Ako vam je poremećen rad ŠTITNE ŽLEZDE, važno je da unosite OVE NAMIRNICE!

Stanja štitne žlezde, poput hipotireoze, nekada možu biti pravi izazov za lečenje, a hrana koju konzumiramo može čak i ometati sam tok terapije. Neki hranljivi sastojci posebno utiču na funkciju štitne žlezde, a određena hrana može inhibirati sposobnost vašeg tela da apsorbuje hormone, koje verovatno uzimate kao deo redovne terapije.

štitna žlezda, foto: Albina Gavrilovic/Shuterstock
štitna žlezda, foto: Albina Gavrilovic/Shuterstock

S obzirom na to da je u hipotireoidizmu česta pojava dobijanja na kilaži, verovatno ćete želeti da izbegavate i hranu sa velikim količinama ugljenih hidrata i šećera, jer je to siguran put ka unosu velike količine praznih kalorija.

Takođe, preporučuje se da potpuno izbacite iz ishrane svu prženu hranu i da smanjite unos masti iz izvora poput maslaca, majoneza, margarina i masnih komada mesa jer je otkriveno da masti smanjuju sposobnost tela da apsorbuje lekove koji sadrže sintetičke hormone štitne žlezde.

Ove činjenice vode ka saznanju da je povezanost štitne žlezde i ishrane koju sprovodite jako velika i bitna za sam tok lečenja hipotireoze, piše 24online.rs.

Na vama je da odlučite koju hranu ćete redukovati u svojoj ishrani. Birajte namirnice koje su nutritivno korisne za vašu tireoidnu žlezdu.

Jod – učestvuje u sintezi hormona štitaste žlezde i njen je sastavni deo. Nekada je glavni uzrok hipotireoze bio nedostatak joda u hrani (i dalje prisutan u nerazvijenim zemljama). Jod se nalazi u morskoj ribi, plodovima mora i algama, u mleku i mlečnim proizvodima, ćuretini, belom luku, spanaću, blitvi, kupusu, krompiru…

Kod problema sa štitastom žlezdom svakako se treba savetovati s lekarom o uzimanju joda. Na primer, više joda poželjno je kad je štitasta žlezda iscrpljena zbog stres sindroma, ali uzimanje joda ne preporučuje se ako je žlezda tretirana radioaktivnim jodom ili ako postoji jaka hronična upala štitaste žlezde.

Za zdravlje štitaste žlezde poželjni su sledeći nutrijenti:

Selen – nalazi se u pečurkama, morskim rakovima, bakalaru, tuni, telećoj jetri, brazilskim orasima, semenkama suncokreta, celim žitaricama

Gvožđe – prirodni izvori su crveno meso, teleća jetra, riba, jaja, orašasti plodovi, semenke bundeve, spanać, blitva, kelj, kupus

Kalcijum – ima ga u zelenom lisnatom povrću, brokoliju, mleku i mlečnim proizvodima, repi, sardeli, lososu, školjkama, zobi, mahunarkama, orašastim plodovima

Cink – sadrže ga teleća jetra, crveno meso, šampinjoni, spanać, tikvice, špargla

Vitamin E – nalazi se u pšeničnim klicama, hladno ceđenim biljnim uljima, orasima, bademima, lešnicima, semenkama suncokreta, šparglama, paradajzu, avokadu, zelenom lisnatom povrću

Omega-3 masne kiseline – sardela, inćuni, losos, tuna, alge, laneno i maslinovo ulje, orasi

Probiotici ili takozvane dobre bakterije – nalaze se u kefiru i drugim vrstama fermentisanih proizvoda

Vitamin D – iako je u manjoj količini prisutan u nekim namirnicama (npr. u masnijoj morskoj ribi, jajima i mlečnim proizvodima), kao osnovni izvor vitamina D preporučuje se umereno izlaganje suncu jer pritom telo samo proizvodi taj vitamin.