Prava istina o dijetama

Te ideje su u naučnom smislu zastarele, a kalorije iz različitih namirnica imaju i različit efekat na telo, a kalorije iz ugljenih hidrata potiču debljanje više nego one iz masti - kaže nutricionista, profesor Dejvid Lorens.

On se slaže sa skepticima koji tvrde da sve kalorije nisu jednake i odlučili su da analiziraju mitove i istine o dijetama, piše Daily Mail. Mogu li slanina i pavlaka da pomognu u mršavljenju?

Suočeni s brojnim dokazima, švedski su stručnjaci napravili su zaokret u svojim dijetnim preporukama, te savetuju ljudima prehranu siromašnu ugljienim hidratima umesto mastima. Do toga su došli analizom izveštaja 16.000 studija, a oslanja se na teoriju uticaja različitih vrsta hrane na telesne hormone.

Najvažniji od tih hormona za mršavljenje je insulin, koji kontroliše skladištenje masnoća u telu. Prehrana bogata ugljenim hidratima povećava količinu glukoze u krvotoku, zbog čega se proizvodi i više insulina, te hrani više masnoća. Dijeta siromašna ugljenim hidratima poput testenine, hleba, riže i slatkiša, a bogata masnoćama i proteinima, poput slanine, pavlake, mesa i sličnim namirnicama, prema toj teoriji dovodi do bržeg gubitka masnoća u telu.

Više kalorija, ali uži struk

Dramatični novi dokazi proizlaze iz jedinstvenog eksperimenta profesionalnog trenera Sema Felthama.

- Moj je posao da govorim ljudima kako da smršaju, a ako sve kalorije nisu jednake, stvara se velika razlika u efikasnosti određenih metoda. Na svom sam primeru odlučio da proverim šta deluje bolje - rekao je Feltham.

- Pre nekoliko meseci, započeo sam sa unosom 5000 kalorija na dan. Tri nedelje su te kalorije dolazile iz prehrane bazirane na ugljenim hidratima i malo masnoća, a potom sam druge tri nedelje ograničio unos ugljenih hidrata, pa jeo više masnoća, a sve je to bilo propraćeno umerenim režimom vežbanja - ispričao je.

Prema dosadašnjem naučnom shvatanju, njegov dobitak na težini je trebao da bude jednak uz oba režima. Na prehrani baziranoj na ugljenim hidratima, Sam se ugojio 7,25 kg i dobio 9,5 cm u struku. Iznenađujuće, na prehrani bogatoj masnoćama dobio je samo 1,5 kg i pritom izgubio 2,5 cm u struku.

Kod visoko ugljeno hidratne prehrane 63 posto kalorija dolazilo je od ugljenih hidrata, 13 posto od proteina i 22 posto od masnoća, dok je kod prehrane sa više masnoća Sam dobijao 72 posto kalorija iz masnoća, 22 posto iz proteina te 6 posto iz ugljenih hidrata.

Ugljeni hidrati povećaju visinu holesterola

Iako Felthamov eksperiment nije zdravstven, nezdravi učinak prehrane s puno ugljenih hidrata je očigledan, smatraju stručnjaci. Nakon tri nedelje takve prehrane, dobio je tzv. metabolički sindrom koji se manifestuje kao insulinska rezistencija, nakupljanje masnog tkiva u području stomaka, visokog nivoa holesterola i povišen krvni pritisak.

- Naročito je zabrinjavajuć bio porast nivoa triglicerida, masnoće koje su se povećale za četiri puta, a nivo upale u jetri je porasla - zaključio je dr. Asem Malhotra, kardiolog iz Kraljevskog koledža u Londonu i Samov doktor.

Objašnjava kako bi učinak na druge ljude bio još gori jer je Sam ipak profesionalni trener te u odličnoj fizičkoj formi.

Jesu li standardni saveti za mršavljenje pogrešni?

- Ovo je očigledna demonstracija činjenice da je verovanje kako se od masnoća debljamo pogrešna - kaže dr. Malhotra.

Ističe kako gojazni ljudi unose najviše ugljenih hidrata, a takva prehrana smanjuje nivo dobrog i podiže nivo lošeg holesterola u krvi. Istovremeno, kako se glukoza iz ugljenih hidrata pretvara u masnoće, proizvode se i masne kiseline. Upravo ta kombinacija malih nivoa dobrog holesterola te visokih nivoa masnih kiselina odgovorna je za začepljenje arterija i povećan rizik od moždanog te srčanog udara, a ne velike količine masti u prehrani.