SEDAM misterioznih JEZIKA koje niko još nije uspeo da DEŠIFRUJE

Da li volite da re&scaron;avate zagonetke? Zamislite da vam neko donese potpuno nepoznat kod - bez rečnika, bez gramatike, bez prevoda...Upravo je to problem sa kojim se arheologija i lingvistika suočavaju kada su u pitanju brojni drevni jezici, odnosno pisma. Oni su i danas zagonetka - uprkos na&scaron;oj visokoj tehnologiji i ve&scaron;tačkoj inteligenciji - i svedoče o razvijenim civilizacijama čije pismo vidimo, ali ne razumemo.Svenja Bonman je lingvistkinja na Univerzitetu u Kelnu i radi u oblasti istorijske uporedne lingvistike. U svojim istraživanjima poku&scaron;ava da de&scaron;ifruje istorijske jezike i rekonstrui&scaron;e njihove strukture.&bdquo;Za mene je izuzetno privlačno kada pred sobom imam intelektualnu zagonetku koja je toliko zahtevna da je čak ni najsjajniji umovi nisu uspeli da re&scaron;e&ldquo;, kaže ona. &bdquo;Uz pomoć takvih pisanih tragova dobijate pristup kulturi koja je odavno nestala&ldquo;. To je, kaže Bonman, poput svojevrsne ma&scaron;ine vremena pomoću koje možete bar pasivno komunicirati sa drugom kulturom, pi&scaron;e Dojče vele.Prekratko, premalo, previ&scaron;e strano: Prepreke za de&scaron;ifrovanjeBonman trenutno istražuje epi-olmečko pismo, nekada kori&scaron;ćeno na južnoj obali Meksičkog zaliva. Pojedinačni natpisi i simboli u drevnom olmečkom pismu ukazuju na rano razvijeno pismo, ali njegovi primeri su tako malobrojni, a kontekst toliko nejasan da je de&scaron;ifrovanje izuzetno te&scaron;ko.Podjednako enigmatično je indusko pismo kulture Harapa na području dana&scaron;njeg Pakistana i severozapadne Indije. Pojavljuje se na stotinama pečata i krhotina grnčarije, ali skoro uvek u izuzetno kratkim nizovima. Da li predstavlja potpuno razvijen jezik ili simbolički sistem, jo&scaron; uvek je predmet debate. Etrurčanski jezik, koji se govorio u centralnoj Italiji u antici, takođe ostaje enigmatičan. Iako pismo može da se čita jer je izvedeno iz grčkog alfabeta, sam jezik gotovo da nema prepoznatljivih srodnika. Zbog toga je te&scaron;ko razumeti &scaron;ta zapravo pi&scaron;e na natpisima.Rongorongo sa Uskr&scaron;njeg ostrva je takođe veoma apstraktno pismo, podseća na ono piktografsko sa pticama, ljudima i ornamentalnim oblicima, i sačuvano je samo na nekoliko, delimično o&scaron;tećenih drvenih pločica. Proto-elamitsko pismo, najranija poznata tradicija pisanja i administracije na području kasnijeg Elama, potiče sa područja dana&scaron;njeg Irana. Znakovi su dobro katalogizovani, ali pločice su često fragmentarne, sadržaj izgleda kao administrativne bele&scaron;ke, a jezik iza njih ne pripada nijednoj poznatoj jezičkoj porodici. Poznatiji smo po minojskoj kulturi na Kritu: od njena tri pisma, de&scaron;ifrovano je samo Linear B, jer predstavlja rani oblik grčkog jezika. Međutim, kritski hijeroglifi i Linear A ostaju misterija do danas. Čuveni Fetosov disk iz 2. milenijuma pre nove ere takođe potiče sa Krita &ndash; jedinstveni glineni predmet sa spiralno raspoređenim simbolima pečata. Spektakularno, ali upravo zato &scaron;to je jedinstven primerak, gotovo je nemoguće sistematski de&scaron;ifrovati.Kada slova postanu nere&scaron;ive zagonetkeSva ova pisma imaju jedan fundamentalni problem: nedostaje im &bdquo;ključ&ldquo;, takozvani &bdquo;Rozeta kamen&ldquo;, ili dvojezični natpisi u kojima je isti tekst napisan i na poznatom jeziku i na enigmatičnom pismu. Bez takvih ključeva, povezivanje znakova sa glasovima, slogovima ili rečima ostaje izuzetno te&scaron;ko.Ilustracija; Foto: Ella_Ca/Shutterstock&bdquo;Ali, ne i nemoguće&ldquo;, kaže Bonman, podsećajući na de&scaron;ifrovanje Linearnog B pisma: &bdquo;Dvojezični tekstovi nisu nužno neophodni, ali je neophodna neka vrsta kontinuiteta sa istorijskim vremenima. To bi mogla biti, na primer, imena mesta, vladara ili bogova. Tada je to sasvim izvodljivo.