Šta je sve potrebno da uradite ako vam bliska osoba premine u inostranstvu?

Zbog toga je najpametnije angažovati firmu koja pruža međunarodne pogrebne usluge, umesto da sav posao završavate sami.

Zašto je bolje da angažujete firmu za međunarodne pogrebne usluge?

Kada dođe do toga da član porodice premine u inostranstvu i da je potrebno da se angažuje firma specijalizovana za međunarodne pogrebne usluge kako bi se sahrana održala u Srbiji, mnogi pomisle da to mogu da odrade sami.

Da bi se organizovao prevoz pokojnika iz inostranstva potrebno je nabaviti svu neophodnu dokumentaciju i angažovati prevoznika. Dokumenta koja moraju da se nabave su izvod iz matične knjige umrlih, pasoš preminule osobe, zahtev za transport posmrtnih ostataka u kom je navedena ruta transporta i mesto sahrane, izveštaj lekara o uzroku smrti, posebna dozvola za prevoz posmrtnih ostataka u inostranstvo – sprovodnica, potvrda o obezbeđenom grobnom mestu i saglasnost Ministarstva zdravlja ukoliko je osoba preminula od neke zarazne bolesti.

Osim toga, prevoz pokojnika može da izvrši isključivo firma specijalizovana za međunarodne pogrebne usluge i to specijalizovanim vozilima koja ispunjavaju međunarodne propise.

Za porodicu koja se suočava sa gubitkom voljene osobe sve ovo je prilično komplikovano i stresno i zbog toga je bolje da se angažuje firma za međunarodne pogrebne usluge koja će, pored prevoza, organizovati i završiti dobar deo administracije.

Šta ako postoji devizna štednja?

Najsigurniji način čuvanja novca je štednja u banci. Osim što je na taj način novac obezbeđen i nemoguće ga je ukrasti, kao što se može desiti sa novcem u slamaricama ili sefovima, štednjom u banci se može i uvećati oročeni kapital kroz kamatu koju banka isplaćuje za određeni period. Najčešći oblik čuvanja novca kod nas je devizna štednja. Većina građana smatra da na taj način česte promene kursa neće uticati na njihovu imovinu, što ima smisla, pogotovo ukoliko je u pitanju štednja za kupovinu nekretnine, za troškove studija dece, kupovinu automobila, ili prosto, čuvanje novca za „crne dane“

Međutim, postavlja se pitanje šta raditi ukoliko iza osobe koja je preminula ostane devizna štednja? Većina ljudi ne zna koji je postupak prebacivanja ovog novca na naslednike jer je odnos banke i klijenta zaštićen, a bankari nemaju podatke o naslednicima novca.

Dakle, ukoliko iza pokojnika ostane devizna štednja u banci neophodno je da naslednici pokrenu postupak ostavinske rasprave na sudu. Jedino sud može da se zvanično obrati banci i da zatraži podatke o imovini preminule osobe na osnovu njenih ličnih podataka. Čak i kada naslednici ne znaju u kojoj banci je pokojnik čuvao novac, sud može da uputi zahtev na više adresa, a svaka banka je u obavezi da na isti odgovori.

Tek kada banka dostavi informacije sudu, devizna štednja postaje predmet ostavinske rasprave i ta imovina se prebacuje na naslednike.