Patnje slavne Fride Kalo: Kad je trebalo da joj amputiraju nogu rekla je "Šta će mi noga, imam krila"

Ilustracija, foto: Depositphotos/robin_ph

Bila je prva meksička slikaraka čija su dela izložena u čuvenom muzeju Luvr. U životu je naslikala 143 slike, od kojih su 55 autoportreti.

Rođena je kao Magdalena Karmen Frida Kalo i Kalderon 6. jula 1907. godine. Otac joj je bio nemački umetnik jevrejskog porekla, fotograf i poznavalac nemačke filozofije, a majka neobrazovana, ali praktična Meksikanka. Frida je celog života bila između, inspirisana obema stranama svog porekla, zaljubljena u kulturne različitosti.

Kada je Frida imala šest godina, obolela je od dečje paralize. Zbog bolesti je morala dugo da leži, podnoseći jake bolove. Od ranih dana naučila je da se nosi s nevoljama hrabro i odlučno, obećavajući sebi da je nikakve prepreke neće omesti da od života uzme svu radost, nažalost i svu bol koju joj je sudbina namenila. Veliku podršku dobijala je od oca. Bila je jedna od njegovih šest kćeri, ali najmilija od svih. Bodrio ju je i hvalio kao najhrabriju i jedinstvenu.

Bolest koju je pregurala u detinjstvu na Fridi je ostavila neprijatan pečat. Desna noga joj je bila kraća i tanja od leve i to je bio nedostatak zbog kog su joj se rugali u školi. Ona je svoj hendikep preokrenula u korist. Ni tada ni kasnije nije obraćala pažnju na poruge. Izabrala je da postane lekar da bi mogla drugima da pomaže kako bi izbegli njene muke. Međutim, kada je imala osamnaest godina doživela je tešku saobraćajnu nesreću.

Sa svojim momkom Alehandrom bila je u autobusu koji se sudario sa tramvajem. Metalna cev prošla joj je kroz stomak i prekinula sve njene planove za budućnost. Desna noga bila joj je polomljena na jedanaest mesta, a stopalo sasvim smrskano. Kičma joj je bila polomljena, karlica, rebra i ključna kost bili su zdrobljeni. Lekari nisu očekivali da će preživeti. Nakon mesec dana, Frida je puštena kući iz bolnice. Ostala je da leži u koritu mesecima, zarobljena od glave do pete. "Nisam bolesna, samo slomljena", zapisala je tada u dnevnik.

Svog supruga, takođe slikara – Dijega Riveru upoznala je još kao srednjoškolka, kada je on oslikavao mural u njenoj školi. Vrlo brzo ga je zavolela, a on je bio oduševljen njenim slikama i radom i govorio joj da je "autentično meksički" i da se nikada ne menja.

Kada se udala za Dijega nazivali su ih "slon i golubica", zbog razlike u visini i građi. Frida je bila sitna, visoka samo 150 cm, a Dijego krupan i pozamašne kilaže.

Taj brak je bio najtoksičnija stvar koja se dogodila mladoj i talentovanoj slikarki. Dijego je veoma brzo počeo da je vara sa kim je stigao. To je išlo do te mere da je prevario i sa sestrom!

Frida je bivala sve očajnija i očajnija i utehu je pronalazila u kontriranju svom raskalašnom suprugu, tako što se viđala sa drugim muškarcima – mnogima! Ali, i sa ženama...

Da stvar bude bizarnija, postajala je prijateljica i zbližavala se sa Dijegovim ljubavnicama. To je verovarno bio njen način borbe protiv bola koji je osećala zbog svega što je trpela od čoveka koga je volela.

Bila je prkosna žena i kada je njeno telo zahvatila gangrena i lekari joj saopštili da će morati da joj amputiraju nogu, Frida je izjavila: "Šta će mi noga, ja imam krila."

Ali ta je krila nisu daleko odnela – umrla je 1954. u 47. godini života od plućne embolije. Njen supriga je dan njene smrti okarakterisao kao najtragičniji dan u njegovom životu. Ironično, ali istinito...

O Fridi Kalo napisane su brojne knjige, a 1983. Hajden Herera izaje biografiju Fride Kalo koja postaje svetski bestseler i po kojoj se 2002. snimio i film, u kome ulogu Fride igra Selma Hajek. Film je osvojio dve nagrade Oskar.

Iako je Fridin talenat i rad postao svetski priznat i poznat i daleko prevazišao rad Dijega Rivere, u rodnom Meksiku je zauvek ostala nepriznata, neprihvaćena i nevoljena. Njenog supruga Dijega smatraju vrhunskim umetnikom, dok u Meksiku o Fridi možete čuti da je osrednja ili nikakva umetnica.

Izvor: Stil.kurir.rs