Ova influenserka ima više od 130.000 pratilaca, izgleda savršeno ALI NIJE STVARNA

Na instagramu je prati više od 130.000 ljudi, sa njima deli fotografije svojih avantura, šminka joj je uvek besprekorna, odeća kao da je sa modne piste, peva, igra, bavi se manekenstvom… Ali ništa od toga nije stvarno.

"Da li si prava osoba? Ili si robot?" je čest komentar ispod njenih fotografija. Naime, Rozi je kreirala kompanija Sidus Studio X sa sedištem u Seulu. Kažu da je „sposobna da uradi sve što ljudi ne mogu, u obliku najsličnijem čoveku“, prenosi CNN.

Od kada je lansirana, ova virtuelna influenserka je potpisala ugovore sa brendovima, dobila je sponzorstva, šetala je po pisti na virtuelnim modnim revijama i čak je objavila dva singla.

Industrija virtuelnih ljudi cveta, a sa njom i potpuno nova ekonomija u kojoj influenseri nikada ne stare, ne izazivaju skandale i digitalno su besprekorni, izazivajući pometnju među ljudima koji su opsednuti nedostižnim standardima lepote.

Kako funkcionišu virtuelni influenseri?

CGI (Computer Generated Image) tehnologija koja stoji iza Rozi nije ništa novo. Ona je sveprisutan u današnjoj industriji zabave, gde je umetnici koriste za stvaranje realističnih neljudskih likova u filmovima, kompjuterskim igricama i muzičkim spotovima. Ali tek nedavno je korišćena za stvaranje influensera.

Sidus Studio X prilikom kreiranja Rozi koristi tehnologiju i stvara je od glave do pete, što je idealno za savršene Instagram fotografije. Ali ponekad samo stave njenu glavu na telo pravog modela.

Kao i njihove kolege iz stvarnog života, virtuelni influenseri stiču pratioce putem društvenih mreža, gde objavljuju snimke svojih „života“ i komuniciraju sa svojim fanovima. Rozin profil prikazuje njena putovanja u Singapur, uživanja u čaši vina na krovu, a obožavaoci neprestano hvale njenu odeću.

Starijim generacijama bi interakcija sa „veštačkom osobom“ mogla biti malo čudna, ali stručnjaci kažu da su se virtuelni influenseri zaista svideli mlađim Korejcima, koji veliki deo svog života provode na internetu.

Lee Na-kioung, 23-godišnjakinja iz Inčeona, počela je da prati Rozi pre oko dve godine misleći da je ona prava osoba. Rozi ju je zapratila nazad, ponekad komentarišući njene objave, a njihovo virtuelno prijateljstvo je cvetalo i trajalo je i nakon što je Li saznala istinu.

"Komunicirale smo kao prijatelji i osećala sam se prijatno sa njom. Ne mislim o njoj kao o proizvodu veštačke inteligencije, već kao o pravom prijatelju. Volim njen sadržaj. Tako je lepa", rekla je Li.

Profitabilan posao

Društveni mediji ne samo da omogućavaju virtuelnim influenserima da prikupe veliki broj pratilaca, već odatle dolazi i novac. Rozin Instagram je pun sponzorisanih postova na kojima reklamira proizvode za negu kože i modne dodatke.

"Mnoge velike kompanije u Koreji žele da koriste Rozi kao model. Ove godine očekujemo da ćemo lako zaraditi više od dve milijarde korejskih vona (oko 1,52 miliona američkih dolara) samo od Rozi", kaže izvršni direktor Sidus Studio X-a Baik Seung-jup.

Kako je Rozi postajala sve popularnija, kompanija je dobijala sve više sponzorstava od luksuznih brendova kao što su Chanel i Hermes. Njeni oglasi se pojavljuju na televiziji, pa čak I u „oflajn prostorima“ na bilbordima i autobuskim stanicama. Modeli su veoma traženi jer pomažu brendovima da dođu do mlađih potrošača. Pored mode i lepote, Rozini klijenti su kompanije za životno osiguranje i banke, koje se obično smatraju staromodnim, ali im se imidž promenio nakon rada sa Rozi.

Izvršni direktor takođe navodi činjenicu da je virtuelne zvezde lakše ‘održavati’ u poređenju sa nekim od njihovih kolega iz stvarnog života. Za kreiranje slike potrebno je nekoliko sati, ponekad i nekoliko dana, a za video reklamu od dva dana do nekoliko nedelja. Ovo je daleko manje vremena i posla nego što je potrebno za rad sa stvarnim ljudima gde se nedelje i meseci provode tražeći lokaciju, pripremajući osvetljenje, frizuru, šminku, stajling, postprodukciju...

