Broj spermatozoida kod muškaraca u zapadnim zemljama konstantno opada. U poslednjih 40 godina smanjio se za 50 odsto. To pokazuju rezultati studije iz jula 2017. godine koju je sa saradnicima sproveo dr Hagai Levin sa Univerziteta u Jerusalimu.

Poražavajući podaci studije kažu da se ovaj rapidni broj pada spermatozoida odnosi na muškarce svih zapadnih zemalja, uključujući i Severnu Ameriku, Australiju, Novi Zeland i Evropu. Broj spermatozoida, ističe se u studiji, trenutno je najbolji parametar za merenje muške plodnosti. Autor istraživanja dr Levin rekao je nakon objave rezultata da ih smatra šokantnim i da se nesumnjivo pokazuje kako je uticaj okoline na zdravlje pojedinca ogroman. Nažalost, ističe dr Levin, o tim uticajima još ne znamo dovoljno.

Da je stanje alarmantno i da broj spermatozoida kod muškaraca u zapadnim zemljama neprestano opada potvrđuje i prof. dr Davor Ježek, redovni profesor u Zavodu za histologiju i embriologiju i prodekan za međunarodnu saradnju Medicinskog fakulteta u Zagrebu. Prof. dr Ježek vodi i banku sperme na KBC-u Zagreb, a poznat je kao naučnik koji muškarcima obolelima od azoospermije (nedostatka sperme u ejakulatu) pomaže da ipak postanu očevi.

Ovaj vrhunski naučnik bavi se još jednim zanimljivim područjem, a to je epigenetika. Reč je novoj naučnoj disciplini koja proučava uticaj okoline i njenih delova na aktivnost gena. Rad u području epigenetike odvija se u Naučnom centru izvrsnosti za reproduktivnu i regenerativnu medicinu na Medicinskom fakultetu u Zagrebu i upravo on pruža značajna saznanja o muškoj neplodnosti.

Kod većine muškaraca koji imaju azoospermiju, kaže prof. dr Ježek, uzrok je u činiocima iz okoline, odnosno zagađenju kom smo svi svakodnevno izloženi.

Šta je najopasnije i može najlošije da utiče na plodnost muškarca?

Plastika je definitivno najopasnija. Čovečanstvo svaki minut istovari jedan ogromni kamion plastike u more. Znamo svi koliko je razgradnja plastike dugotrajna, a njeni delovi se uvuku u naš prehrambeni lanac kroz ribe, pitku vodu, meso, voće, povrće.... I onda imamo takozvane endokrine disruptore. Drugim rečima, postoje materije u okolini koje oponašaju ženske polne hormone. To su takozvani ksenoestrogeni koji mogu da imaju različite oblike. Oni se "tuku" s testosteronom koji utiče na normalnu proizvodnju spermatozoida. Ako želimo slikovito da pojasnimo, možemo da kažemo da polni hormoni unutar ćelije imaju svoje, nazovimo ga, parking mesto za hormone koji su nužni za ćelijske procese. Ako se tu parkira nešto pogrešno, poput ksenoestrogena, dođe do blokade i ćelijski procesi se ne aktiviraju onako kako bi trebalo.

Šta još može nepovoljno da utiče na broj i pokretljivost spermatozoida?

Svi smo ljubitelji mesa pečenog na roštilju, pa mnogima neće biti drago kad čuju da je tako pripremljeno meso prepuno ksenoestrogena. Naravno, govorimo o roštiljima na ugalj. Stoga treba što češće praktikovati pečenje mesa, na primer, na plinskom roštilju, a ugalj retko i povremeno. Isto tako, industrijski deterdženti vrlo nepovoljno deluju na plodnost, a tu prvenstveno mislim na fosfate koji su kao otpad dolazili u vodu (soli fosforne kiseline koje mogu poremetiti prirodne procese u ljudskom organizmu). Srećom, industrija deterdženata ih polako izbacuje. Oni su stvarali kisele medije koji su uticali na ravnotežu oksidansa i antioksidansa koja mora da postoji u muškom semenu da bi sve funkcionisalo kako treba.

Tu su i neke bolesti i lekovi koji takođe imaju uticaja...

Tačno, i oni mogu da imaju veliki uticaj na broj i pokretljivost spermatozoida. Na primer, roditelji koji izbegavaju vakcinaciju izlažu svoju decu mogućnosti da dobiju zauške, a ova bolest kod dečaka može u tolikoj meri da ošteti testis da na kraju izazove neplodnost.

Na plodnost može da utiče i problem takozvanih nespuštenih testisa, a kod muškaraca koji se leče od neke maligne bolesti na plodnost vrlo nepovoljno deluju lekovi citostatici.

