Nezaboravan dan na snimanju “Kud puklo da puklo”

Čim smo stigli na zagrebački Velesajam pred nas je izašla mlada glumica Monika Mihajlović koja u seriji glumi Tinu i s osmehom nam poželela dobrodošlicu i pozvala nas da uđemo. A tamo, svi omiljeni likovi iz serije „Kud puklo da puklo“ s tekstom u rukama čitaju dijaloge i žurno se pripremaju za snimanje sledeće scene.

Sanja Vejnović (Milica), samo što je stigla i odmah je ušla u garderobu da se priprema. S druge strane prolaze i Suzana Nikolić (Zdenka) i Ecija Ojdanić (Barbara) sa papirima u rukama, ogrnute bademantilom. A za njima su išli Milan Štrljić (Mile) sa suzama u očima i Žarko Radić (Sveto) koji nam je objasnio da su snimali emotivnu scenu u kojoj je Mile plakao jer su odveli neko dete, a Sveto ga je tešio. Nastavili su dalje u prostoriju gde zajedno prolaze tekst za sledeću scenu. Žarko kaže, ostalo mu je toga dana još četiri da snime.
Momčilo Otašević imao je kraću pauzu i odmah nam je svima izašao u susret za razgovor.

Momo, kako je u Zagrebu?

„Ne znam, znam kako je na poslu. Za Zagreb znam da ti kažem da je kiša. U suštini je lepo. Kada imam slobodnog vremena veoma je lepo, ali pošto ga imam malo onda ne znam kako je u Zagrebu.“

A kako je onda na poslu?

„Na poslu je naporno. A opet lepo. Ima tu dobrih kolega, dobrih scena. Uhvatiš se za sve ono što valja, snimaš, radiš. Serija je gledana pa je i gušt raditi jer radiš za publiku. Kada treba da radiš nešto što mnogo ljudi ne gleda onda se zapitaš zašto to radiš jer se ovo radi za publiku. Ovo je TV serija i ako ima publike ona će se raditi, a ako je nema ili će je ugasiti, ili će je smanjiti ili će poći po zlu.“

I došlo je vreme da zavirimo na samo snimanje. Snima se scena u kući kod Mile i Zdenke. Tu su, pored Zdenke, i Barbara i Sveto. Kaže Žarko Radić, biće između njih dvoje lepa ljubavna priča, ali da ne otkrivamo mnogo, da ne pokvarimo utisak gledaocima.

Malo dalje, u krevetu jedne od soba „Đurinog sna“, leži prelepa Monika Mihajlović. Hladno je, pokrila se i strpljivo čeka svoj red na snimanje.Pitamo je, kako je glumiti u „Kud puklo da puklo“ jer ona se ekipi priključila u drugoj sezoni.

“Jako lepo! Sa svima je lepo raditi i ja volim da posmatram, pogotovu starije glumce Štrljića, Žarka, Krivokapića, Eciju. Kada sam s njima u sceni, dok probamo, ja sednem sa strane i posmatram šta rade, kako rade. Kroz to posmatranje učim. Isto tako, volim veoma da ih slušam dok sedimo i neobavezno razgovaramo jer uvek kažu nešto bitno i što bi moglo da mi pomogne u daljoj karijeri. Uvek može da se čuje nešto ili duhovito ili zabavno”, otkriva Monika koja u seriji tumači lik Tine.

Strpljivo smo sačekali da Žarko Radić završi sa snimanjem svojih scena. U nekoliko navrata nam se izvinio što moramo malo da ga pričekamo. A kada je završio, domaćinski nas je ponudio kafom. Kaže, makijato je najbolji I, iako je iz aparata, odličan je. Svi smo uzeli po kafu i krenuli s njim na šolju razgovora.

Žarko je, ako ima da neko to ne zna, studirao i radio u Beogradu. Kaže, danas mu mnogo slika iz Beograda nedostaje.

„Iskreno sad kada bih vam rekao, nedostaje mi deo te moje mladosti, koji sam ostavio u Beogradu. Od Londona dole, kad se ide ulicom Kneza Miloša, kad procveta drveće u proleće, prema Dedinju...ima tu prelepih slika. Skadarlija se komercijalizovala još i u moje vreme, ali smo voleli da odemo i tamo. Naročito sedamdesetih kada su se tamo okupljale kolege. Pa onda bezbroj prelepih kafana...“

A, sa kim ste se tada družili najviše?

„Nisam se previše družio sa glumcima. Imao sam mnogo drugara van naše struke jer sam se intenzivno, u pojedinim periodima života, bavio biznisom. To je neki crv bio u meni. U Pazovi sam, na primer, imao oko 30 radnika osamdesetih godina. To je bilo zlatno vreme. Imao dosta prijatelja iz tog kruga. Od glumaca, jedno vreme sam se intenzivno družio sa Lanetom Gutovićem, igrali smo crne mace kod njega na Voždovcu, noćima.“

Dok smo razgovarali sa Žarkom u prostoriju je ušla Tijana Pečenčić, mlada glumica iz Beograda kojoj je to bio jedini slobodan dan i ipak je odlučila da ga provede sa nama i pomogne sugrađanima u Zagrebu u kojem, zbog serije, živi evo već dve godine.

Žarko Radić pun je komplimenata za mladu koleginicu, što Tijani ne može, a da ne godi.

