Mira je jedina žena koja vozi kran u zapadnoj Srbiji: “U početku sam bila poprilično uplašena. Ta visina, mrak i ja sama u kranu"
Mira Nikitović iz Zlakusa svaki dan do svog radnog mesta stiže strmim metalnim stepenicama. Kad se popne do vrha fabričke hale, onda seda ni manje, ni više nego za – kran! Kada je nakon privatizacije Valjaonice aluminijuma u Sevojnu pre 17 godina bila proglašena za tehnološki višak, ova hrabra Zlakušanka nije se predala već je dobila novo zanimanje i postala jedina žena koja vozi kran u zapadnoj Srbiji.
“U početku sam bila poprilično uplašena. Ta visina, mrak i ja sama u kranu. Nije mi bilo dobro kad bih pogledala dole. Ali, rešila sam da savladam sve te psihičke prepreke i onda je kabina postala moja svakodnevica. Sada kad uđem osećam se kao da sam ušla u svoju sobu, i radni sati mi protiču bez problema”, ispričala je Mira za RINU.
Posao u kranu kojim se prebacuju teške rolne aliminijuma dugo je bio rezervisan samo za muškarce, ali Mira je definitivno srušila te predrasude. Žena koju krase hrabrost i požrtvovanost kaže da se brzo navikla na posao u kom ne sme da se zakaže.
“Čovek mora biti smiren kad seda za kran, a čulo vida, sluha i pokreta moraju da budu u koordinaciji. Mašine nekad prenose težinu i do 60 tona, a poslovi koji se rade su milimetarski, jer samo jedna greška može biti kobna”, kaže ova žena koja upravlja kranom.
Mira je brzo stekla poverenje kolega i nametnula se kao bitna karika u lancu poslova u firmi koja zapošljava oko 560 radnika.
“Ovo je izuzteno odgovoran posao i pokazala je da može da parira i najsposobnijem muškarcu. Kad ona upravlja kranom nemamo nikakav strah i znamo da smo sigurno mi koji ostajemo dole ispod nje”, izjavio je Ivan Matić upravnik u Valjaonici aliminijuma u Sevojnu.
Međutim, kraj smene za Miru ne znači i kraj radnog dana. Jer nakon što izađe iz krana, kod kuće u Zlakusi čekaju je sve one tipično ženske obaveze. Ali ova hrabra žena se ne žali, već svoj radni dan koji ponekad traje čak i do 17 sati.
Iizvor: Rina
