Zdrava ishrana u trudnoći - temelj zdravlja deteta

Svakodnevna ishrana buduće mame treba da bude što raznovrsnija, tako da njen organizam dobije sve što mu je potrebno, a samim tim i beba. Ishrana u trudnoći je redovna tema u Školi roditeljstva Nada Lazić gde dr Petar Borović svakog meseca daje brojne savete kako da zdrava i uravnotežena ishrana trudnice bude temelj zdravlja budućeg deteta.

Hranite se kao da gradite kuću
Važno je da buduće majke što pre shvate koliko je važno šta jedu i kako to direktno utiče i na njihovo i na zdravlje deteta koje nose. To je kao kada gradite kuću: od onog što ugradite, zavisi njen kvalitet. Isto je i sa organizmom. Od načina vaše ishrane zavisi hoće li beba biti sklona bolestima ili neće, ali i koje će namirnice voleti i rado jesti, a koje ne.
Svakog dana na meniju moraju biti i ugljeni hidrati, i belančevine, i masti - i to u dobrim odnosima. U jednom obroku ne treba da se nađe previše vrsta namirnica, ali bi zato sledeći obroci morali da sadrže druge namirnice.

Raznovrsnost pre svega
Kada su u ishrani zastupljene raznovrsne namirnice iz svih grupa, onda organizam dobija sve što mu je potrebno. Takođe je važno i na koji način se hrana priprema, jer od toga zavisi kolika će iskoristljivost tih namirnica biti. Jasno je da prednost ima barenje, priprema na pari, kao i sveže voće i povrće. Treba izbegavati prženje, pogotovo u puno masnoće, dinstanje, dugu termičku obradu. Brza hrana ne treba da bude izbor u trudnoći, dakle zaobilazite je u širokom luku. Od nje dobijate samo prazne kalorije, a ništa što je korsno vama i bebi.
Zanimljivo je da, iako su i voće i povrće podjednako zdravi, nije dobro da se ove namirnice nađu u istom obroku, pa poštujte ovo pravilo.

Jedite kvalitetno, a ne duplo
Kada je u pitanju optimalan broj i količina obroka, postoje dva stava, odnosno dve škole različitih pristupa. Činjenica je da zbog čestih obroka raste nivo insulina, a ako ga ima previše u organizmu, može da ošteti krvne sudove i dovede do srčanog udara. Zato sam ja zagovornik varijante sa manjim brojem obroka, tri do četiri dnevno. Umesto količine, važniji je kalorijski unos, a to znači da majka ne uzima previše hrane. Može samo malo da poveća količinu u odnosu na period pre trudnoće, ali ne sme da se ugoji više od 10 do 12 kilograma, to je maksimum. U trudnoći je važno da majka jede kvalitetno, a ne duplo. Sve što vam treba, uzmite tri puta dnevno. Doručak je najbolje pojesti ujutru, pola sata posle buđenja, i to ovim redom: prvo čaša vode, pa odmah sveže voće - sezonsko ili iz zamrzivača. Ukupna količina voća koja je organizmu potrebna tokom dana, iznosi 600 grama. Najbolje je podeliti je na dva do tri dela, sa što više raznog sezonskog voća.

Važno je i kako se budući tata hrani
Da nije sve na ženi, tj. majci kada je zdravlje deteta u pitanju, govore i brojna istraživanja koja se tiču ishrane muškaraca, a koja su pokazala da to kako se hrane pre nego što planiraju porodicu takođe može da utiče na zdravlje njegovog potomstva. Ilustracije radi, ako se budući tata ne hrani kako treba, već konzumira brzu hranu, pije pivo, vino, a uz to i puši, u njegovom organizmu dolazi do deprogramiranja spermatozoida. Kada postane tata, njegova beba će se roditi naizgled potpuno zdrava. Međutim, veliki procenat te dece kada uđe u pubertet dobije dijabetes. Onda se svi čude odakle ta bolest kada je niko u porodici nema!? Direktan „krivac“ je otac, zbog pogrešnog načina ishrane.

Prim. dr sci. med. Petar Borović, saradnik "Škole roditeljstva Nada Lazic“

Sve o Škola roditeljstva Nada Lazić saznajte OVDE.