Pet vrsta povrća koje najviše pomažu ljudima POSLE 50. godine
Povrće je uvek prvo na listi namirnica koje preporučuju nutricionisti. Obezbeđuje telu vitamine, minerale, fitonutrijente i druge supstance koje pomažu u borbi protiv raznih bolesti, ugljenih hidrata i proteina. Povrće može pomoći u borbi protiv određenih bolesti povezanih sa starenjem.
Istraživanja su pokazala da je povećani unos povrća, posebno zelenog, najbolji način da poboljšate svoje zdravlje u bilo kojoj dobi, a posebno nakon 50. godine. Ovih pet vrsta povrća će vam pomoći da uživate u životu punim plućima i u starosti, pa ih što pre uključite u svoj svakodnevni jelovnik.
1. Spanać
Spanać sadrži vitamin A i karotenoidne pigmente lutein i zeaksantin, a ove supstance igraju važnu ulogu u zaštiti oka od oštećenja izazvanih izlaganjem suncu i promenama na oku izazvanim starenjem. Imaćete koristi za zdravlje očiju bez obzira da li jedete spanać svež, konzerviran ili zamrznut.
2. Kelj
Kelj je povrće sa niskim sadržajem oksalata i bogato kalcijumom. Oksalati su supstance koje sprečavaju apsorpciju kalcijuma, pa je stoga povrće koje je istovremeno bogato kalcijumom i “siromašno” oksalatima ključno za zdrave kosti. Adekvatan unos kalcijuma i vitamina D je ključan za izgradnju i održavanje jakih kostiju. Posle 50. godine, mineralna gustina kostiju počinje da se značajno smanjuje jer proces razgradnje prevazilazi proces izgradnje kostiju. I to nas čini sklonijim bolestima kao što je osteoporoza. Ako ne volite da dodajete kelj u salatama, pokušajte da od njega napravite čips tako što ćete listove kidati na manje komade, poprskati ih maslinovim uljem i zapeći u rerni dok ne postanu hrskavi. Druga opcija je da dodate kelj u smutije koje pripremate za doručak ili užinu, prenosi 24online.rs.
3. Zelena salata
Uvreženo je mišljenje da zelena i ajsberg salata nemaju veliku nutritivnu vrednost, ali je to potpuno pogrešno. Različite vrste zelenih lisnatih salata sadrže priličnu količinu vitamina A, kalijuma i vlakana. A s obzirom na to da zelenu salatu vole gotovo svi, da je dostupna i pristupačna, to je zapravo najlakši način da povećate konzumiranje povrća. Osim toga, zelena salata sadrži manje od 10 kalorija po šoljici, pa je pogodna i za održavanje optimalne telesne težine, što postaje sve teže nakon 50. godine. Pored pripreme salata, pokušajte da koristite listove zelene salate za pripremu takosa ili prolećnih rolnica.
4. Brokoli
Anti-inflamatorna dijeta je najbolji način da zaštitite zglobove, a brokoli vam može pomoći u tome. Sadrži supstancu koja se zove glukozinolat, a prema istraživanjima iz 2017. glukozinolati mogu da spreče uništavanje hrskavice i tako zaštite zglobove. Unos brokolija možete povećati na različite načine, bilo da ga umačete u sos, dodajete u supe i čorbe ili u prelive za testeninu.
5. Blitva
Poslednje povrće na ovoj listi je blitva. Tamnozeleno lisnato povrće u takozvanoj MIND dijeti (Mediterranean-DASH Intervention for Neurodegenerative Delay) preporučuje se kao hrana koju treba konzumirati svaki dan. MIND dijeta počiva na temeljima DASH i mediteranske dijete sa dodatnim naglaskom na hranu koja je povezana sa boljim kognitivnim funkcijama i odloženim kognitivnim padom. Nasumično kontrolisano ispitivanje ishrane MIND, objavljeno 2021. u časopisu “Contemporary Clinical Trials”, potvrđuje da tamnozeleno lisnato povrće (koje predstavlja okosnicu ishrane) ima visok zaštitni efekat protiv bolesti povezanih sa starenjem, kao što su demencija i Alchajmerova bolest.
