osamdesetih godina pro&scaron;log veka, ali su se povukli dublje u pustinju nakon &scaron;to su su&scaron;a i sukobi sa farmerima desetkovali njihovu populaciju, kaže Filip Stander, stručnjak za za&scaron;titu prirode koji prati namibijske pustinjske lavove jo&scaron; od 1980. godine. Vi&scaron;e od 30 godina kasnije, životinje su, kako kaže, &bdquo;ponovo prona&scaron;le put do obale&ldquo;. Prilagodili su se čak i životu bez vode Ove životinje prilagodile su se životu na &bdquo;najnegostoljubivijem terenu koji možete zamisliti, ogromnom moru pe&scaron;čanih dina bez vegetacije&ldquo;, kaže Stander, osnivač neprofitne organizacije Desert Lion Conservation Trust.&bdquo;Pustinjski lavovi su neverovatno jedinstveni&ldquo;, kaže on. Imaju najveći životni prostor od svih lavova i, dodaje, &bdquo;vrhunski su sportisti&ldquo;. Prosečan teritorijalni prostor pustinjskog lava iznosi oko 12.000 kvadratnih kilometara, dok lav u Serengetiju obično koristi teritoriju od oko 100 kvadratnih kilometara. Prilagodili su se čak i životu bez vode.&bdquo;Većinu potrebne tečnosti dobijaju iz mesa koje jedu&ldquo;, obja&scaron;njava Stander.Namibijski pustinjski lavovi jedini su poznati lavovi koji love morski plen.&bdquo;Nazivamo ih pomorskim lavovima jer su naučili da razumeju okeanski ekosistem i koriste hranu iz mora&ldquo;, kaže Stander.Studija koju je sproveo pokazala je da su kormorani, flamingosi i foke činili čak 86 odsto biomase koju su tokom perioda od 18 meseci konzumirale tri mlade lavice.&bdquo;Iako je reč o maloj populaciji lavova, nadamo se da će se sada oporaviti zahvaljujući znanju koje su stekli o okeanu. Ali moramo ih za&scaron;tititi&ldquo;, kaže Stander.To podrazumeva smanjenje sukoba sa ljudima koji žive duž Obale kostura. Rendžeri koriste vatromet kako bi oterali lavove kada se previ&scaron;e približe ljudskim naseljima, kaže Stander. Takođe je napravljen sistem &bdquo;virtuelne ograde&ldquo; koji &scaron;alje upozorenje kada lavovi pređu određenu granicu, kako bi se za&scaron;titili i ljudi koji žive u tom području i turisti. Fotografija lavice obi&scaron;la svet Jedna fotografkinja zabeležila je dramatičnu promenu u njihovom pona&scaron;anju, pi&scaron;e BBC. To je neverovatno upečatljiva fotografija: lavica zami&scaron;ljeno gleda u daljinu na &scaron;ljunkovitoj plaži u Namibiji, dok se iza nje o obalu lome nemirni talasi. Čuva svoj plen, koji se ne vidi na fotografiji &ndash; le&scaron;inu južnoafričke medvedice.Belgijska fotografkinja Grit van Malderen snimila je ovaj dramatični prizor lavice Game, jedne od namibijskih pustinjskih lavova koja je naučila da lovi foke kako bi preživela u surovom okruženju Obale kostura. Njena fotografija dobila je posebno priznanje na prestižnom takmičenju Wildlife Photographer of the Year, koje organizuje Prirodnjački muzej u Londonu.&bdquo;Čuvala je foku ceo dan&ldquo;, kaže Van Malderen, koja je danima čekala pravi trenutak za fotografiju, posmatrajući Gamu iz automobila. &bdquo;Zaista je neverovatno gledati kako se njihovo pona&scaron;anje počinje menjati.&ldquo; Borba za opstanak menja i zakone prirode &bdquo;Ova fotografija pokazuje koliko su ove životinje otporne, da mogu da promene stani&scaron;te kako bi preživele&ldquo;, kaže Van Malderen. &bdquo;Ovi lavovi su izuzetno izdržljivi. Život je borba za opstanak i sve predstavlja izazov.&ldquo;Van Malderen je gledala Gamu kako odrasta. Prvi put ju je srela kada je lavica imala samo tri meseca. Danas ima tri i po godine i, kako kaže fotografkinja, &bdquo;gotovo je odrasla&ldquo;. Postala je zastra&scaron;ujući lovac, sposoban da tokom jedne noći ubije čak 40 foka.&bdquo;Navikli smo da lavove viđamo u savani ili kako leže na velikoj steni, pa je zaista upečatljivo videti jednog na plaži. Deluje veoma čudno i neobično&ldquo;, kaže Natali Kuper.Gama pripada prvoj generaciji lavova koja je odrasla na Obali kostura, kaže Filip Stander, stručnjak za za&scaron;titu prirode koji prati namibijske pustinjske lavove jo&scaron; od 1980. godine. On smatra da je fotografija Van Malderen veoma značajna jer prikazuje &bdquo;Gamin prvi dan kada je bila sama na plaži&ldquo;.

Kad glad promeni sve: Čopor namibijskih lavova se nastanio na obali okeana i sad love foke

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala. Vrati se na vest

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest