Prvi put 95 odsto splavova i 80 odsto čamaca ima dozvolu

Rezultat ove akcije je da 95 odsto ugostiteljskih i privrednih splavova, kao i 80 odsto čamaca u Beogradu ima dozvolu.

“Najpre je od 150 kontrolisanih splavova čak 96 bilo u nekoj vrsti prekršaja, mahom neregistrovani. Sada je registrovano 95 odsto splavova, a ostalih pet odsto su nakon akcija, ili odustali od rada, ili ih očekuje procesuiranje nakon prekršajnih prijava”, rekao je Tanjugu pomoćnik ministra za inspekcijske poslove Aleksandar Simić, nakon noćašnje kontrole nekoliko plovila.

Prema njegovim rečima, samo na ime registracija splavova restorana, u budžet se slilo 100 miliona dinara, dok se od napisanih kazni, ako se sve naplati, može očekivati priliv od još 100 miliona.

"Do sada je napisano 200 prekršajnih prijava za splavove i privredne subjekte. Kazne se kreću od 15.000 do 150.000 dinara za građane i od 150.000 do dva miliona dinara za pravna lica", rekao je Simić.

Simić je naveo da su u poslednja tri meseca uobičajene akcije i noću i danju, subotom i nedeljom, a kontroliše se da li ima brodskih knjiga, odgovarajuće dozvole.

Ministarstvo je, kako je kazao, rešeno da konačno uvede red u ovu oblast pa su tako prvi put inspekcija i Lučke kapetanije obišli teritorije svojih nadležnosti duž reka i utvrdili tačan broj plutajućih objekata na rekama kao i broj poreskih obveznika.

Simić je podsetio da je procena da kroz ilegalne tokove na reci prođe od tri do četiri miliona tona robe, a ukupan godinji promet je devet miliona tona.

“Cilj je da sve to bude legalno jer je to novac za budžet”, rekao je on.

Zato će se kontrole, kako je poručio, nastaviti, a nakon brodova restorana i splavova, uslediće i provera privatnih kućica na vodi, kojih u Beogradu ima oko 2.000.

Pored toga, navodi Leposava Sojić, pomoćnik ministra za vodni saobraćaj, prvi put će biti popisani splavovi i čamci na jezerima i kanalima.

“Uvešće se sistem da svako plaća ono što nije nikada do sada”, poručila je ona u izjavi Tanjugu i podsetila da je već kompletirana baza podataka putničkih brodova, kako bi se znalo koliko se tačno država šteti i građani dovode u opasnost, zbog nekvalifikovane radne snage na brodovima i neadekvatnih plovila.

Ona je istakla značaj elektronskog praćenja plovila na rekama putem rečnog informacionog sistema (RIS) jer se za one koji to izbegavaju odnosno isključuju GPRS uređaje može osnovano sumnjati da se bave ilegalnim prevozom.

"Sa elektronskim nadzorom nad rekama u svakom trenutku znamo ko se sve kreće rekama što je od velikog značaja u kontroli i suzbijanju nelegalnih aktivnosti na vodi", istakla je ona.

Prema njenim rečima, prvi put se popisuju i sva mesta duž reka na kojima se nezakonito pretovaruje i deponuje pesak i šljunak, u cilju sprovođenja novog Zakona i Uredbe o uslovima po kojima treba da postupaju luke.

Samo na teritoriji Beograda ima 41 lokacija na kojoj se odvija trgovina van kontrole ovog Ministarstva i Agencije za luke. Popisane su sve takve lokacije na Dunavu i Savi (Novi Sad, Apatin, Bezdan, Smederevo, Sremska Mitrovica, Šabac) kako bi se sa ovom praksom prestalo u cilju smanjenja sive ekonomije u rečnom saobraćaju.

“U poslednjih 13. meseci urađena je kompletna izmena i dopuna svih zakonskih propisa, zbog čega smo stali u red najrazvijenijih zemalja po pitanju vodnog saobraćaja”, naglasila je ona.

Izvor: Tanjug