Ako neko ima ovih 11 osobina, verovatno su ga odgajali "SLABI" roditelji

Međutim, mnogi &bdquo;slabi&ldquo; roditelji, često sledeći permisivne stilove roditeljstva, fokusiraju se isključivo na visoku naklonost, u velikoj meri propu&scaron;tajući prilike da oblikuju svoju decu kroz mogućnosti da vežbaju emocionalnu regulaciju, samostalnost i dono&scaron;enje odluka.Kasnije u životu, ovakvi stilovi roditeljstva često dovode do razmažene dece koja očekuju da ljudi zadovolje svaku njihovu potrebu i koja se često oslanjaju na spolja&scaron;nju potvrdu kako bi stekla osećaj sigurnosti.Dakle, ako neko ima ove navike, verovatno su ga odgajali slabi roditelji, i to se vidi u načinu na koji se pona&scaron;a.1. Ne prihvataju &bdquo;ne&ldquo; kao odgovorČesto najzdraviji stilovi roditeljstva pronalaze ravnotežu između osobina permisivnog roditeljstva i preteranog roditeljstva. Postavljaju granice i uče svoju decu da se sama reguli&scaron;u, ali nisu &scaron;krti u pokazivanju naklonosti i ljubavi. Dok preterano roditeljstvo teži da stvori razmaženu decu, slično kao i njihovi permisivni pandani, prema jednoj studiji iz časopisa &quot;Journal of American College Health&quot;, prava ravnoteža daje deci realnu &scaron;ansu da izrastu u nezavisne, samostalne odrasle osobe.Ako roditelji poku&scaron;avaju da se osećaju sigurno kontroli&scaron;ući svaki pokret svoje dece, ona će kasnije u životu očekivati isto od svojih vr&scaron;njaka, prijatelja i partnera. Osećaće se kao da imaju pravo na tuđe vreme i energiju jer su ih roditelji naučili da to očekuju jo&scaron; kao deca. Nemaju ve&scaron;tine regulacije da prihvate &bdquo;ne&ldquo; kao odgovor ili kao potpunu rečenicu, jer su njihova dosada i nelagodnost uvek brzo re&scaron;avani od strane roditelja kome je bilo važno da se oseća &bdquo;pod kontrolom&ldquo;.2. Izjednačavaju povratnu informaciju sa ličnim napadomAko je dete odraslo ugađajući raspoloženjima svojih roditelja i poku&scaron;avajući da očuva mir u kući, postoji &scaron;ansa da je izraslo u nesiguran identitet kome je potrebna stalna potvrda i uveravanje od drugih da bi se osećalo bezbedno. Nije mu data prilika da vežba emocionalnu regulaciju ili pona&scaron;anja samoumirivanja samostalno, pa mu je potrebno da drugi to rade umesto njega.To je deo razloga za&scaron;to se toliko ljudi muči da prihvati konstruktivnu kritiku i povratne informacije od drugih, bilo na poslu ili u ličnim odnosima. Ovi razgovori nesigurnim ljudima deluju povređujuće, prema jednoj studiji objavljenoj u časopisu &quot;PLOS One&quot; - kao lični napad, a ne kao prilika za učenje i rast.3. Očekuju pohvalu za minimumPrema rečima licencirane kliničke socijalne radnice Klare Lerner, mnoga deca koja izrastu u razmažene odrasle osobe imala su manjak ograničenja i očekivanja od svojih roditelja u ranijem životu. Nije im stalno skretana pažnja da ne mogu da imaju sve &scaron;to žele, a njihovi problemi su često re&scaron;avani brzom reakcijom koja ih je &scaron;titila od potrebe da se sami nose sa nelagodno&scaron;ću.Razmažena odrasla deca sada očekuju pohvalu za obavljanje minimuma jer su im roditelji to dopu&scaron;tali. Njihove emocije su uvek bile za&scaron;tićene, a njihova dosada uvek re&scaron;avana, pa je, naravno, kao odraslima stvarnost sveta potpuno