Marković nalogodavac ubistva Ćuruvije, Legija svedočio

"Dominantan je za sada politickci motiv za ubistvo Slavka Ćuruvije. Marković je direktni nalogodavac prema saznanjanima koja imamo sada, da li ćemo tokom istrage doći do viših nivoa i viših nalogodavaca - zasad ne znam", rekao je tuzilac za organizovani kriminal.

Radisavljević je rekao da je bivši komadant jedinice za specijalne operacije Milorad ULemek Legija prošle sedmice izneo nove činjenice u vezi sa ubisvom Ćuruvije i da za to nije ni tražio niti dobio bilo kakve privilegije.
"Ulemek je svedok do kog smo došli i koji nam je detaljno ogovorio o svojim saznjanima a on je bio jedan od ključnih aktera u tom periodu, rekao je Radisavljević na konfernciji za novinare u Vladi Srbije.

Tužilac misli da su Ulemekovi lični razlozi i vreme porovedeno u zatvoru bili motiv za Ulemekovo svedočenje.

Radisavljević je rekao da su danas zbog ubistva uhapšeni nekadašnji šef beogradskog centra DB-a Milan Radonjić, koji je osumnjičen kao podstrekač i načelnik Šestog odeljenja tog centra Ratko Romić, koji je osumnjičen kao neposredni izvršilac i da njihovo saslušanje u Tužilaštvu za organizovani kriminal počinje u 18 sati.

Prema njegovim rečima, osumnjičen za taj zločin kao neposredni izvršilac je i nekadašnji pripadnik posebne službe obezbeđenja u DB-u Miroslav Kurak. Marković je u zatvoru u Požarevcu, a Kurak nije dostupan pravosudnim organima i za njim će biti raspisana međunarodna poternica.

Slavko Ćuruvija ubijen je na Uskrs, 11. aprila 1999, u jeku NATO bombardovanja SR Jugoslavije. Ubistvo je izvršeno oko 17 časova u Beogradu, u Svetogorskoj ulici (u to vreme Ive Lole Ribara), u prolazu ispred broja 35, gde su se nalazile prostorije marketing službe Dnevnog telegrafa, a na četvrtom spratu i stan u kome je Ćuruvija živeo.

Ubice su u Ćuruviju ispalile 17 metaka, a zatim ga „overile" i jednim pucnjem u glavu.Sa njim je tada bila njegova nevenčana supruga, istoričarka Branka Prpa.

Na vlasti u Srbiji je bila koalicija SPS, JUL i SRS.

Radomir Marković je uhapšen u februaru 2001. Osuđen je na maksimalnu zatvorsku kaznu od 40 godina zbog ubistva Ivana Stambolića 25. avgusta 2000. godine i četvorice članova SPO u atentatu na vođu SPO - Vuka Draškovića na Ibarskoj magistrali, 3. oktobra 1999.

Radonjiću i Romiću sudi se u Višem sudu u Beogradu za pomaganje u pokušaju ubistva Draškovića u Budvi 2000. godine. Prvostepeno su bili osuđeni na osam i sedam godina zatvora, ali je ta presuda ukinuta i naloženo je novo suđenje.

O ulozi Mire Marković posle istrage

Vučić i Radislavljević nisu želeli da kažu da li je i bivša predsednica JUL Mirjana Marković umešana u ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, istakavši da se tužilaštvo bavi dokazima i da treba sačekati da se završi istraga.

"Mi se bavimo dokazima koje imamo u rukama, a tek čekajte da se završi istraga. Prvi put da je tužilac uveren da će do početka marta moći da podigne optužnicu", rekao je Vučić novinarima u vladi.

Ponovio je da ne može da govori o druga dva svedoka koje tužilaštvo ima u vezi sa ubistvom Ćuruvije, jer bi time bila ugrožena njihova bezbednost, i dodao da je u jednom od ta dva slučaja već bilo problema, a zatim upitao "ko je uostalom relevantniji svedok tih vremena od upravo takvih ljudi".
"Koga ste mislili da nađete da svedoči, nekoga poštenog ko nikada nije radio u službi. Ta priča je proverena na još nekoliko mesta, mnogo više nego što su provereni kriminalci koji su svedočili u procesu za ubistvo premijera Zorana Đinđića i niko to neće moći da to obori", upitao je Vučić.

Ne želeći da tvrdi da ranije nije bilo političke volje da se slučaj ubistva Ćuruvije reši, mada se, dodao je, naslušao svakakvih primedbi političara, Vučić je naglasio da je jednostavno sada bilo više posvećenosti i marljivosti.

Posebno je pomenuo angažaman Komisije u kojoj su bili Ljiljana Smajlović i Veran Matić, koji su, dodao je, svakodnevno pritiskali da se "gotovo dva meseca radilo danonoćno".
"Znali smo da smo na tragu, da je jedan od pripadnika DB rekao da je negde Ulemek nešto pomenuo, ali se verovalo da Ulemek neće o tome govoriti, ali je takođe neko pažljivo čitao dokumetaciju", rekao je Vučić i ponovio da se pokazalo da se nikome ne isplati takav zločin, koji je politički determinisan.

