Neki naučnici smatraju da su pradavni preci zmije morali biti neka vrsta jamskih guštera. I danas postoje te vrste guštera, pa je poznato da imaju vrlo male noge, a neke ih uopšte nemaju. Vremenom su, znači, noge sasvim iščezle. Ali usprkos tome, zmije se vrlo lako kreću. U kretanju im pomažu nezavisno pokretni trbušni štitovi, kojima je pokrivena celokupna donja površina zmijinog tela.

Postoje četiri osnovna načina kretanja zmija.

- Prvi se zove "bočno valovito kretanje". Zmija savija telo u više valovitih vijuga u obliku slova "S". Odupirući se o neravnine na tlu, zmija klizi prema napred snagom svojih mišića i članaka.

- Drugi način kretanja nazivamo "pravolinijsko kretanje". U ovom slučaju nekoliko skupina članaka se skupi na zadnjem delu zmijinog tela, pa potom "izgura" prednji deo tela. Pritom se skupina poslednjih članaka čvrsto odupre, da zmija ne bi skliznula unazad. Naizmenično se grupiraju čas prednji, čas zadnji članci, a telo se odupire onom skupinom članaka koji su prethodno pokrenuti.

- Kretanje u obliku "bočne petlje" predstavlja treći način kojim se zmija kreće. Prednji deo tela zmija izbaci u stranu. Hitro prebaci zadnji deo tela u novi položaj, a potom iznova izbaci prednji deo tela.

- Četvrtim načinom kretanja zmije se služe za puzanje uz drvo. U ovom slučaju zmija obavije rep i zadnji deo tela oko stabla, izdigne prednji deo i okači se o najvišu granu koju može doseći. Čim se okači, olabavi zadnji deo s repom i povuče ih naviše.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.