Žene, da li vam ovo poznato? Tri situacije kad se muškarci u braku ponašaju kao deca

Foto: Olena Yakobchuk/Shutterstock

"Vidim puno frustriranih žena, one iniciraju terapiju za parove više nego muškarci. Ove žene su obično ljute, povređene i ogorčene. Žele da njihovi muškarci odrastu. Takođe, poznato je da žene u proseku češće iniciraju razvod od muškaraca", objašnjava terapeutkinja Mari Kej Kočaro.

Brojne studije su pokazale da većinu razvoda pokreću supruge. Glavni razlozi koje žene navode za razvod od partnera su:

Osećaju preopterećenosti i/ili su u psihičkoj nemoći, jer nemaju dovoljnu podršku svojih muževa
Osećaj emocionalne opterećenosti u braku
Ne žele više da tolerišu dosledna neprihvatljiva ponašanja

"U mojoj praksi, žene se često žale da im se muževi ponašaju kao deca. Iako se ova ponašanja u početku mogu tolerisati, s vremenom postaju opterećujuća u vezi. To dolazi do izražaja nakon što par zasnuje svoju porodicu i kada se pojave deca o kojima se treba brinuti", kaže terapeutkinja za YourTango.

Detinjasto ponašanje muža može da uništi brak, a muškarci to verovatno ne rade namerno. Možda su videli istu dinamiku u odnosu njihovih roditelja ili su mislili da je to 'normalno', iz TV-a i filmova koje su gledali dok su odrastali. Uostalom, stereotip o ženi ili mami koja se mora da svađa ne samo sa svojom decom, već i s ocem, bio je uobičajen 80-ih, 90-ih, pa čak i ranih 2000-ih, upravo kada su današnji muževi rasli i učili o odnosima.

Muškarci često ne shvataju da je njihovo ponašanje problem. Bilo da svesno to rade ili ne, ova dinamika može da ima bolne, dugoročne učinke.

Ovo su najčešća tri načina na koja se čak i ljubazni, dobronamjerni muževi često ponašaju kao djeca:

1. Ne preuzimaju odgovornost

Vrlo česta pritužba dolazi od žena koje se osećaju preplavljeno količinom odgovornosti i poslom koji obavljaju u nečemu što bi trebalo biti ravnopravno partnerstvo. Smatraju da su njihovi muževi preterano zavisni od njih ili da nisu u stanju sami da izvrše jednostavne zadatke.

"Uzmimo primer Ane i Boba. Ovaj par je došao na terapiju jer se ona jako naljutila na Boba nakon rođenja njihovog deteta. Pre nego im se rodila beba, par je navikao na rutinu u kojoj je Ana imala karijeru i visoku platu, kupovala je namirnice, kuvala, organizirala društveni život, dogovarala čišćenje kuće i balansirala finansije. Bob je takođe imao visoko plaćen posao koji ga je iscrpljivao. Često je s prijateljima igrao video igrice, vikendom golf... Njegova majka se uvek brinula o svemu dok je on bio mlad, a on je samo pretpostavio da će Ana nastaviti tu ulogu. Anina majka je modelirala takvo ponašanje u svom braku s njenim ocem. Ana je mislila da je njen posao da žrtvuje svoje vreme za dobrobit svoje veze, jer je tako činila njena majka", priča Mari.

Kako je njena karijera postajala sve zahtevnija, počela je da preispituje uloge. Većinu vremena bila je iscrpljena i počela je da traži dodatnu pomoć i podršku od Boba koji je obično obećavao 'pokušaču da pomognem', ali bi zadovoljavao stare potrebe, da se opusti. Kada je beba došla, Ani je bilo dosta. Plakala je kako on ne preuzima odgovornost ni za šta, ni za brak, ni dete, ni vođenje kuće, društveni život... Požalila se i istaknula da ako se on ne potrudi, ona odlazi, ionako sve radi sama.

Kroz terapiju, uz poštovanje i strukturiranu komunikaciju, Bob je mogao da čuje Anine probleme i počeo je da se menja. Polako je počeo da preuzima neke od kućnih poslova i preuzimao je finansijee. Zajedno su postavili plan za zdravo zajedničko roditeljstvo i Ana se počela da opušta i ceni saradnju.

2. Previše se igraju

Dr. Dan Kilej 1983. napisao je knjigu pod nazivom "Sindrom Petra Pana". Opisao je muškarce koji odbijaju da odrastu ili su zarobljeni u ponašanju iz detinjstva. Mnoge frustrirane supruge opisuju kako im se muževi previše igraju. Možda ih je dok su bili mladi i u vezi privukla njegova zaigranost, njegov stav koji voli zabavu i sposobnost da bude blesav. Te karakteristike mogu da izgledaju osvežavajuće.

Kasnije, nakon godina provedenih u braku, predanost igranju može da se doživi kao izolacija i remećenje njihove veze. Umesto da rade stvari zajedno, ovi muškarci često odlaze sa svojim prijateljima. Možete ih pronaći u barovima kako piju, zabavljaju se... Oni troše vreme na kockanje, odlazak u striptiz klubove, igranje ili gledanje sporta, vežbanje u teretani i slično. Opuštanje, druženje i zabava su važni, ali kada se to previše radi, žena koja čeka kod kuće može da postane usamljena i ogorčena.

3. Emocionalno su nezreli

"Ovo je možda najčešća pritužba žena na svoje supružnike. Supruge često osećaju da nose svu emocionalnu težinu veze, osećaju se usamljeno i odvojeno od muževa. Često ih frustrira njihova nesposobnost da ju emocionalno upozna - one to opisuju kao nesposobnost partnera da sluša i saoseće kada je zbog nečega nezadovoljna".

Postoji nekoliko uobičajenih žalbi:

• Muškarac ih ne sluša, zauzima obrambeni stav i onda se one na kraju brinu o tome kako se on oseća u vezi s onim o čemu su one htele da razgovaraju.
• Sluša ih dovoljno dugo dok ne shvati kako to da reše. Žene žele da ih se čuje, potvrdi, i saoseća s njima. Ne treba im da on rešava probleme.
• Odbija da govori o određenim stvarima, sklanja se i izbegava sve što je ozbiljno. On minimizira njene brige.
• Mnogo obećava, ali ne ispunjava.
• Narcisoidan je, egocentričan.
• Nije prisutan. Ne može ili joj ne želi da posveti punu pažnju.