Isidora Bjelica za PRVA.RS: "Smaram decu da se toplo obuku"
Srpska spisateljica dobila je i četvrtu bitku protiv raka. Ljubav i podršku pružali su joj i poznati i nepoznati, a ona nije skidala osmeh sa lica. Svemu uprkos. I zato smo odlučili da ovaj razgovor ne bude na temu bolesti, nego na temu osmeha i dece i sitnica kojima je Pajkić izluđuje. Na temu svakodnevnu, životnu...
Imaš dobre vesti sa poslednje kontrole, rak je kapitulirao. Dobar način da se proslavi je...
- Grljenje pevanje plesanje sa onima koje najviše volim...
Znamo koliko si se borila za svaki dah i koliko osmeha si stavljala na lice i kad ti nije bilo do osmeha. Ali, šta ne znamo?
- Tu količinu bola koju sam ja prošla u poslednje tri godine i fizičkog i duševnog nemoguće je zdravom čoveku opisati pa i ne pokušavam.
Najsmešnija situacija u kojoj si se ikada našla i koju nikada nećeš zaboraviti?
- Moj zivot je prepun smešnih situacija ili ja možda na sve gledam tako... Smešno mi je bilo kad me jedna baka u samoposluzi napala jer sam došla bez šešira! Kaže, što su oni tu gori od TV. Baš je bila ljuta, od tada ne idem bez šešira ni u trgovinu.
Koja te muzika pokreće i hrani?
- Ja sam zaljubljena u operu.
Čime Pajkić može da te izludi?
- Jako sam ljubomorna kad gleda fudbalske utakmice.
Šta kažeš deci pre nego što krenu u večernji provod?
- Pomolim se Bogu, to je efikasnijre nego bilo šta da kažem.
Čime ih "smaraš"?
- Da se toplo obuku
Ko nikad nije... taj ne zna...
- Ko nikad nije bio na ivici smrti taj ne zna koliko je život lep.
Šta ćeš promeniti a šta nećeš nikada?
- Iskreno, trudim se stalno da radim na sebi da budem bolja, samo glup čovek kaže da neće nešto nikada. Ko zna šta donosi noć, a šta dan, nikad ne reci nikad...
