Dom i porodica

Pustite decu da se dosađuju da bi razvili kreativnost

Deci bi trebalo dopustiti da se dosađuju kako bi mogla da razviju svoju urođenu sposobnost za kreativnošću, tvrde stručnjaci koji se bave obrazovanjem.
22.04.2016. - 09:59h

Dr. Tereza Belton, koja je viši istraživač na Univerzitetu Istočna Anglija, odjeljenju koje se bavi edukacijom i celoživotnim obrazovanjem, razgovarala je i sa velikim brojem autora, umetnika i naučnika kako bi istražila učinke koje proizvodi osećaj dosade.

Nakon razgovora sa umeticom Miru Sijal koja joj je opisala svoje odrastanje u malom rudarskom mestu, Bolton je shvatila da je nedostatak organizovanih aktivnosti u tom malom neatraktivnom mjestu naveo umetnicu da razgovara s ljudima i da se upusti u bavljenje aktivnostima kojima se u drugim okolnostima ne bi bavila, poput dugih razgovora sa starijim meštanima ili učenja kako se prave kolači.

Pustite decu da se dosađuju

“Dosada je često povezana s usamljenošću. Sijal je u svom detinjstvu provodila sate i sate gledajući kroz prozor prema poljima i šumama, prateći promene vremena i izmene godišnjih doba. Ali najvažnije je to da je dosada naterala da piše. Od najranijeg uzrasta vodila je dnevnik u koji je zapisivala svoja zapažanja, kratke priče, pesme, ali i oštre kritike. Ona sama smatra da je to bio uvod u njenu kasniju spisateljsku karijeru”, zaključila je Belton.

“Prisilna samoća zajedno s praznim papirom izvanredan su podsticaj“, smatra komičar koji je kasnije postao i pisac. Grejson Peri tvrdi da je osećaj dosade koristan i za odrasle. “Što više starim, sve više cenim razmišljanje i osećaj dosade. To je zapravo vrlo kreativno stanje…”, kaže Peri.

Neuronaučnica i ekspert za poremećaje mozga, profesorka Susan Grinfild, u svom razgovoru sa dr Belton takođe je iznela svoje sećanje na odrastanje u siromašnoj porodici bez braće i sestara, sve do 13. godine. “Ona je bila srećna smišljajući sama način na koji će se zabaviti, smišljala je sopstvene priče, sama ih oslikavala i često je posećivala biblioteku”, kaže dr. Belton.

Dr. Belton kaže kako dosada može biti i izuzetno neugodan osećaj jer okolina očekuje od vas da stalno budete nečim zaokupljeni i stimulisani. Ona, međutim, upozorava da razvoj kreativnosti podrazumeva “sposobnost razvoja unutrašnjih podsticaja”.

“Priroda ne podnosi prazan prostor i mi stalno pokušavamo da ga ispunimo. Neki mladi ljudi, međutim, nemaju svoje unutrašnje resurse i odgovore, pa ne uspijevaju da pronažu način kako da se na kreativan način nose s dosadom pa to ponekada završava na primer razbijanjem autobuskih stajališta ili krađom automobila kako bi se malo provozali”, kaže dr. Belton.

Dr Belton se prethodno bavila i proučavanjem uticaja televizije i videa na dečje pisanje. “U današnje vreme, kad ne znaju šta bi sa sobom, deca automatski pale TV, računar, telefoniraju ili bulje u najrazličitije vrste ekrana. Vreme koje deca provedu uz ovakve uređaje rapidno raste.”

Draga deco, treba da vam bude dosadno

Deca moraju imati periode u kojima neće biti preokupirani ovakvim stvarima. Bolton koristi termin “stand and stare time”, odnosno “vreme kad će se deca prepustiti maštanju, sopstvenim misaonim procesima, asimilaciji svojih iskustava kroz igru ili jednostavno posmatranju sveta oko sebe”. Sve to stimuliše imaginaciju dok boravak pred ekranom “dovodi do ‘kratkog spoja’ u procesu imaginacije i razvoju kreativnog kapaciteta”.

Kreativnost je jedno oslobađajuće stanje, ako ni zbog čega drugog onda zbog mogućnosti slobodnog izražavanja bez ikakvih pritisaka sa strane ili jednostavno zbog prijatnog popunjavanja svog slobodnog vremena.

Dr. Belton zaključuje: “Za dobrobit razvoja sopstvene kreativnosti moramo usporiti svoj tempo, a s vremena na vreme i potpuno se isključiti iz svakodnevice.”

Izvor: Čuvarkuća