„Naravno da prija! Sa Žarkom Radićem najviše radim i kada god bih pogrešila u naglasku, jer njima je lički naglasak mnogo bliži nego meni, oni bi me ispravljali. Ja sam i Žarku, ali i Milanu Štrljiću i Miodragu Krivokapiću, koji su mi takođe veoma pomogli, zaista zahvalna na tome. Pokušavajući brzo da se snađem, oslanjala sam se na sluh i na njihove instrukcije“, kaže Tijana i otkriva jednu od anegdota ili bolje lapsusa sa snimanja:

„Žarko često spominje moj lapsus, jer znam da pogrešim pri dodavanju „ij“ i „j“. Na početku sam ih čak ubacivala svuda. Na primer, kod njih je pametna kao i kod nas pametna, ali ja sam rekla pamjetna i onda su svi počeli da se smeju i snimanje je stalo. Od tada kada god ja nešto napravim oni mi kažu: „Pa dobro pamjetna si ti“.“

I Milan Štrljić, koji u seriji igra jednog od omiljenijih likova, Milu, rado je porazgovarao sa nama. Kaže, sličnost sa likom koji igra je samo u imenu.

“Nisam tražio sličnosti, ali onako, igrajući, često prepoznate u sebi nešto što i ne znate da nosite. Dođete u situaciju u koju nikada, ja lično, ne bih došao ali stavi te pisac. Tada se zaigraš i kažeš: „Uuu Bože, pa imam i ovoga u sebi“. Nekad je to dobro, nekad nije. Dakle, ima sigurno više osobina koje nisu moje.“

I njega smo podsetili na Beograd. Kaže, nije ga niko zvao da igra u Srbiji sem jednom Ljubiša Samardžić, ali tada nije bila prilika. Međutim, sa nostalgijom se priseća svega što je nekada snimao.

„Često vidim na televiziji, bar jednom nedeljno, neki svoj stari film, pa „Bolji život“, bilo je tu svega, mnogo stavri sam napravio, ali videćemo...“, rekao je Milan o svom ponovnom angažmanu u Srbiji.

A kada smo kod Mile, tu je negde i Zdenka. Glumica Suzana Nikolić, koja tumači njen lik, okružena papirima vredno priprema narednu scenu. Pitali smo je ono što verovatno najviše zanima ljude, kako je trpeti Milu?

„(Smeh) Ja sam često razmišljala: Bože kako bi bilo da ja živim sa takvim čovekom koji je zapravo naporan? Svaki dan s njim donosi novu nevolju, a nekada i zanimljivost. Taj raspon od budalaština i čega sve ne, može da bude veoma veliki. Nekada su to manje bolne stvari nekada malo jače. Živeti s takvom osobom ne bi bilo nikome nimalo lako“, iskrena je Suzana Nikolić.

I, došao je trenutak da se ode u Oštrovac, tačnije maleno mesto Stojdraga u okolini Samobora za koje Željko Pervan (Marko), kada smo ga pitali gde se nalazimo, kaže:

„Zove se Nedođija! Ovo nema ime. Toliko je napušteno i bespotrebno. Nigde nema ništa blizu. Svež vazduh, seoska idila. Recimo okolina Samobora. Blizu je granica sa Slovenijom.“
U toku je bilo snimanje. Pored Milana Štrljića i Momčila Otaševića, koji su došli sa snimanja iz Zagreba, tu su bili i Željko Pervan ali i Mirna Medaković.

Snimala se scena gde je dečak za kojeg nismo saznali ko je kretao u školu. Vodili su ga Damir i Kate, dok su u zeleni džip hteli da uskoče i Marko i Mile. Zdenka je, naravno, poslala klopu. Ali, da saznamo da li su oni uspeli da odu sa njima i ko je taj dečak, moraćemo da sačekamo da te epizode dođu na red.

Kada je scena, koja je snimana po kiši, završena prišla nam je nasmejana Mirna i rado još malo kisnula ne bi li nam izašla u susret. Okružena seoskom idilom, priznaje da život na selu baš i nije za nju.

„Ja sam gradska devojka, tako da nikako ne bih mogla da živim na selu (smeh). Možda je glemping za mene ok!“, iskrena je Miran koja je još malo pozirala sa Momčilom za našeg fotografa.

Kada smo ih pitali za naredne epizode nisu želeli mnogo da otkrivaju jer ne treba kvariti užitak. Ono što obećavaju jeste dosta zabave i da ćete sigurno sa nestrpljenjem čekati nove epizode svako veče na Prva TV.

Oni snimaju punom parom. Još malo pa je kraj.

„Ne bih hteo da budem deo ekipe kada stvar krene nizbrdo. Ne bih voleo to da doživim. Još uspevamo da održimo jedan dobar nivo i, koliko je to moguće u ovim okolnostima, da ispoštujemo struku. To je kvalitet ove serije. Ta neka kolektivna zaigranost. Svi smo pomalo blesavi i zaigrani, to narod prepoznaje. Zato je bolje ostati u dobrom pamćenju nego to upropastiti“, iskren je Milan Štrljić.

Zato smo im i mi poželeli da do kraja budu gledani kao i do sada, i da ih gledamo u još nekim podjednako dobrim projektima.

Ali i da dođu u Beograd.