Da su tabloidi postojali u 18. veku, sigurno bi poludeli za porodicom ruskog seljaka Fjodora Vasiljeva, jer je njegova prva supruga Valentina, navodno rodila najviše dece na svetu. Prema podacima lokalnog manastira, koji su se zatim slali vlastima u Moskvu, gospođa Vasiljev je rodila između 1725. i 1765. godine čak 16 parova blizanaca, sedam puta trojke i četiri puta četvorke. Preživela je ukupno 27 porođaja, pa je rodila čak 69 dece.

Dvoje blizanaca je umrlo u detinjstvu, ostavljajući je sa 67 preživele dece.

Velika porodica čak i za tadašnje vreme

Valentina je u trudnoći provela neverovatnih 18 godina svog života. Imena njene preživele dece su nestala iz istorije uglavnom zbog toga što porodična evidencija nije bila tačna ili proverena. Još uvek postoje neka neslaganja oko stvarnog broja dece koju je Valentina rodila, ali ona je i dalje poznata po tome što je rodila šokantan broj beba.

Prvi objavljeni izveštaj o deci Vasiljeva datira iz 1783. godine kada se pojavio u izdanju časopisa „The Gentleman’s Magazine“. U njemu je navedeno da su izveštaji, „ma koliko bili zapanjujući, ipak pouzdani, jer su stigli direktno od engleskog trgovca u Sankt Peterburgu njegovim rođacima u Engleskoj, koji su dodali da će seljak biti predstavljen carici“.

Muž je ostavio

Pored toga što mu je Valentina rodila ovoliko dece, Fjodor ju je ostavio i oženio se drugom. Poneo se užasno prema ženi koja je ceo život podredila njihovom potomstvu. Njegova druga žena mu je "poklonila" 18 dece: 12 blizanaca i 6 trojki. Podaci sa spiska objavljeni su 1834. godine u „Sankt-Peterburškoj panorami“.

Drugi izvori su ostali skeptični u pogledu autentičnosti ovih tvrdnji. Na primer, u članku Džulije Bel iz 1933. godine, ona se poziva na knjigu iz 1970. u kojoj se navode tvrdnje o deci Vasiljeva, ali je oprezno proučavala te tvrdnje. Napisala je da je slučaj prijavio „The Lancet“ 1878. godine, kao deo članka o proučavanju blizanaca. U ovom članku se navodi da je Francuska akademija nauka pokušala da proveri tvrdnje o deci Vasiljeva, ali je obaveštena da je „svaka istraga bila suvišna, da članovi porodice i dalje žive u Moskvi i da su bili predmet usluga Vlade“.

Mnogi drugi kritičari su doveli u pitanje tvrdnje zasnovane na nedostatku moderne nauke u 17. veku, što bi bilo kojoj ženi neverovatno teško da rodi toliko dece. Ginisova knjiga svetskih rekorda, međutim, nastavlja da brani rekord, navodeći da postoji mogućnost da je žena možda imala hiperovulaciju u jednom ciklusu ili da je imala retku sposobnost da oslobodi više jajnih ćelija.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.