Glumac koji je postao monah - vest koja se ne susreće svaki dan: Životna priča Ilariona Lupulovića
Rastko Lupulović se zamonašio 1996. godine i dobio je ime Ilarion. Da bi postao monah prvo je bio iskušenik. 2013. godine postaje iguman manastira Draganac na Kosovu, a 21. maja 2022. godine izabran je za vikarnog episkopa.
„Kada sam došao prvi put u manastir Dečani 1992. godine, ja sam osetio nešto što bih mogao da nazovem ’toplina roditeljskog doma’. To je bila jedna radost koju sam imao kao malo dete i to je neki trag kojim sam ja krenuo i još uvek idem tim putem i što više idem tim putem - sigurniji sam da sam krenuo pravim putem“, objasnio je Ilarion.
Pre nego što se zamonašio svirao je gitaru i zajedno sa Oliverom Nektarijevićem je jedan od osnivača benda „Kanda, Kodža i Nebojša“.
„On samo što je dobio nagradu Sterijinog pozorja, kao eto vidiš - čovek kome ništa ne fali otišao u manastir... Razlog je bio neki poziv koji je on osetio. Prošao je vrlo težak period, kome sam bio svedok – odnosno ne samo ja, nego svi koji su se viđali sa njim u tom periodu. Ne znam koliko ga je ljudi viđalo u tom njegovom iskušeničkom periodu. Svi smo bili zabrinuti u nekom trenutku, ali smo na to gledali kao da on uvek ima gde da se vrati, ako mu tamo nije dobro“, rekao je Oliver Nektarijević, frontmen benda „Kanda, Kodža i Nebojša“.
Vladan Rajović, bubnjar istoimenog benda, prisetio se kako je sve to izgledalo: „Mislim da je velika senzacija bila jer je on bio među prvima, to je ono što je bitno. Bio je mlad i na nekom kreativnom vrhuncu i u glumi i u muzici. Bio je veliki talenat za glumu, a uopšte se ne pominje to da je bio stvarno dobar gitarista pre svega i, što je još bitnije od toga – bio je dobar autor. Tako da je pored te glumačke karijere koja je presečena, presečena i jedna ozbiljna muzička karijera.“
„Za neke je to bilo iznenađenje, za neke i nije, ali svakako je bila jedna vrsta šoka za sve ljude koji me vole i koji su mi prijatelji. Ali mene su ti moji drugari iz pređašnjeg života prihvatili i kao sada monaha, odnosno svešteno lice, a čak sam i decu nekih od njih krstio i viđamo se povremeno“, objasnio je Ilarion i dodao:
„Nikada nisam zažalio ili se pokajao što sam postao monah. Naprotiv, često mi se događa da Bogu baš blagodarim što mi je pomogao da se opredelim za ovaj put, jer naravno sve je zasnovano na slobodnoj odluci.“
Draško Đenović, verski analitičar, objasnio je zašto se mladi ljudi odlučuju na ovaj potez: „Mladi ljudi traže smisao života i neki od njih koji ga pronađu u crkvi, odlučuju da mu posvete život. Ljudi shvate da, uprkos tome što su možda završili neke teške fakultete i imali dobre poslove, da im to ne donosi mir. Vi možete imati 100.000 nečega na računu, mesečno zarađivati dve-tri-pet hiljada evra ili dolara, a i dalje nemati mir. Mir vam jedino može Gospod dati. Isus je rekao: ’Ja sam put, istina i život.’“
Kako su Ilarionovu odluku doživele kolege i prijatelji, kako je izgledao njegov život pre ove odluke i kako izgleda sada, pogledajte u videu:
