Novogodišnji intervju sa Anom Rajković: Profesionalno, 2022. mi je donela napredak u poslu koji volim, privatno mi je iznova potvrdila – ljubav!

Predan novinarski rad cele ekipe, zalaganje za istinu, borba za vidljivost pojedinaca i pre svega humanost - Exploziv je mnogim “običnim” ljudima poslužio kao “slamka spasa”.

Zbog toga danas, uoči praznika koji spajaju porodice i prijatelje, razgovaramo sa ženom koja je zaslužna za to što su neke neverovatne priče ugledale svetlost dana.

Na koju svoju priču iz 2022. si posebno ponosna?

- Priča kojom se veoma ponosim još nije emitovana. Čeka svoj trenutak! Snimala sam je u Češkoj. Ne bih da otkrivam detalje, ali znajte da je protkana informacijama, emocijom, sećanjima, drugačijim pogledima, ali i pitanjima koja bi iznova trebalo da postavimo. Tiče se mladih ljudi koji su platili cenu političkog sistema zemlje u koju su otišli. Bili su planinari i misteriozno su nestali bez traga! Zadovoljna sam i pričom ‘’Kofer’’ za koju sam dobila Grand Prix na jednom festivalu. Pružila sam osvrt na trenutak kada moramo da odlučimo šta želimo, a šta realno možemo da ponesemo sa sobom kada bežimo usled ratnih okolnosti, na primer. Tada nemamo mnogo prostora da biramo šta pakujemo u kesu, ranac ili kofer. Priča prati iskustva izbeglica iz Ukrajine, ali svih onih koji su ratnih devedesetih bežali sa ovih prostora. Ideja o priči nastala je, naizgled, jednostavno - uz jutarnju kafu sa urednicom Marijom Prebeg, a sva emitovna svedočenja tih ljudi zabeležena su uz veliku pomoć snimatelja Dušana Rajkovića (mog supruga) i montažerke Violete Trpčevski.

Koji događaj ti je obeležio profesionano 2022. godinu, a koji se istakao na privatnom planu?

- Profesionalno, 2022. mi je donela napredak u poslu koji volim! Od juna meseca sam, ne samo novinar, nego i voditelj jedne od najgledanijih emisija na ovim prostorima. Zaista mi je veliko zadovoljstvo što imam mogućnost da ljudima najavim ono na čemu, redakcijski, vredno radimo. To su upravo - ljudi, dešavanja, fenomeni i najbitnije - drugačiji pogledi na aktuelna pitanja i teme oko nas. Mi saopštavamo bez uvijanja, direktno, zanimljivo...

Privatno, 2022. godina mi je iznova potvrdila - ljubav. Toliko je divnih trenutaka koje sam provela sa ljudima koje volim i zahvalna sam za svaki proživljeni momenat. Bila je dinamična, rekla bih "na sve strane", ali uvek s važnim povratkom - tamo gde je dom.

Šta u prošloj godini nisi stigla da ispuniš sebi, a volela bi da ti se ispuni u 2023?

- Smatram da sve što je trebalo – ispunjeno je! Dani koji slede će mi pokazati na šta sam malo morala da sačekam, a ja ne prestajem da želim i ispunjavam, i sebi i drugima. Ne znam, možda ću u 2023. krenuti na časove plesa! (smeh)

Ako izuzmemo zdravlje, sreću i novac, šta bi poželela sebi u Novoj godini?

- Dosta dugih, porodičnih, šetnji kraj mora. Potpuno sam letnji i morski tip.

Tvoja čestitka gledaocima i čitaocima Prva.rs:

- Volite i budite voljeni. Sve drugo baš tada dođe. Živi bili!

Foto: Prva TV/Promo

Kakve priče nam je ekipa Exploziva spremila za dane praznika?

- Ekipa Exploziva je bila vredna i osluškivali smo želje i potrebe naših sagovornika. Svakako da svako zna šta mu je najznačajnije u godini koja sledi, ali smo se i ovaj put potrudili da našim junacima pomognemo u ostvarivanju želja i da ih obradujemo.

U tom smislu, veoma mi je važna priča koju smo snimali u okolini Vladičinog Hana.

Nije bilo jednostavno suočiti se sa pričom dve devojčice iz planinskog sela Bačvište, jer su osmogodišnja Dunja i petogodišnja Jana za manje od tri godine ostale i bez oca i bez majke. Zato smo odlučili da baš njima pokloni stignu ranije. Devojčice žive sa bakom i dekom koji bezuslovno brinu o njima i to je priča koja me je emotivno posebno dotakla. Bez obzira što uveliko nose težak teret sudbine (roditelji su im stradali u saobraćajnoj nesreći) devojčice su toliko drage i sa snimanja sam se vratila punaljubavi, ali i tuge. Ovu priču emitujemo 30. decembra u 18.45h.

Na samom početku nove godine, Exploziv priča priču o porodici Radomirović iz okoline Novog Pazara. Uslovi u kojima žive ostavili su na nas veliki utisak, a reči trojice dečaka urezale su nam se duboko u srce. Exploziv ne bi bio Exploziv kada ne bi učinio sve da im pomoć stigne, a 2. januara u 18.45h saznaćete šta smo sve za njih obezbedili, pripremili…

Dan kasnije, 3. januara ćemo se podsetiti slučaja Đorđa Joksimovića. Njegovu priču prvi put smo čuli 2015. godine kada su mu oduzete tri ćerke. Usledila je borba koja je trajala godinama i on je uspeo da vrati decu. Možda se sećate i filma snimljenog po njegovom slučaju. Imajući u vidu da znamo da su stvarni junaci svuda oko nas i da svoju bitku biju svakoga dana, odlučili smo da ovom ocu i njegovim devojčicama, takođe, ulepšamo praznike.

A onda, 4. januara, ponovo stižu pokloni. Reč je o devojčici koju je cela Srbija videla, ali na jednoj fotografiji. Suze u njenim očima dok kroz prozor gleda proslavu rođendana svoje vršnjakinje, donele su valjevskom fotografu Đordju Đokovicu nagradu za najbolju fotografiju koju dodeljuje Nacionalna geografija. Podsećam vas da je tada krenula i naša potraga za Zoricom, devojčicom sa druge strane stakla! U toj emisiji ne propustite da saznate i sve o proročanstvu za godine koje nam dolaze. Otkriću samo da će biti veoma teško pa veoma dobro, tako bar kažu Tarabići, i da Srbija može biti obećana zemlja!

Pred Božić ćemo doslovno gledati da su čuda moguća. Priča koju sam radila odnosi se na svedočanstva ljudi koji su u manastiru Tumane, baš kada im lekarske prognoze nisu bile ohrabrujuće, doživeli – ozdravljenje. Ne mogu da zaboravim oca koji je imao najstrašnije pomisli kako bi pokušao da pomogne svom bolesnom sinu, a samo nekoliko dana kasnije njegovom detetu bilo je bolje. I mnogo je njih koji su molitvom u manastiru prohodali, progovorili... Te priče o molitvi i veri gledaćemo 5. januara i 6. januara od 18.45h.