Ostvaren san Martina Lutera Kinga

Tako je govorio Martin Luter King 28. avgusta 1963. u Vašingtonu, gde je stigao predvodeći masovni mirni marš za građanska prava. Taj govor, sada čuven pod nazivom „Sanjam”, ocenjen je u istraživanjima dva američka univerziteta kao najbolji govor 20. veka i ispred je čuvenog govora američkog predsednika Džona Kenedija, poznatog po rečenici: „Ne pitajte šta vaša zemlja može da učini za vas, nego šta vi možete da učinite za svoju zemlju”.

Obraćanje Martina Lutera Kinga stotinama hiljada ljudi u Vašingtonu bilo je vrhunac njegove borbe za rasnu jednakost i kulminacija mirnog protesta koji je trajao više od godinu dana.

Kasnog popodneva 28. avgusta 1963 godine Martin Luter King stao je ispod statue Abrahama Linkolna stavio tekst na pult i započeo govor pred 250 000 ljudi. Bilo je to mnogo više publike nego što je mogao da zamisli.

King je bio poslednji govornik koji je izašao na govornicu tog vrelog letnjeg dana, masa je skandirala njegovo ime. Bilo je veoma važno šta će izgovoriti na prvom skupu protiv rasne diskriminacije, na “Maršu na Vašington za posao i slobodu”.

Iako su svi, pa i sam Luter od govora očekivali puno nisu ni slutili da će njegove reči odjekivati decenijama potom.

Luter je pogledao u brižljivo spremljen govor, zbog kojeg je do četiti ujutru ostao budan, i počeo: „Sanjam da će jednog dana ovaj narod ustati i živeti za ono u šta veruje, da su svi ljudi po rođenju jednaki… Sanjam da će moje četvoro dece jednog dana živeti u naciji koja ih neće vrednovati po njihovoj boji kože, nego po njihovom karakteru. O tome danas sanjam“, reči su koje u zatalasale masu i duboko se urezale i budućim generacijama ljudi koje se bore za rasnu jednakost.

U govoru koji je trajao nešto više od 17 minuta baptistički sveštenik pozvao je na nenasilnu borbu za završetak rasizma u Americi i uvođenje jednakih prava za sve.

Osam godina ranije, krajem 1955., Afroamerikanka Roza Parks uhapšena je u Montgomeriju u Alabami pošto je u autobusu odbila da ustupi mesto jednom belcu. Proteste je predvodio Martin Luter King.

Početni bojkot nekoliko gradskih autobusa doveo je do masovnog bojkota gradskog prevoza u Montgomeriju. Nakon 381 dana protest je okončan, ali tek pošto je Vrhovni sud SAD presudio da je rasna segregacija u autobusima protivna američkom Ustavu.

Martin Luter King nastavio je i nakon odluke Vrhovnog suda da predvodi mirne proteste protiv rasne diskriminacije. Ubijen je 4. aprila 1968. u Memfisu, gdje je trebalo da predvodi marš đubretara koji su protestovali protiv malih plata i loših uslova rada.

Pucano mu je u vrat dok je stajao na balkonu jednog hotela. Umro je ubrzo potom u bolnici.

Ubistvo tridesetdevetogodišnjeg doktora filozofije, sina sveštenika, simbola otpora rasnoj segregaciji i zagovornika mirnih protesta dovelo je do eskalacije rasnih nemira.

Počelo je u Memfisu, gde je odmah poslato 4 000 pripadnika nacionalne garde i gde je noću uveden policijski čas. Dva dana kasnije rasni neredi proširili su se na celu Ameriku.

Za ubistvo je osuđen Džejms Erl Rej koji je priznao zločin. Umro je 1998. u zatvoru služeći kaznu od 99 godina. Do smrti je tvrdio da je bio samo deo zavere.

Do sličnog zaključka došla je i porota koju je sazvala porodica King. Ministarstvo pravde je saopštilo 2000. godine da nije utvrdilo dokaze postojanja zavere.

Martin Luter King je 1964. dobio Nobelovu nagradu za mir. Bio je najmlađi dobitnik - imao je svega 35 godina.

Predsjednik SAD Džimi Karter je 1977. posthumno odlikovao Martina Lutera Kinga Predsedničkom medaljom slobode.

Kongres SAD odlikovao ga je 2004. Zlatnom medaljom Kongresa.

Dan Martina Lutera Kinga ustanovljen je 1986. kao nacionalni praznik u SAD.

Istraživanja javnog mnenja, sprovedena 40 godina nakon ubistva Martina Lutera Kinga, početkom 2008. godine, pokazuju da većina Amerikanaca smatra da bi osoba afričkog porekla mogla da bude predsednik Sjedinjenih Američkih Država.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država od 2009. godine. Je Barak Obama.

Izvor: bosnjaci.net, Telegraf