Anđelka: Andrija je divan, ali da se ne ponavljam - uobraziće se :)

Zavoleli smo je uz seriju "Žene s Dedinja", uživali gledajući je u "Bulevaru u 5 do 5", a sada, zahvaljujući njoj i Andriji Miloševiću, svako veče ležemo s osmehom na licu nakon odgledane epizode serije "Andrija i Anđelka"!

Kaže, poredili su je ljudi i sa Čarnom iz serije "Žene sa Dedinja" pa je i nije mnogo začudilo što je sada upoređuju i sa Anđelkom. A šta ona misli, postoje li sličnosti?

- Meni su, kad su se emitovale "Žene sa Dedinja" znali da kažu: "Pa ti ne treba da glumiš, to si ti", i ja sam se na početku zbog toga vrlo često osećala blago uvređenom. Jer, meni je bilo razumljivo da možda to kaže neko ko me ne poznaje, ali od nekog ko me poznaje, to mi je bilo čudno. Tada su mi, opet, neki drugi pojašnjavali ovu situaciju time da sam ulogu toliko dobro uradila da deluje potpuno prirodno. Sada mi se, sa ovom Anđelkom koju igram, dešava slična stvar. Shvatila sam, zapravo, provereno znam, da nisam ni jedna ni druga. I jednoj i drugoj i nekoj budućoj ulozi, pozajmljujem svoje telo i biće i koje, samo kad izlaze iz mene kao kreacija, dok ih nijansiram u njihovim reakcijama i emocijama, liče na mene.

A koliko liče Andrija i Andrija?

- Pa zavisi od toga koju Anđelku pitate.

Kada si dobila ponudu za seriju, šta to što ti se prvo dopalo u liku Anđelke?

- Dopalo mi se što je ona, s jedne strane, trebalo da bude obična, neupadljiva mlada žena koja je protkana osobinama svih nas, mislim na žene prvenstveno, dakle žena sa kojom je lako identifikovati se. A s druge strane, trebalo je naći i izdvojiti nešto po čemu je i zanimljiva i specifična, lako prepoznatljiva. Upravo mi je ta vrsta „nesklada“, koji je trebalo uskladiti u samom liku i naći pravu meru i pravi ton, ono što je od početka bilo izuzetno interesantno, a dopada mi se i dalje. To konstantno štimovanje je i zabavno i glumački izazovno.

Da li i na snimanju serije ima podjednako smeha koliko ga ima u našim domovima dok je gledamo?

- Pre nego što je počelo emitovanje mi smo se, mislim na ekipu na setu koja učestvuje u stvaranju serije, pitali, čak i pribojavali, da li će i gledaocima biti toliko zabavno koliko je nama dok radimo. Sada, posle tri nedelje emitovanja kada su reakcije gledalaca i gledanost odlični, nemamo više tu dilemu. Dešava nam se ona gotovo idealna situacija o kojoj svi maštamo: zabavno je i nama koji radimo kao i onima koji to gledaju, što znači da su ispunjena očekivanja i rezultat je dobar. Poklopile su se energije i nadamo se da će sve to da potraje.

Kako je glumiti s Andrijom?

- Već sam nekoliko puta istakla koliko je Andrija divan prijatelj i divan kolega, neću da se ponavljam, uobraziće se čovek. Ono što hoću da istaknem jeste da je prvi korak izgraditi likove, napraviti odnose među njima. A sledeći nivo je „preći prepreku“. Kao na nekom poligonu, prvo vidite šta sve tu ima, kako kroz to prolazite, a onda nakon nekog vremena u svemu tome, pokušavate ne samo da uradite zadatak tačno, već i da tome dodate neku sitnu bravuru, pronađete i neke druge finese i načine. Andrija i ja se odlično razumemo, ušli smo u ove likove potpuno i sad možemo poput nekog džez dueta, osluškujući jedno drugo, da improvizujemo u određenim deonicama i da u tome uživamo. Andrija je prvi postavio taj princip improvizacije kao način rada u određenim scenama, a onda sam, zahvaljujući njemu i njegovoj podršci, kao i podršci ostalog dela ekipe, i ja oslobodila tu svoju improvizatorsku stranu i baš mi prija.

Gledanost serije je odlična, šta misliš da je razlog što se tako dobro "primila" među ljudima?

- Univerzalnost muško-ženskih odnosa i njihova večna aktuelnost pre svega, kao i vrsta humora kojim se na te odnose gleda. Uz to, tu su i ti „prateći“ odnosi, žensko-ženski, tašta-zet, muško-muški, poslovno-prijateljski odnosi... dakle sve ono što je mreža odnosa u našim životima. Jer, smeh je lek i ljudima je potrebno nešto što govori o njihovoj svakodnevici, s čim se lako identifikuju, a opet je iznad svakodnevnih problema koji ih muče.

Smejemo se uz "Bulevar", smejemo se uz "Andriju i Anđelku". Koliko je tebi "teško" da radiš s Milošem i Andrijom, a da ne prasneš u smeh?

- To su te slatke muke i srećna sam što ih imam.

Da li je smeh krivac tvoje dobre linije, jer postoji verovanje da on topi kilogame, ili je za to ipak "krivac" teretana ili možda trčkaranje za sinom?

- Disciplina i povremena odricanja, to su glavni razlozi. Ne pada mi lako, ali smatram da je briga o izgledu deo profesionalnog pristupa glumačkom poslu i shodno tome moram da vodim računa o tome.

Mnogo poslovnih obaveza imaš. Koliko je teško biti žena 21. veka i stići sve, od brige o porodici do uspešne karijere?

- Teško je svakoj ženi, kojim god poslom da se bavi. Ustvari, teško je i ženama i muškarcima, to je jednostavno bolest našeg vremena-konstantna jurnjava i borba s vremenom, obavezama. Stvar je ličnog izbora i koliko smo u stanju da sami sebe našpanujemo u svemu tome, koliko smo spremni na neka odricanja da bismo dobili na drugoj strani. Za sve to potrebna nam je i podrška ljudi oko nas, ustvari ona je možda od presudnog značaja. Uglavnom, sve su to izazovi većine ljudi koje poznajem, nije to nikakva osobenost samo glumačkog poziva i života glumaca.

A tajna uspeha krije se u...

- Na sreću ili na nesreću, ne postoji jedinstvena definicija uspeha, niti postoji univerzalni recept za uspeh, tako da svako od nas ima svoje puteve i kriterijume po kojima meri svoju i tuđu uspešnost. Za uspeh je potrebno mnogo toga, da se razne kockice slože, od toga da si to želeo, koliko si se za to borio, da si bio dovoljno dobar, dovoljno istrajan, ali i koliko si sreće u svemu tome imao. Ono što je, po mom mišljenju, uvek bolje i zdravije za čoveka jeste kada na svom tom putu možeš da vidiš neke stepene, tu gradaciju borbe i napretka, nego kad to sve dođe odjednom, preko noći.

Pročitajte i interesantan intervju s Andrijom Miloševićem:

Andrija Milošević: U Anđelki se probudila improvizatorska aždaja

Seriju "Andrija i Anđelka" gledajte svakoga dana od 21.25h na Prvoj televiziji.

Epizode možete da pogledate i na našem WebTv.