Takođe, virtuelni influenseri nikada ne stare, nikada se ne umaraju od toga ili izazivaju kontroverzu. Južnokorejski maloprodajni brend Lotte Home Shopping stvorio je svoju virtuelnu uticajnu osobu, Lusi i od nje ove godine očekuju veliki profit. Naime, Lotte za televizijske reklame svojih proizvoda angažuje prave ljude, koji, po njihovom mišljenju, „dosta koštaju i promeniće se kada ostare“.

Tako su došli do ideje o Lusi, koja će zauvek imati 29 godina. "Lusi nije ograničena ni vremenom ni prostorom. Može se pojaviti bilo gde. Nema moralnih problema", kaže Lotte Home Shopping.

Nametanje nerealnog standarda lepote?

Južna Koreja nije jedino mesto koje je prihvatilo virtuelne uticajne ljude. Među najpoznatijim svetskim virtuelnim influenserima su Lil Mikela, koji u su kreirali suosnivači američkog tehnološkog startapa koji ima više od tri miliona pratilaca na Instagramu i sarađuje sa brendovima kao što su Calvin Klein i Prada, i Lu of Magalu, koju je kreirala brazilska maloprodajna kompanija i ima skoro šest miliona pratilaca na Instagramu.

Prema rečima profesora na Univerzitetu Inha, virtuelni influenseri u drugim zemljama imaju tendenciju da odražavaju raznolikost etničkog porekla i ideala lepote, dok su u Koreji uvek „lepi i odražavaju vrednosti zemlje“. Inače, u Južnoj Koreji, koju često nazivaju prestonicom plastične hirurgije, postoji zabrinutost da bi virtuelni influenseri mogli dodatno da podstaknu nerealne standarde lepote.

Mlađi Korejci su počeli da se suprotstavljaju ovim idealima poslednjih godina, ali među njima i dalje postoji opšte uverenje šta je lepo. Za žene, to je obično sitna figura sa velikim očima, malim licem i bledom, čistom kožom. Ove karakteristike deli većina virtuelnih uticajnih ljudi u zemlji: Rozi ima pune usne, duge noge, ravan stomak, a Lusi ima savršenu kožu, sjajnu kosu i vitku vilicu.

Postoji zabrinutost da bi influenseri poput Rozi i Lusi mogli učiniti ionako zahtevne korejske standarde lepote još nedostižnijim i povećati potražnju za plastičnom hirurgijom ili kozmetičkim proizvodima među ženama koje žele da ih oponašaju. „Prave žene žele da postanu poput njih, a muškarci žele da se zabavljaju sa takvim ženama“, kaže Li Eun-hi, univerzitetski profesor. Ali kreatori virtuelnih influensera odbacuju takve kritike.

Izvršni direktor Sidus Studija X kaže da Rozi nema klasičnu lepotu i da je kompanija namerno pokušala da njen izgled učini jedinstvenim i da se odmakne od tradicionalnih korejskih normi.

Da li je etično da virtuelni influenseri reklamiraju proizvode?

Drugde u svetu, pak, se vodi debata o etici reklamiranja proizvoda potrošačima koji ne shvataju da ovi modeli nisu stvarni ljudi. Kompanija Meta, koja ima više od 200 virtuelnih influensera na svojim platformama, priznaje ove rizike.

„Kao i svaka disruptivna tehnologija, mediji imaju potencijal da donesu i dobro i štetu. Pitanja predstavljanja, kulturnog prisvajanja i slobode izražavanja su sve veći problem. Da bi pomogli brendovima da se snađu u etičkim dilemama i izbegnu potencijalne opasnosti, Meta sarađuje sa partnerima na razvoju etičkog okvira koji bi vodio korišćenje virtuelnih uticajnih ljudi“, kaže Meta.

Ali jedno je jasno: kako interesovanje za digitalni svet raste, u rasponu od metaverzuma i tehnologije virtuelne realnosti do digitalnih valuta, kompanije tvrde da su virtuelni uticajni ljudi nova budućnost. A ima mnogo planova za Lusi i Rozi. Lusi želi da se pojavi u televizijskoj drami, a Rozi će pokrenuti sopstveni brend kozmetike.

Osim toga, vlasnik kompanije odgovorne za Rozi kaže da pratioci ionako retko sreću ljude sa Instagrama u stvarnom životu, već ih vide samo na ekranu.

"Nema velike razlike između virtuelnih ljudi i poznatih ličnosti koje vole. Želimo da promenimo percepciju o tome kako ljudi misle o virtuelnim ljudima. Ne oduzimamo ljudima posao, radimo stvari koje ljudi ne mogu, kao što je rad 24 sata dnevno ili stvaranje jedinstvenog sadržaja kao što je hodanje po nebu“, zaključuje Baik.

Izvor: Index.hr