Zašto je plakanje tokom gledanja filma zapravo dobra stvar?
Koja god da je tematika filma, ima ljudi koji se lako rasplaču. Ponekad je teško zaustaviti suze, jer se vezujemo za likove i razvijamo osećaj empatije, iako ponekad gubimo svest da je reč o fiktivnim likovima i situacijama.
Popularno je društveno uverenje da su osobe koje plaču uz filmove slabe. Međutim, sudeći po rečima stručnjaka, to je zapravo pokazatelj da poznajemo sebe i da nas nije strah od sopstvenih emocija i to je jedna od najvećih emocionalnih snaga koju čovek može da ima.
Zašto se vežemo za likove koji ne postoje?
Plakanje tokom gledanja filmova znači da posedujemo sposobnost povezivanja sa emocionalnim stanjem koje osoba preko puta nas doživljava. Iako znamo da ta bol pripada drugome, na primer liku u filmu, znamo kako izgleda kada nas neko povredi, kada tugujemo, čeznemo ili se radujemo. Zapravo, mi umemo da se poistovetimo sa drugim čovekom, odnosno likom iz filma/serije.
Plakanje ispred televizora povezano je sa inteligencijom, ekstrovertnošću i samopoštovanjem. Psihologija kaže da su empatične osobe mnogo čvršće jer je proživljavanje osećaja drugih ljudi izrazito iscrpljujuće. Ovakva povezanost sa drugim ljudima, važna je društvena veština i trebalo bi da je poštujemo, ne da omalovažavamo. Upravo ona nam pomaže da budemo uspešniji u poslu, obrazovanju i međuljudskim odnosima.
Žene koje su plakale tokom filma, otkrile su incijatorima istraživanja da su nakon filma osećale tugu, dok su muškarci priznali da osećaju povezanost sa filmom i likovima koje su pratili na malim ekranima.
Plakanje tokom gledanja filmova znak je emocionalne snage
Plakanje tokom filma je deo iskustva potpunog uživanja u ekranizaciji situacije koja bi nas rastužila i u stvarnosti. Na primer, ljudi koji su isprobali "gorak ukus" prekida ljubavne veze, lakše će se poistoveti sa junacima u romantičnim filmovima.
Međutim, to ne znači nužno da će nas rastužiti samo ona situacija koju smo osetili na svojoj koži. Istraživači su zaključili kako se povezujemo sa likovima jer imamo sposobnost u isto vreme živeti u dva paralelna sveta, prenosi tuzlanski.ba.
Iako smo svjesni da je ekran granica racionalnosti, dok gledamo film ulazimo u poseban svet likova koji na naše emocije može delovati identično kad u stvarnosti.