dezorganizujuća i naizgled surova.4. Stalno ugađaju drugimaIako često mislimo da su &bdquo;slabi&ldquo; stilovi roditeljstva permisivni - odsutni ili emocionalno nedostupni - oni mogu postojati i kod roditelja koji traže stalnu kontrolu i autoritet. Ako roditelj nema sopstvene ve&scaron;tine suočavanja i oslanja se na svoju decu radi osećaja sigurnosti, velika je verovatnoća da će deca zbog toga na kraju biti u gorem položaju.Prema jednoj studiji Univerziteta u Kembridžu, deca koja odrastaju uz stroge disciplinske stilove kontrolnih roditelja imaju veću verovatnoću da sa godinama razviju probleme sa mentalnim zdravljem. Ugađanje drugima i održavanje mira u odnosima može biti samo pogre&scaron;no usmeren mehanizam suočavanja sa anksiozno&scaron;ću ili hroničnim stresom koji su bili primorani da usvoje jo&scaron; kao deca.5. Često otkazuju planoveRegulisani ljudi, koji neguju zdrave i uravnotežene odnose, retko otkazuju planove zato &scaron;to &bdquo;im se ne ide&ldquo;. Ako se nekome obavežu, pojaviće se, čak i ako nije uvek lako ili zgodno ispuniti dogovor. Imaju alate samoregulacije potrebne da izađu iz svoje zone komfora.Međutim, deca koju su roditelji &scaron;titili od svih problema i re&scaron;avali im dosadu nisu dobila priliku da razviju ličnu odgovornost ili emocionalnu regulaciju. Beže od dosade i nelagodnosti, naročito kada nema nikoga ko bi preuzeo roditeljsku ulogu i re&scaron;io to umesto njih.Zato, ako neko često otkazuje planove, verovatno su ga odgajali slabi roditelji. Nije se od njega očekivalo da izađe iz zone komfora ili da radi stvari koje ne želi, pa kao odrasla osoba ima malo ve&scaron;tina suočavanja kada se od njega očekuje da radi te&scaron;ke i neprijatne stvari.6. Me&scaron;aju granice sa odbacivanjemKada im neko postavi granicu ili pokrene neko pitanje u vezi sa odnosom, ljudi koje su odgajali slabi roditelji često te situacije doživljavaju kao odbacivanje. Odrasli su dobijajući sve &scaron;to su želeli i uz roditelje koji su se prilagođavali svakoj njihovoj potrebi, ali se sada od njih očekuje da prihvate i usvoje tuđe granice.Naravno, granice nisu namenjene da kontroli&scaron;u nečije pona&scaron;anje - one su jednostavno podsetnici na vrstu pona&scaron;anja koju je neko spreman da toleri&scaron;e. Ako neko nije voljan da se promeni, nije primoran da se povinuje - može jednostavno da se udalji.Odrasla deca sa ovakvim roditeljima imaju pravo da odluče da neće po&scaron;tovati granice ili da se lično razvijaju, ali to takođe verovatno znači da će se njihovi odnosi promeniti i nestati.7. Odbijaju da preuzmu odgovornostAko roditelj nije naučio dete kako da prizna sopstvene gre&scaron;ke bez kažnjavanja ili nije re&scaron;avao sve njegove probleme umesto njega, velika je verovatnoća da danas beži od odgovornosti. To mu deluje kao pretnja njegovoj slici o sebi i ličnom blagostanju, iako je upravo ta nelagodnost ono &scaron;to podstiče zdrav lični rast i osnaživanje.Nažalost po ovu odraslu decu, prema rečima psihoterapeutkinje F. Dajan Bart, preuzimanje odgovornosti često je postupak koji nam omogućava da se osećamo bolje u vezi sa sobom. Kada izbegavamo odgovornost i bežimo od nje uz izgovore, sabotiramo sopstveni osećaj lične vrednosti i sreće.Dakle, ako neko ima ove navike, verovatno su ga odgajali slabi