Radislavljević nije želeo da odgovori konkretno na pitanje da li je bilo ko od svedoka označio Markovićevu kao nalogodavca ubistva Ćuruvije, dodajući da ne može da govori u kom će pravcu teći istraga, o dokazima koje trenutno ima i do kojih će doći.
"O sadržini iskaza koji je tužilaštvo dobilo neću više govoriti, dovoljno sam rekao o motivima", rekao je Radisavljević.

Vučić: Više nikada neće biti ubistava kao što je Ćuruvijino

Prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić izjavio je danas da se politička ubistva, kao što je bilo ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, više nikada u Srbiji neće ponoviti, da neće biti moguća zavera ćutanja i da niko ne može da prođe nekažnjen.

Vučić je rekao da je svedočenje Ulemeka provereno i potkrepljeno drugim dokazima, čak i mnogo više nego što su proveravana svedočenja na kojima se zasniva presuda za ubistvo premijera Zorana Đinđić.

Odgovarajući na novinarsko pitanje o kredibilitetu Ulemeka kao svedoka, Vučić je decidno odgovorio da saznanja o takvim ubistvima ne može imati bilo ko, već neko iz "tog miljea".
"A kog drugog relevantnog svedoka iz tog vremena možemo da nađemo? Kog poštenog iz tog perioda koji može da zna šta se dešavalo? Ova priča je proveravana na mnogo mesta i na mnogo više mesta nego što je proverevana priča o ubistvu premijera Zorana Đindića".

Prvi potpredsednik vlade rekao je i da postoje još dva svedoka u slučaju Ćuruvija koji su potvrdili priču kojom je načinjen pomak u istrazi, ali nije precizirao o kojim je licima reč zbog njihove bezbednosti.

Vučić je rekao da je tužilaštvo posle 14 godina shvatilo da sada ima dosta materijala u rukama i da "ima više živih reči koji potvrđuju zločinačku ulogu dela države i pojedoinaca koji su tobož u ime države takv zločin izvršavali".

On je podsetio da je pre nekoliko nedelja rekao da je slučaj Ćuruvije paradigma mnogih slučajeva iz prošlosti, a da oni koji hoće da reformišu zemlju moraju da se suočavaju sa slučajevima iz prošlost, što je nužno da bi se živelo u normalnoj državi.

Vučić je rekao i da je za državu važno da se danas kaže da niko nije i da neće biti izuzuzet iz istraga. On je najavio rasvetljavanje još nekih zločina i podvukao da niko ne može da ubija nekažneno i da se nikad takvi zločini u Srbiji više neće događati.
"Želeo bih da zahvalim nekolicini ljudi koji su duboko bili umešani u ovo, a to su predsednik Srbije, ljudi iz Komisije, zatim malog broja ljudi iz BIA, MUPa i Ministarstva pravde, niko u javnosti nije saznao ništa od onoga što smo radili, i za vas je bilo iznenađenje ovo što je tužilac Radisavljević rekao, a još dvoje svedoka imamo koji su potvrdili priču", rekao je Vučić.

Tužilac je posle 14 godina shvatio da ima dovoljno materijala u trenutku kada je došlo do "više živih reči koje nedvosmisleno potvrđuju zločinačku ulogu države pojedinaca koji su se to, navodno, činili u ime države", rekao je Vučić.

On se takođe izvinio porodici Ćuruvije što je toliko čekala da osumnjičeni za ubistvo Ćuruvije izađu pred lice pravde, istakavši da se nada da se nišsta slično neće u budućnosti događati i da ubistva neće moći da prođu nekažneno zbog zavere ćutanja.
"Poneki su se smejali, neki i šalili, a neki nevoljno odmahivali glavom. Hvala građanima koji su verovali u našu ozbiljnosti i odgovornosti, onima koji su predano radili, jer nije bilo lako doći do informacia i neću da optužim nikoga pre nas da nije želeo da dođe do rešenja", rekao ej Vučić i naglasio da je marljiv rad i trud dobveo do toga.

"Važno je da danas kažem da niko neće biti izuzet iz istrage i da sa našom državom nema ni šale ni igre. Kad smo rekli da ćemo te ciljeve da ostvarimo mnogi su se smejali a neki su nevoljno odmahivali glavom. Kao što sam rekao niko ne može da ubija nekažnjeno i niko ne može da prođe nekažnjeno", kaže vučić.

On očekuje rasvetljavnaje još neikih zločina i ponovio da je nedavno rekao da je počeo pakao za velike narko dilere.
"Srbija postaje normalna zemlja i u strahu trebaju da budu oni koji su misli da kriminalom mogu da prave budućnost Srbije", rekao je Vučić.

Komisija za razmatranje činjenica do kojih se došlo u istragama koje su vođene povodom ubistava novinara saopštila je danas da je otkrivanje nalogodavaca i izvršilaca ubistava novinara ključno za slobodu novinarstva u Srbiji.

Komisija u saopštenju, koje je na konferenciji za novinare pročitao njen predsednik Veran Matić, istakla da je veoma važno razotkriti sva politička ubistva, jer je nemoguće graditi pravnu državu na temeljima zločina ne razotkrivajući ih, naročito zločina činjenih u ime države ili patriotizma.

