Gandiji 21. veka: Braća u japankama nateraće vas da se zapitate da li su vam zaista potrebne još jedne cipele.

Njih dvojica, kao i njihovi roditelji, mlađi brat i sestra odseli su u jednom od rajskih bungalova koji se nalazio na jugu egzotične azijske države.

Jednog jutra, Rob se probudio neuobičajeno rano, i primetio da je u njihov apartman prodrla mala količina vode.

Pomislio je da je to normalna stvar, imajući u vidu da im se bungalov nalazio svega nekoliko desetina metara od obale. Porodica Forkan je tog dana isplanirala celodnevno uživanje u blagodetima Šri Lanke.

Ništa nije slutilo na kobni scenario koji je usledio. Napolju je vladala zastrašujuća tišina. Bez cvrkuta ptica i šuma talasa koji zapljuskuju bele peščane plaže.

Odjednom, začuo se vrisak starijeg para iz Italije koji je odseo u apartmanu pored njih. Rob je potrčao do prozora, i video ih kako stoje na balkonu i tresući se pokazuju u pravcu mora...

Zemlja je počela da podrhtava, a ka njima je dolazio, činilo se, beskrajno veliki talas. Rob je pretrnuo od straha, i počeo da budi mlađeg Pola. Izleteli su iz apartmana, a njihove misli bile su okupirane strahom od vodene nemani koja nezadrživo juri ka njima, i brigom za roditelje, sestru i brata koji su bili u bungalovu koji se nalazio još bliže obali nego njihov.

Kada su istrčali napolje, imali su šta da vide. Talas je rušio sve pred sobom, a kuće su padale uznemirujućom lakoćom, poput domina.

Palme su se svom snagom odupirale da ne budu iščupane iz zemlje, kada su Rob i Pol ugledali njihovog mlađeg brata, dvanaestogodišnjeg Metija, koji se penje na drvo kako bi izbegao vodenu stihiju.

Uspeli su nekako da dođu do njega, a on ih je uplakanim glasom upitao: "Gde su mama i tata?"

U čitavoj panici sada su morali da pronađu roditelje i njihovu devetogodišnju sestru Rouzi. Došli su njihovog bungalova, koji je više ličio na olupinu, nego na onaj rajski apartman od pre samo nekoliko sati.

Odlučili su da potraže sigurno mesto. Probijali su se kroz komilu ruševina, počupanog drveća i leševa nesrećno stradalih meštana i turista. Došli su do grada, gde je vladala panična atmosfera. Ljudi su plakali, neki su nosili tela svojih bližnjih, dok su neki bili obliveni krvlju, lakše ili teže povređeni.

Stigli su do onoga što je ostalo od jednog hotela u centru grada, dok je zabrinutost za porodicu izjedala njihova mlada srca. Odjednom, pritrčao im je mladi par koji ih je uspaničeno upitao: "Imate li sestru? Neka devojčica se nalazi u hotelu!"

Braća su uletela glavom bez obzira u potopljenu zgradu koja je pretila da se sruši svakog časa. Mala Rouzi se hrabro držala za gelender dok je bujica vode sve jače navirala. Rob i Pol su uspeli nekako da je izvuku.

Već je bilo pet časova popodne. Prošlo je više od devet sati kako je cunami počeo. Zajedno sa ostalim preživelim turistima i meštanima, upućeni su u lokalnu bolnicu.

Na putu do tamo, Rob je video prostranstvo veličine četiri fudbalska terena...prepuno ostataka razrušenih kuća, palmi i tela stradalih. Od njihovih roditelja nije bilo ni traga ni glasa...

Vratili su se u London gde su o njima brinuli familija i prijatelji, na čelu sa Mari...

"Kako je vreme prolazilo sve više sam osećao da nas neko spašava. Neko je plaćao za naše krevete, garderobu, hranu, sređivanje kuće. Kada sam pitao o čemu se radi, ona bi mi samo rekla da su prijatelji donirali", priča Pol.

Jednog dana, tri meseca nakon što smo se vratili, Mari nas je pozvala: "Mama i tata su vam pronađeni. Nisu preživeli..."

"Niko nam nije objasnio zbog čega je bilo potrebno toliko vremena da bi se njihova smrt potvrdila. Svi su plakali. Najmlađi su bili neutešni. Moja tuga je bila pomešana sa osećajem krivice. Sve vreme mi je u glavi bila misao da je moja majka bila nekako zarobljena i povređena, ali živa. Osećao sam da sam je napustio... I nekako sam uspeo da dostojanstveno bez suza i bez pravljenja problema izdržim sahranu. Ali onda sam pukao. Napio sam se. Tada sam imao 18 godina i odlučio sam da se osamostalim, a da Mari ima mogućnost da usvoji nekog drugog," priseća se Rob.

Nakon nekog vremena Rob je došao na ideju da sa Polom otvori firmu i to za pravljenje japanki u kojima su, bukvalino, živeli na putovanjima sa roditeljima.

Danas, deset godina kasnije, porodica Forkan bavi se humanitarnim radom, pomažući decu Šri Lanke, a dobrotvornu organizaciju "Gandi" osnovali su kao znak sećanja na svoje tragično nastradale roditelje.

"Pravili smo mnogo grešaka, ali nakon što smo uspešno pronašli investitore, naše japanke se prodaju od Topmana do Libertija. Do 2013. godine uspostavili smo humanitarnu organizaciju "Orphans for Orphans" sa ciljem izgradnje sirotišta u Šri Lanki. A onda se nešto čudno dogodilo: Pol i ja smo pozvani da upoznamo izvšnog direktora arhitektonske firme iz Londona".

Rob se zapitao zbog čega želi da ih upozna. Nedelju dana kasnije, našl su se u zgradi od stakla i čelika.

Izvršni direktor zvao se Majk i imao je oko 50 godina: "Verovatno se pitate zbog čega se nalazite ovde. Nisam želeo da vas upoznam dok ste bili mali jer nisam želeo da se namećem. I nisam pitao da me sa vama upoznaju sada zato što želim zahvalnost ili slavu".

Majk je dodao i da se često pitao šta se sa njima dogodilo: "Zvao sam vas deca cunamija. Rekao sam tada svojoj ženi "Pitam se šta sada deca cunamija rade?"

I tada smo Majku ispričali sve. I to da su deca cunamija dobro, da je Meti talentovani dizajner, a Rosi je završila A nivo školovanja.

Majk je odlučio da investira u njihovu firmu, ali da se ne eksponira. Zahvaljujući njemu, braći je omogućeno da razviju posao sa japankama i pomažu siročićima i deci Šri Lanke, da obilaze zemlje u kojima žive nesrećni mališani...

A danas, Robe?

"Što se tiče Pola i mene, pozvani smo u Bekingamsku palatu pre nekoliko meseci, na ručak na inicijativu Komonvelta. Tamo smo upoznali i princa Vilijama. On je samo na trenutak pogledao našu obuću - japanke! I prasnuo u smeh!"

Razgovor je zatim postao nešto ozbiljniji jer su pričali o svojim životima: "Tada nas je princ Vilijam podsetio da je izgubio mamu kada je imao svega 15 godina. Rekao je: Moramo da se potrudimo da u nečemu nađemo utehu..."

Izvor: dailymail