roditelji i, zbog toga, on je manje srećan i ispunjen u sopstvenom životu.8. Beže od posledicaSlično kao sa granicama u odnosima i konstruktivnom povratnom informacijom na poslu, ljudi koje su odgajali slabi roditelji često se muče da prihvate posledice sopstvenih postupaka. Veruju da su bilo kakve negativne primedbe ili posledice usmerene na njihovo pona&scaron;anje lični napadi, jer tokom odrastanja nisu bili disciplinovani niti pozivani na odgovornost.Naravno, postavljanje očekivanja i uvođenje posledica za detetove postupke upravo je način na koji roditelji uče decu da preuzmu odgovornost, prema jednoj studiji iz časopisa &quot;Paediatrics &amp; Child Health&quot;. Dakle, ako je odraslo dete potpuno nesposobno da prizna svoje gre&scaron;ke i napravi promene, to je verovatno zato &scaron;to su njegovi roditelji bili previ&scaron;e permisivni ili preterano popustljivi do &scaron;tetne mere.9. Očekuju emocionalni rad od drugihUčenje emocionalne regulacije kod dece često proizlazi iz nezavisnosti - davanja prostora da sami ispune svoju dosadu, suoče se sa posledicama i vežbaju izlazak iz zone komfora. Kao odrasli, ovakva emocionalna inteligencija igra ulogu u svakom aspektu života, utičući ne samo na lično mentalno zdravlje i odnose, već i na op&scaron;te blagostanje, prema jednoj studiji iz 2024. godine.Dakle, ako odraslo dete očekuje emocionalni rad od drugih, poput regulisanja njegovih emocija ili posredovanja u te&scaron;kim razgovorima, velika je verovatnoća da je to zato &scaron;to su roditelji te stvari radili umesto njega kada je bio dete.10. Uvek imaju izgovorMnoga deca koja se oslanjaju na izgovore kako bi se nosila sa situacijama suočavaju se sa strahom od odbacivanja ili neuspeha. Bilo da je to ukorenjeno u dečjoj traumi zbog preterano zahtevnih roditelja sa nemogućim standardima ili permisivnih roditelja koji su uvek činili da se dete oseća kao centar sveta, pravljenje izgovora je njihov način da se osećaju sigurnije i za&scaron;tićenije.Naravno, izgovori ne samo da izbegavaju pravu odgovornost na &scaron;tetu ličnih odnosa i veza, već i naru&scaron;avaju lično samopouzdanje. Čak i ako pravljenje izgovora, umesto priznavanja gre&scaron;ke, nudi kratkotrajan osećaj stabilnosti i utehe, na kraju su upravo lična vrednost i samopo&scaron;tovanje te osobe ono &scaron;to je ugroženo.11. Krive druge za svoje problemeRazmaženost nije samo očekivanje stalne pažnje i uveravanja od drugih - ona može podrazumevati i okrivljavanje drugih za lične gre&scaron;ke i očekivanje da svet donese uspeh pravo u krilo bez ikakvog ličnog truda. Ovakvi razmaženi odrasli ljudi doživljavaju slom kada stvari ne idu po njihovom, jer je njihovo detinjstvo bilo oblikovano razmazivanjem i sveobuhvatnom pažnjom roditelja.Prema jednoj studiji iz časopisa &quot;Personality and Individual Differences&quot;, ljudi sa slabim ve&scaron;tinama emocionalne regulacije skloniji su ovakvim pona&scaron;anjima prebacivanja krivice. Ne znaju kako da se nose sa spoznajom da oni sami imaju kontrolu - da niko ne dolazi da ih spase, uključujući i njihove roditelje.

Ako neko ima ovih 11 osobina, verovatno su ga odgajali "SLABI" roditelji

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala. Vrati se na vest

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest