125 godina od rođenja Agate Kristi: Pisala o zločinima i sama mućkala smrtonosne koktele

Kraljica krimića Agata Kristi drži Ginisov svetski rekord kao najuspešniji romanopisac svih vremena. Više od njenih dela prodati su jedino Biblija i Šekspirova dela (iako je ona prevedena na više jezika od navedenog barda), a njena predstava „Mišolovka“ najduže je prikazivana na svetu.

Uz to, stvorila je ne jednog, nego dvoje najpoznatijih fiktivnih detektiva, Poaroa i Mis Marpl. Osvojila je brojna priznanja i nagrade, a njene knjige obožavaju milioni čitalaca svih generacija širom sveta.

Mnogi su pokušali da proniknu u tajnu njenog uspeha, dok je ona sebe smatrala popularnom književnicom, pa je objavila da je svesna da ne piše velika dela sa dubokim pogledom na ljudsku psihu.

Agata Kristi nije planirala da šokira svoje čitataoce bezrazložnim nasiljem, uprkos brojnim leševima na stranicama njenih knjiga. Reakcija koju je oni trebalo da izazovu bila je znatiželja i osmeh pri nailasku na potencijalne tragove.

Kristi je bila pripovedačica, zabavljačica i žena koja je odgovarala na zagonetke koje na prvi pogled nisu imale nikakvo rešenje.

Ono što mnogi ne znaju jeste da je Agata Kristi koristila svoje znanje detaljno opasnih lekova i otrova kako bi "začinila" svoje priče. U većini knjiga je koristila otrove, i to u daleko većoj meri od svojih savremenika, i to sa velikom preciznošću i tačnošću, iako nije očekivala da će njeni čitaoci biti medicinski stručnjaci.

Tako je simptome i dostupnost otrova opisivala jednostavnim, svima lako razumljivim jezikom, a shvatanje nauke Agata Kristi je koristila samo kako bi pružila bolje razumevanje svoje pameti i kreativnosti pri stvaranju zavere u romanima.

Njeno poznavanje otrova bilo je u najmanju ruku neverovatno, jer se tek nekoliko drugih pisaca može pohvaliti činjenicom da su ih patolozi spominjali kao referentni materijal u stvarnim slučajevima otrovanja.

Nemali broj ljudi se pitao kako je Agata Kristi znala sve to?

Odgovor je da je njeno znanje poticalo iz iskustva sa trovanjem i večnim zanimanjem za to područje, iako ne u zločinačkom smislu.

Iskustvo iz prve ruke

Tokom Prvog svetskog rata Agata Kristi je volontirala kao medicinska sestra u lokalnoj bolnici. Uživala je na poslu, a kad se u bolnici otvorila nova ambulanta, preporučeno joj je da se prebaci u nju. Nova uloga zahtevala je učenje i polaganje ispita kako bi se kvalifikovala za asistentkinju doktora, što je buduća književnica i učinila 1917. godine.

A kako bi se pripremila za svet farmacije, morala je steći mnogo praktičnog, ali i teorijskog znanja, kao i naučiti hemijske i farmaceutske strane posla.

Do 1917. godine, Agata Kristi je napisala nešto pesama i kratkih priča, od kojih je nekoliko bilo prevedeno. Ali tek nakon što je pročitala knjigu Gastona Leruksa, pomislila je da bi mogla i sama da pokuša da napiše detektivsku priču, što je rekla i sestri Madž.

Madž, koja je u to vreme bila uspešnija književnica od Agate, rekla joj je da će to biti težak posao i želela je da se kladi da Agata neće uspeti u svojoj zamisli. Tek je to dodatno podstaklo Agatu da se užurbano baci na posao.

Radeći u ambulanti počela je da smišlja priču i oblikuje likove, a budući da je bila okružena bočicama otrova, odlučila je da će njeno oružje u romanu svakako morati da bude otrov.

I tako je nastao "Zagonetni događaj u Stilsu", Agatin prvi kriminalistički roman, u kojem je ona predstavila Herkula Poaroa, Artura Hejstingsa i inspektora Džapa.

Ostalo je istorija...

Izvor: Dnevno.rs