"Nekažnjeni zločini, naročito oni koji dolaze iz državnih institucija, poziv su na novo nasilje, pretnje, ugrožavanje bezbednosti. Zbog toga je veoma važno da ceo ovaj proces ne bude ograničen na jedan ili nekoliko drastičnih slučajeva, već da postane sastavni deo instrumenata pravne države i obaveza svakog političara i svake politike. Na taj način će se sprečiti neka nova ubistva novinara i potreba da bezbednost novinara policajci čuvaju godinama", navodi se u saopštenju Komisije.

Komisija će nastaviti da pruža podršku radu institucija sistema u predmetu Slavka Ćuruvije, ali i na drugim slučajevima - ubistvu novinara Milana Pantića, Dade Vujasinović i medijskih radnika RTS.

Vučić: Ima cinkaroša u državnim organima

Vučić je izjavio da unutar državnih organa postoje ljudi koji prenose informacije kriminalcima i da će oni u narednim danima odgovarati, a direktor policije Milorad Veljović poručuje da je vicepremijer siguran.

"Unutar državnih organa postoje ljudi koji vole da prenose informacije kriminalcma i predsednik Republike je bio u pravu kada je u nekoliko navrata govorio o tome. Za to imamo dokaze i to ćemo da čistimo u narednom periodu", rekao je Vučić na konferenciji za novinare.

Vučić je naglasio da postoje ljudi koji "vole" da informišu dilere kad i gde kreće akcija, koji misle da su jači i pametniji od države i dodao da će oni u narednim danima odgovarati pred nadležnim državnim organima.

On je to rekao odgovarajući na pitanje novinara da li u državnim organima ima pojedinaca koji bi bili u stanju da ponove zločine poput ubistva Slavka Ćuruvije.

Direktor policije Milorad Veljović izjavio je danas da je Vučić siguran i da policija preduzima sve mere koje su u njenoj nadležnosti i rado svoj posao profesionalno.
"Ono što je u nadležnosti policije sigurno je da je ta procena pozitivna. To što neko misli da na neki drugi način ugrožava nečiju bezbednost to nije tako. Policija radi svoj posao i ona će to i dalje raditi profesionalno", rekao je Veljović odgovarajući na pitanje kakva je procena službi po pitanju Vučićeve bezbednosti.

Hadži Antić: Mira Marković neće da govori za sprske medije

Prijatelj i izdavač knjiga bivše predsednice JUL-a Mire Marković, Hadži Dragan Antić, preneo je da ona ne želi da daje bilo kakve izjave za srpske medije, posebno ne da komentariše navode da je naručila ubistvo Ćuruvije.

"Ona odbija da razgovara sa srpskim medijima već dve godine. Ja sam i danas pričao sa njom, ali ne želi da bilo šta govori o tom slučaju", rekao je Hadži Antić Tanjugu.

Ćuruvija: Od zagrebačkog Danasa, preko Borbe, do Telegrafa i Evropljanina

Slavko Ćuruvija rođen je u Zagrebu, avgusta 1949. godine. Političke nauke diplomirao je u Beogradu.
Radio je u preduzeću Mašinogradnja u Beogradu, bio stalni honorarni saradnik lista Danas iz Zagreba, Centra za društvena istraživanja, a od 1984. radio je kao analitičar u Upravi za analize Saveznog sekretarijata za unutrašnje poslove.

Od 1986. do 1994. bio je komentator, urednik unutrašnje političke rubrike, a potom i glavni i odgovorni urednik Borbe.
U tom periodu, između ostalog, pratio je stanje na Kosovu i Metohiji, pa se tao našao u grupi novinara koja je izveštavala tokom skupa u Kosovu Polju, 24. aprila 1987. godine, kada je Slobodan Milošević održao njegov poznati, često citiran, govor u kojem je Srbima s Kosova i Metohije poručio da "niko ne sme da ih bije".

Ćuruvija je sarađivao u Komunistu, NIN-u, Vjesniku, Večernjem listu, Nedelji, Pobjedi, radio je dokumentarne emisije za TV Beograd, TV Politiku, priloge za TV Sarajevo.

Sa Momčilom Đorgovićem 1994. godine osnovao je Nedeljni telegraf, a potom 1996. i Dnevni telegraf, prvi privatni dnevni list u Srbiji devedestih. Magazin Evropljanin osnovao je 1998.godine.
Dnevni telegraf zabranjen je oktobra 1998, a prostorije zapečaćene, potom je zaplenjena imovina firme DT-pres.

Zbog tekstova i ilustracija u Evropljaninu oktobra 1998. sud u Beogradu izrekao je Ćuruviji i njegovom preduzeću ukupnu kaznu od 2,4 miliona dinara.
Nova kazna od 1,2 miliona dinara preduzeću DT, tada registrovanom u Crnoj Gori, usledila je novembra 1998, zbog kršenja Zakona o informisanju.

Zajedno sa dvojicom novinara njegovog lista, marta 1999. osuđen je na pet meseci zatvora zbog uznemiravanja javnosti.