Linda Lavlejs i „Duboko grlo“: Mračna strana pornografije

Život Linde Suzan Borman, kasnije proslavljene pod pseudonimom Linda Lavlejs, nije počeo sasvim glamurozno.

Rođena je 1942. u Njujorku, a odrastala je u strogoj i ne baš srećnoj katoličkoj porodici. Već sa 20 godina prošla je kroz rođenje vanbračnog deteta koje je smesta dato na usvajanje, i tešku saobraćajnu nesreću nakon koje je transfuzijom krvi dobila hepatitis. Delovalo je da njen život neće biti ni naročito srećan, ni zapažen, ni uzbudljiv – međutim, tokom oporavka od automobilske nesreće upoznala je Čaka Trejnora, naizgled sasvim prijatnog čoveka.

Uskoro su se venčali, i zajedno odselili sa Floride u Njujork, gde je preduzimljivi suprug postao Lindin menadžer u sasvim novoj karijeri: porno filmovima. Oni su u to vreme snimani u sumnjivim podrumima i u vidu kratkih isečaka distribuirani ograničenoj i tabuiziranoj peep-show publici. Međutim, zahvaljujući Lindi, ovo se ubrzo promenilo: pornić je zakoračio u mejnstrim, a ona sama je postala slavna.

Blistavi počeci

Skandalozni film Duboko grlo (Deep Throat) pojavio se u američkim bioskopima 1972. godine. U njemu, isfrustrirana Linda odlazi kod prijateljice da se potraži savet za dostizanje seksualnog užitka; sledi orgija, koja ne uspeva da reši problem, te se Linda obraća ginekologu. Ovaj ubrzo nalazi uzrok njene nesreće: klitoris joj se nalazi u grlu! Dobri doktor joj smesta pomaže da reši ovaj problem tako što je podučava veštinama oralnog seksa; Linda najzad doživljava orgazam, i ophrvana oduševljenjem ga moli da je oženi. Lekar odbija, ali joj predlaže da se zaposli u njegovoj ordinaciji kao „terapeutkinja”: pružaće uslugu svoje naročite tehnike oralnog seksa nizu muškaraca, sve dok ne pronađe nekog koji bi je oženio.

Film se završava rečenicom ispisanom na ekranu: „Kraj. I Duboko grlo vam svima želimo.”

Cenzura obično nije dozvoljavala pornografiji da bude viđena van strogo ograničenih mesta – međutim, film Duboko grlo je ovome doskočio: bio je dugometražan i visokobudžetan, a scene eksplicitnog seksa povezao je kakvim-takvim zapletom, i tako uspeo da prođe kao „obična” igrana komedija – samo, za malo stariju publiku. A, ta je publika bila zaintrigirana, ako ne i oduševljena: osim u pornografskom nedeljniku Screw, film je reklamiran i u prestižnom listu New York Times.

Označio je početak zlatnog doba pornografije, jer su mnogi filmovi sledili recept za zaobilaženje cenzure; ovaj period se vremenski poklopio sa drugim talasom feminizma, koji je slobodu pornografije ponekad bio sklon prihvatiti kao znak seksualnog oslobođenja. Par godina nakon Dubokog grla bilo je pomodno razgovarati o porno filmovima u krugovima više srednje klase; fenomen je ubrzo dobio ime „porno-šik”. Država je pokušala da ga zabrani, ali su se zvezde šou-biznisa udružile sa aktivistima i zahtevale slobodu prikazivanja. Pornografija je tako ipak uspela da dopre do mejnstrim publike, bioskopa i velikih plakata, te tako postane deo pop-kulture.

Sama Linda Lavlejs neko vreme je bila u centru pažnje, a njen život je delovao uzbudljivo isto koliko i kontroverzno. Predstavljala se kao seksualno oslobođena nimfomanka koja iskreno uživa u svemu što radi. Snimila je nastavak, Duboko grlo II, fotografisala se za magazine Playboy i Esquire i proputovala Ameriku na turneji čija je putanja imala oblik penisa.

Godine 1974. objavila je čak dve eksplicitne autobiografije: U Lindi Lavlejs (Inside Linda Lovelace) i Intimni dnevnik Linde Lavlejs (The Intimate Diary of Linda Lovelace). Ona i Trejnor bili su često viđeni gosti u Plejboj vili Hjua Hefnera. Za mnoge je postala simbol seksa slobodnog od puritanskih moralnih ubeđenja.

Međutim, nisu svi bili oduševljeni: kritičar Rodžer Ibert, koji je filmu dodelio nula od pet zvezdica, primetio je zajedljivo da „ako seksualno oslobađanje zahteva toliki trud, možda ga nije ni vredno”. Zbilja, ako je izuzetno naporan stil oralnog zadovoljavanja muškarca pravo rešenje za ženske frustracije, džaba smo krečili.

Ispostavilo se, međutim, da su sumnjivost umetničkog kvaliteta i manjkavost idejne zamisli još i najmanji problemi Dubokog grla. Sredinom sedamdesetih, Linda Borman uveliko je kuburila sa bolestima zavisnosti, a njena glumačka karijera nikada nije zapravo zaživela.