&ldquo; Problem nastaje kada postoji samo mali broj veoma kratkih tekstova, jer je tada te&scaron;ko videti obrasce, a hipoteze je te&scaron;ko testirati. Ili kada su lokaliteti uni&scaron;teni ili lo&scaron;e dokumentovani.&bdquo;Uvek radimo samo sa fragmentima ili ostacima iz pro&scaron;losti&ldquo;, kaže Bonman. U Evropi, srećom, postoji relativno mnogo izvora, dok se u regionima poput Centralne Amerike mora raditi sa onim &scaron;to su &bdquo;konkvistadori ostavili za sobom&ldquo;, ističe nemački lingvista. Jo&scaron; jedan ključni faktor u de&scaron;ifrovanju jeste da li se jezik može klasifikovati u poznatu jezičku porodicu. Bez ovog okvira, ne postoje zvučni sistemi, strukture reči ili tipični gramatički obrasci na osnovu kojih se hipoteze mogu testirati.Ve&scaron;tačka inteligencija - samo delimično upotrebljivaVe&scaron;tačka inteligencija se često pominje kao potencijalni &bdquo;de&scaron;ifrant&ldquo;. Može da ispita nizove karaktera, prepozna obrasce, razlikuje varijante, popunjava praznine i izračunava frekvencije. Međutim, kaže Bonman, brzo dostiže svoje granice kada su u pitanju veoma male količine teksta. VI zahteva velike količine podataka za analizu, a nede&scaron;ifrovani skriptovi obično imaju samo mali broj natpisa. &bdquo;Po mom mi&scaron;ljenju, relativno je malo verovatno da će se u bliskoj budućnosti razviti programi koji mogu da rade sa tako malo podataka&ldquo;. Pored toga, obja&scaron;njava Bonman, VI prvenstveno rekombinuje već poznate informacije, umesto da zapravo &bdquo;izmi&scaron;lja&ldquo; ne&scaron;to novo: &bdquo;VI jednostavno menja određene fraze i reči i tako stvara iluziju inteligencije. Ali u su&scaron;tini, to je samo simulacija inteligencije. Program zapravo ne misli.&ldquo; To ponekad rezultira tumačenjima koja deluju elegantno, ali su slabo naučno utemeljena. Postoji i opasnost da sistemi odražavaju nesvesna očekivanja naučnika &ndash; na primer, kada &bdquo;otkriju&ldquo; sličnosti sa jezičkim porodicama koje su bile posebno često zastupljene u materijalu za obuku, upozorava Bonman.Ilustracija; Foto: Kokhanchikov/ShutterstockZagonetke koje možda ostanu zagonetkeMožda je upravo to posebna privlačnost ovih jezika: oni pokazuju da čak i u doba naizgled sveznajućih ma&scaron;ina, neki glasovi pro&scaron;losti ostaju nemi - barem za sada.&bdquo;Mi ljudi, koliko znamo, jedina smo vrsta na planeti koja ima svest o istoriji. Razmi&scaron;ljamo o tome odakle dolazimo i kuda idemo&ldquo;, kaže Bonman.Razmi&scaron;ljanje o pro&scaron;lim dru&scaron;tvima, kako su funkcionisala i za&scaron;to su nestala, za ovog lingvistu je sama srž ljudskog postojanja.&bdquo;U tom smislu, de&scaron;ifrovanje ovih jezika&quot;, zaključuje Bonman, &bdquo;izuzetno je relevantna i savremena tema&quot;.

SEDAM misterioznih JEZIKA koje niko još nije uspeo da DEŠIFRUJE

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala. Vrati se na vest

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest