Sa 30 godina je promenio pol i konstatovao "koliko je lakše biti muškarac"
Tomas Pejdž Mekbi je 2012. godine, sa punih 30 godina, ponovo izvadio krštenicu. Da bi pol iz ženskog prebacio u muški, na tom papiru, potrošio je na hiljade dolara, prošao mnoge operacije, išao na razgovore sa psihologom, ali i svakog dana sebi u butinu zabadao iglu i ubrizgavao 80 miligrama testosterona.
Mekbi kaže da je, dok je bio devojčica, u sebi znao da je zapravo dečak. Znao je i da postoji način da fizički postane muškarac, ali sada kada to i jeste, radi na mnogo važnijem pitanju - šta to znači biti pravi muškarac i postoji li uopšte pravi muškarac?
Tim pitanjem danas se bavi u svojim knjigama i blogovima, a njegovo zapažanje u vezi sa odnosom kolega prema njemu posle promene pola posebno je privuklo pažnju javnosti. Kaže da sada na poslu prolazi mnogo bolje samo zbog činjenice da je muškarac.
Evo kako opisuje svoje iskustvo...
- Zbog testosterona mi je glas postao baš tih. Ipak, ne moram da vičem, jer čim zinem ljudi se naginju ka meni da čuju. Fokusiraju se na moje usne ili ruke, spremni da upiju sve.
- To je neverovatno, budući da ranije niko na poslu nije obraćao pažnju na moje mišljenje. Nekad su me tolerisali, nekad ignorisali, ali nikad posvećivali u pažnju. Pre testosterona, moje bezbrado, androgeno telo bilo je problem i delovalo je "neprofesionalno". Radio sam u korporativnom okruženju i otvoreno su mi branili da se sastajem sa klijentima da "ne kvarim imidž firme".
- Redovno su me prekidali usred rečenice. Na sastancima su govorili preko mene. Nikad nisam uspeo da ispregovaram veću platu. A sada ne moram ni da tražim novi posao; ponuđen mi je zbog mog "potencijala". Pritom, imajte na umu da sam radio u progresivnoj firmi, gde nije bilo seksizma, gde je mnogo žena bilo na ključnim pozicijama.
SHVATAJU ME OZBILJNO
- Moja karijera je, realno gledano, počela posle operacije. Za samo godinu dana postao sam urednik u listu "Boston finiks". U naredne dve, bio sam direktor lista "Mic". Zovu me iz drugih listova i nude sjajne pozicije i ogromne sume.
- Jesam ja napredovao i naučio mnogo toga. Ipak, mislim da je veći razlog činjenica da sam sada pravi, bradati muškarac. A muškarcima je, otkrio sam, dovoljno da se jednom dokažu i svi im bezrezervno veruju.
- I psiholozi kažu da ljudi instinktivno veruju da su muškarci sposobniji i da na poslu automatski imaju više poštovanja od žena, čak i ukoliko ga nisu zaslužili. Ne samo to, sada moje kolege veruju u mene i moj sud. A što više oni veruju u mene, to ja želim da budem bolji i to je jedan začarani krug uspeha.
ZARAĐUJEM VIŠE
- Posle moje tranzicije rešio sam da tražim povišicu. Prijateljica mi je dala uobičajeni savet: "Pričaj sa šefom staloženo i racionalno. Ponesi dokaze o svojim uspesima i ne osećaj se krivim što tražiš ono koliko vrediš."
- Bio sam ubeđen da neću dobiti povišicu, jer je nikada ranije nisam ni dobio. Ali, sada nisam morao ni da pitam! Zakazao sam sastanak sa šefom i on mi je sam ponudio veću platu.
- Postoje neka nepotrvđena istraživanja koja kažu da hormonska terapija aktivira "uspavane" hormone u nama i otkriva našu drugu verziju. Danas, kada sam ja u prilici da dajem povišice, dovodim se u situaciju da žene moram da ubeđujem da to zaista zaslužuju. Nekoliko puta mi se dogodilo i da žena ističe kvalitete neke svoje koleginice i neka njena postignuća koja nisu prošla zapaženo. Muškarci to ne rade; muškarci traže svoju platu i veruju da zaslužuju još više.
- Zato na svakom koraku govorim o tome koliko je društvo nepravedno prema ženama, i govoriću o tome kad god mi se pruži prilika.
Izvor: srbijadanas.com