Dakle, za spermatozoide su štetni lekovi koji deluju na razvoj i rast ćelija, kao i neki lekovi za visok pritisak. Mnogi ne znaju da i previsoka temperatura u okolini gde muškarac boravi takođe može negativno da deluje. Na primer, nekad su ljudi radili u kotlarnicama i to je bilo vrlo nepovoljno za spermu. Probleme su imali i vozači kamiona koji su sate provodili na ugrejanim sedištima u kamionu. Ravnoteža potrebna za normalan rad spermatozoida će s eporemetiti, na primer, i kod upale prostate, zbog toga što leukociti otpuštaju štetne radikale.

Šta muškarci mogu da učine da bi povećali broj i pokretljivost spermatozoida? Šta treba da unose u organizam?
U prvom redu to su antioksidansi. Dakle, vitamini C i E, u kombinaciji sa mineralima i oligoelementima, poput cinka, bakra i gvožđa. Vitamina C, na primer, mnogo ima u peršunu, tako da ne moramo da ga vezujemo samo za agrume. Antioksidanse ćemo naći i u čaši crnog vina. U muškom semenu postoji ravnoteža između oksidansa i antioksidansa. Ta ravnoteža je u zdravom semenu pažljivo regulisana, odnosno, organizam sam o tome vodi računa i uz ravnotežu ne dolazi do oštećenja semena. Bez tog nužnog balansa oštećuje se ćelijska membrana spermatozoida, odnosno, dolazi do njenog bubrenja. Zbog toga spermatozoidi postaju nepomični i nisu sposobni sa tim nabubrenim delom oploditi jajnu ćeliju.

Dakle, antioksidansima, multivitaminima i ciljanom ishranom može se uticati na zdravlje spermatozoida. Naravno, kretanje i bavljenje sportom je takođe nužno.

Bavite se epigenetikom. Kakva saznanja ona donosi i kako pomaže pacijentima?
Da, svi imamo gene i epigenetski profil koji određuje hoće li neki gen biti izražen ili neće. Genetika je zapravo jedan zatvoreni trezor, gene ne možemo da menjamo, oni su takvi kakvi jesu. No zato načinom života možemo da utičemo na epigenetiku koja otvara vrata tog trezora i oslobađa ili ono dobro, ili ono štetno - u zavisnosti od toga kakav život praktikujemo.

Kroz ovu naučnu disciplinu pacijentima možemo da pomognemo i na način da muškarci koji imaju mali broj spermatozoida dobiju jasna uputstva kako kroz drugačiju ishranu i način života mogu da modifikuju svoje stanje.

Vi ste i jedini naučnik u Hrvatskoj koji muškarcima sa azoospermijom, potpunim nedostatkom sperme, omogućava da postanu očevi. Zahvaljujući metodi koju praktikujete u poslednjih pet godina je rođeno 30 beba za koje se mislilo da nikada neće doći na svet. Od čega se sastoji vaša metoda?

Od svih pacijenata sa azoospermijom polovina ima sperme u testisima i njima uspešno pomažemo da postanu roditelji. Druga polovina, nažalost, uopšte nema sperme i za njih trenutno ne postoji medicinsko rešenje, iako na tome intenzivno radimo sa američkim kolegama.

Naime, koristićemo matične ćelije koje ćemo uzgajati da dođu do stadijuma spermatozoida. Ovo još nije u kliničkoj primeni, ali nadamo se da će biti u bliskoj budućnosti. U Hrvatskoj je 2013. godine u kliničku praksu uvedena metoda kojom neplodnim muškarcima posebnom tehnikom radimo biopsiju testisa. Uzorci uzeti biopsijom pohranjuju se u tečni azot na -196°C, gde mogu da se čuvaju sledećih 15 godina. Pritom se istovremeno radi i ključna dijagnostika. Ako se ustanovi da u uzorku ima sperme, finom disekcijom (razrezivanjem) pohranjenog materijala uzimaju se spermatozoidi, pa se kasnije injekcijom umeću u jajnu ćeliju kako bi došlo do oplodnje. Do sada smo ovako lečili 180 pacijenata.

Pušenje, stres i gojaznost
Izraelska studija koja je pokazala da muškarcima u zapadnim zemljama drastično opada broj spermatozoida ne navodi konkretne uzroke zašto je to tako. No dr Levin, autor studije, kaže da je na broj spermatozoida, osim štetnih hemikalija i pesticida, značajno uticalo pušenje, stres i gojaznost kod muškaraca.

Dakle, način života zapadnog čoveka koji uključuje nekretanje, pušenje i mnogo loše hrane poguban je kada je u pitanju broj i pokretljivost spermatozoida.

Izvor: 24sata.hr

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.