Ali, najneprijatniji podaci iz ranih dana Lindine karijere izašli su na videlo tek nakon što je 1975. napokon, nakon tri pokušaja bekstva, napustila supruga Čaka Trejnora i porno industriju.

Crna realnost

1980. Linda Lavlejs je objavila autobiografiju Ordeal, u kojoj je iznela strahovite optužbe protiv svog bivšeg supruga. Tvrdila je da je njihov odnos bio zasnovan na fizičkom i emotivnom nasilju, prisilnoj prostituciji i kućnoj pornografiji – njena legendarna hiperseksualnost bila je u potpunosti pritvorna. Iako je u početku veze bio sasvim prijatan, Trejnor je, nedugo pošto su se preselili u Njujork, počeo da je zlostavlja, tuče i podvodi muškarcima. Evo kako opisuje svoju inicijaciju u prostituciju – grupno silovanje od strane petorice muškaraca.

Bila je to prekretnica u mom životu. Pretio je da će me ubiti pištoljem ako ne pristanem. Nikada ranije nisam doživela analni seks, i to me je pokidalo. Ophodili su se sa mnom kao sa plastičnom lutkom na naduvavanje, podizali me i pomerali s jednog mesta na drugo. Širili su mi noge ovako i onako, nabijajući svoje stvari u mene, igrali su se muzičkih stolica sa delovima moga tela. Nikada u životu nisam bila toliko obeščašćena i ponižena. Osećala sam se kao đubre. Upuštala sam se u seks u pornografiji protiv svoje volje, kako bih izbegla smrt. Životi članova moje porodice bili su ugroženi.

Suprug je nakon ovog iskustva nastavio da je podvodi, a ponekad i snima. Duboko grlo nije prvi Lindin pornografski film. Najkontroverzniji snimak Dogarama, potiče iz 1971. i beleži njen seksualni odnos sa nemačkim ovčarom. Linda je dugo poricala da ovaj snimak postoji, a kada je napokon objavljen, i za njegov nastanak optužila je bivšeg muža. Za svoje učešće u filmovima Linda nikada nije dobila novac – 1250 dolara honorara za Duboko grlo uzeo je Trejnor.

Nakon objavljivanja autobiografije, Linda se ponovo našla u žiži javnosti – ovoga puta, u ulozi saveznika radikalnih feministkinja i anti-pornografskih aktivistkinja. Dobila je podršku žena poput Andree Dvorkin, Glorije Stajnam i Ketrin Mak Kinon. Iako je od pravne tužbe odustala jer je zločin zastareo, Linda jeste prošla poligrafsko testiranje koje je potvrdilo istinitost mnogih njenih optužbi. Javno je govorila protiv pornografije, opisujući strahote koje je proživela, i tvrdeći da se i u samom Dubokom grlu na njenim nogama mogu videti tragovi Trejnorovih batina. Godine 1986. svedočila je pred državnom komisijom o pornografiji, i izgovorila čuvenu rečenicu: „Ko god gleda Duboko grlo, gleda kako me siluju.”

Nakon ovog razotkrivanja, pornografska industrija odbacila je Lindu Borman, proglasivši je za izdajicu. Mnogi koji su sarađivali sa njom na Dubokom grlu i Dogarami proglasili su je za patološkog lažova i nimfomanku koja ne želi da prihvati odgovornost za sopstvene odluke. Iako su drugi kasnije ipak potvrdili da je Trejnor bio nasilnik i sadista, dobar deo javnosti je ostao skeptičan prema njenim tvrdnjama. Do dan danas, ženama koje negativno govore o svojim iskustvima u pornografskoj industriji katkad se pripisuje sarkastična dijagnoza „Lindin sindrom“. Ovime se njihov doživljaj otpisuje kao pokušaj da pomire svoju skandaloznu prošlost sa povratkom u obično, građansko društvo, te preuzmu popularnu ulogu preobraćene grešnice.

S druge strane, pojedini su psihijatri na osnovu Lindine autobiografije bili spremni postaviti posve ozbiljnu dijagnozu: stresni poremećaj posle traume. A, kada se govori o ovako teškim stanjima, mesta za sarkazam ne ostaje uopšte.

Uprkos ponovnoj medijskoj pažnji, Linda nije uspela da se izbori ni za delić velikog profita filmova u kojima je učestvovala. Čak i svoje feminističke saborkinje naposletku je optužila da su je, kao i svi ostali, iskoristile da zarade na njenom imenu i publicitetu. Uspela je, međutim, da postigne porodičnu sreću: preudala se 1976., i imala dvoje dece. Sreća nije dugo trajala: jetra joj je propala zbog hepatitisa, te joj je obavljena transplantacija 1987., a 1996. se ponovo razvela, mada je ovaj razlaz bio daleko uljudniji – sa drugim bivšim suprugom nastavila je da se viđa sve do svoje smrti.

Linda Lavlejs je umrla 2002. godine, nakon teške saobraćajne nesreće. Deceniju kasnije, Duboko grlo je i dalje klasik porno kinematografije, a karijera u industriji za žene deluje kao kontraverzan, ali i uzbudljiv, glamurozan izbor. Ipak, koliko su u današnjoj pornografiji česte priče kao što je Lindina?

Izvor: Kulturkokoška