Sudbina gospodina Mijagija iz "Karate kid" je tužnija od svake uloge, ali šalje moćnu poruku
Glumca Pata Moritu mnogi pamte kao fenomenalnog gospodina Mijagija zbog kog je Karate kid postao ono što jeste. Njegova životna priča je od ranog detinjstva počela tragično, ali je baš kao i lik koji je tumačio uspeo da se izdigne iznad nje.
Pat Morita je umro 2005. u 73. godini. Život mu nije bio lak. Roditelji su mu se doselili u Ameriku iz Japana pre njegovog rođenja. U drugoj godini Pat je oboleo od spinalne tuberkuloze i devet godina je proveo po bolnicama u severnoj Kaliforniji. Mesecima čitavo telo mu je bilo u gipsu i rečenu mu je da nikada neće prohodati. U senatorijumu u kojem je boravio je dobio umetničko ime Pat. Usamljen i izolovan, od čarapa je pravio krpene lutke i zabavljao se.
Napokon, u 11. godini su ga otpustili iz bolnice i to pošto je nad njim obavljena ekstenzivna operacija kičme, a onda je učio da hoda. Majka i otac su mu posle Drugog svetskog rata vodili mali restoran u Sakramentu gde je Pat zabavljao mušterije vicevima, posluživao je hranu i postao omiljen lik na večerama. Tada je rešio da postane stendap komičar i uskoro je dobio prve uloge.
Glumio je u filmovima i serijama, ali sve do "Karate kida" se nije proslavio. Iako nikada nije trenirao ni izučavao karate, naučio je sve što su od njega tražili za potrebe filma. Producenti su mu sugerisali da uzme neko ime koje će zvučati više japanski i na 57. dodeli Oskara je već bio poznat kao Norijuki Pat Morita.
Njegova borba sa alkoholizmom ga je pratila čitavog života, a preminuo je preuranjeno upravo zbog te pogubne zavisnosti.
- Da biste poznavali mog oca morali biste da budete noćna ptica, pijanac, pronalazač, perfekcionista, kreativna duša, vredan radnik, darežljiv čovek, usamljenik, sentimentalna budala ili ljubitelj sramotnih priča... Uvek je bio označen kao gospodin Mijagi, nikada nije mogao da se pokaže u Holivudu zbog nedostatka uloga za ljude drugih rasa. Težina slave ga je i uništila. Napravio je milione nastavaka filmova, serija, leteo je privatnim avionima, odsedao u hotelima sa pet zvezdica, vozili su ga šoferi u limuzinama, i mislio je da nikada neće morati da se vrati tamo odakle je došao. Ipak, kao i mnogi glumci drugih nacija, završio je tačno tamo gde je i počeo: na dnu.
U trenutku smrti, u 73. godini, moj otac je bio zaboravljena zvezda. Živeo je u Las Vegasu, razveden od treće supruge, nije mogao da nađe nikakav posao jer je bio suviše star i još je jahao na talasu slave Karate kida. Njegovi fanovi su ga se sećali baš kao i azijsko- američka zajednica. Ipak, u Holivudu nije imao nikakvu vrednost. Posle 10 godina uživanja u slavi posle prvog Karate Kida, bio je samo još jedna isprana filmska zvezda.
Uprkos padovima, sramoti, borbi, ruganju i kratkim trenucima sreće, moj otac je zaslužio mali delić u istoriji. "Ne odustaj dok ne pokušaš", rekao mi je dok je spuštao svoju čašu na šank, "Ti si ono što jesi baš kao i ja. Ne brini za mene. Radi ono što moraš", rekao mi je - piše u svojoj ispovesti Patova ćerka Ali.
Izvor: 24sata
