U mnogim kulturama, uobičajeno je praznoverje da ljudi kucaju o drvo da bi prizvali sreću ili odbili nesreću. Ipak, dok je izraz "kucati o drvo" poznat od 19. veka, čini se da nema univerzalnog dogovora o tome kako je nastao. 

Jedno od najčešćih objašnjenja za ovaj fenomen je običaj iz drevnih paganskih kultura, kao što su Kelti, koji su verovali da duhovi i bogovi žive u stablima.

Kucanje o deblo stabla verovatno se praktikovalo da bi se podstaklo dobro raspoloženje i zatražila zaštita natprirodnih bića. Takođe, to je mogao da bude način iskazivanja zahvalnosti za sreću koju čovek ima.

Još jedna teorija jeste da su ljudi kucali o drvo da bi izbegli zle duhove ili ih sprečili da slušaju kad su se hvalili zbog svoje sreće, čime se sprečavao preokret njihove sreće u nesreću. U međuvremenu, hršćani često povezuju ovu praksu s drvetom krsta s Hristovog raspeća, piše History.

U prošlosti su paganski narodi verovali da duhovi žive u drveću, a da kucanjem po drvetu ljudi mogu da zatraže pomoć dobrih duhova ili da će tim gestom oterati zle duhove.

Neki istoričari i istraživači smatraju da je kucanje o drvo noviji fenomen. U svojoj knjizi "Zov igrališta" (The Lore of the Playground), britanski folklorista Stiv Roud prati istorijski razvoj dečje igre iz 19. veka pod nazivom "Tiggy Touchwood", vrstu igre u kojoj su igrači imuni od toga da su uhvaćeni kad god dodirnu komad drva poput vrata ili stabla.

"Budući da je igra bila zamišljena da pruži "zaštitu" igračima, gotovo je sigurno da je ona izvor savremene praznoverne prakse kucanja o drvo", objašnjava Roud.

Izvor: 24sata.hr

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.