IMATE LI NEKI OD OVIH SIMPTOMA: Kako prepoznati da li patite od sindroma hroničnog umora?
Brz tempo života često nam ne ostavlja dovoljno vremena da se naspavamo, odmorimo, posvetimo stvarima koje volimo i koje nas ispunjavaju. Usled nedostatka odmora dolazi do nagomilavanja stresa što često može da bude okidač za nastanak mnogih bolesti. Ukoliko se pitate da li patite od hroničnog umora ovo je prilika da sami ispitate imate li neki od ovih simptoma?
Sindrom hroničnog umora definišemo kao dugotrajnu, tešku, onesposobljavajuću malaksalost bez mišićne slabosti.
Reč je o čestom osećaju umora koji se s vremenom postupno pogoršava, smanjuje nivo energije i utiče na kognitivne funkcije. Hronični umor nije isto što i pospanost, iako je često praćen željom za spavanjem i nedostatkom motivacije.
U nekim slučajevima, umor je simptom ozbiljnijeg medicinskog problema koji zahteva lečenje. Ipak, u većini slučajeva, uzrok umora leži u stilu i načinu života. Tada je dovoljno da promenite svoju dnevnu rutinu kako biste povratili vitalnost i energiju.
Anksioznost i prekovremeni rad najčešći su uzroci hroničnog umora.
Prvi korak u otklanjanju sindroma hroničnog umora je pokušate da utvrdite šta ga izaziva. Izvori se najčešće nalaze u lošim navikama, psihološkim problemima i ozbiljnijim medicinskim uzrocima.
Životne navike koje uzrokuju umor i pospanost:
upotreba alkohola, raznih opuštajućih droga i opijata,
preveliki unos kofeina,
preterana telesna aktivnost,
neaktivnost,
nedostatak sna,
antihistaminici,
lekovi za ublažavanje prehlade i kašlja,
analgetici,
lekovi za regulaciju pritiska,
sedativi,
antidepresivi,
nezdrave prehrambene navike (npr. konzumiranje masne i teško probavljive hrane).
Psihološki problemi koji uzrokuju umor:
Umor je čest simptom mentalnih zdravstvenih problema, kao što su:
anksioznost,
depresija,
tuga,
stres
Prevencija u borbi protiv hroničnog umora
Ako uzrok hroničnog umora nije neko ozbiljno medicinsko stanje, pokušajte da se sa njim izborite promenom načina života.
Potrebno je da se hranite se svežim namirnicama i da sebi osigurate zdrav i miran san. Većini ljudi je potrebno manje od 7 sati sna. Pokušajte da se što više krećete i da naučite da savladate stres.
Unosite u organizam hranjive namirnice koje su potrebne za psihičku i fizičku energiju, namirnice bogate vitaminima B (meso, riba, mleko, celovite žitarice), C (sveže povrće i voće) i E (plava riba, jezgrasto voće, semenje, biljno ulje) i gvožđem ( meso, riba, zeleno lisnato povrće) i magnezijumom (mahunarke).
Ako često jedete nezdravu hranu vaša jetra može reagovati preteranim izlučivanjem insulina – zbog toga se možete osećati slabo, umorno, razdražljivo i možete imati glavobolju, piše Krenizdravo.hr
Konzumirajte namirnice bogate vlaknima naročito jabuke, ovas i mahunarke.
Ograničite unos ugljenih hidrata.
Prestanite da pušite i da pijete alkohol.
Ograničite unos kofeinskih proizvoda.
Redovno vežbajte, jer to povećava izdržljivost prilikom većih napora i pomaže u redukciji masnih naslaga koje su rezultat neaktivnosti i stresa.
