NARODNA VEROVANJA: Šta treba a šta ne treba da se radi ČETVRTKOM
Pre prihvatanja hrišćanstva, ljudi su praktikovali paganske običaje, od kojih narod ne može da se otrgne ni dan-danas. Mnoga od tih narodnih verovanja odnose se na dane u nedelji, za koje, verovali ili ne, važe posebna pravila!
Četvrtak je okarakterisan kao dan koji je povoljan za gotovo sve aktivnosti i za započinjanje novog posla. Razlog može da bude taj što je Jupiter njegov vladalac.
Jupiter je dobrotvor koji osigurava dugotrajnu sreću i napredak, pa ne čudi što su se u prošlosti ljudi upravo venčavali četvrtkom, sa ciljem da umilostive Jupitera.
Četvrtak je takođe povoljan za one koji bi da se bave visokim obrazovanjem, da ugovaraju važne poslove, da zaključuju bitne ugovore, da obavljaju novčane transakcije…
U pitanju je dan koji je najpovoljniji za veze sa inostranstvom i dugoročno planiranje.
Ipak, i na ovaj dan postoji određena bojazan za one koji se ne pridržavaju uvreženih pravila.
Ne preporučuje se kosidba četvrtkom jer se veruje da će marva prestati da napreduje.
U Istočnoj Srbiji žene i devojke četvrtkom uveče ne rade ništa jer je u pitanju “dan uoči petka”, te ne valja raditi.
Neki četvrci imaju naročita imena. Na primer onaj koji pada prve nedelje Velikog posta naziva se – Tudorov. Tu je i četvrtak u Strasnoj nedelji, koji se zove Veliki četvrtak, zatim prvi četvrtak po Uskrsu, koji se zove Svetli. Oni od Uskrsa do Spasovdana zovu se Veliki, a u Rusanoj nedelji zove se Rusani četvrtak.
Spisak zabrana najduži je na Veliki četvrtak, koji se u nekim krajevima slavi kao slava orača, kada oni odlaze na njive sa zaprežnom stokom, ali ne rade ništa. Veselja nema, već samo okupljanja. Na one koji seju, rade u polju ili bašti na Veliki četvrtak, veruje se da će se obrušiti led.
Izvor: Telegraf
