Showbiz vesti

Oni su definicija zla: Top 15 filmskih psihopata (među njima i jedan naš)

Devojke vole loše momke, to svi znamo. A dobri momci se pale na loše devojke. I to znamo. Ali, ovi su toliko loši, da bi ih se i rođena majka postidela. Predstavljamo vam 10 antiheroja sedme umetnosti.
03.01.2016. - 10:26h

Dr Mabuze  (Testament doktora Mabuzea, 1933) - Visoko inteligentni zločinac paranormalnih sposobnosti u nizu remek dela nemačkog majstora Fricaa Langa. Svi negativci u filmovima o superjunacima hteli bi da budu kao dr Mabuze.

Filis Ditrihson (Dvostruka obmana, 1944) - Čim je prodavac osiguranja ugledao Filis (Barbara Stenvik) na stepenicama njene kuće, znao je da je pod njenom kontrolom. Stenvik kao definicija femme fatale, žena koja seksualnošću dolazi do svog cilja, a pritom čestitog čoveka vuče u ponor ubistva, laži i prevara.

Kody Džeret (Belo usijanje, 1949.) - Pomahnitali vođa kriminalne bande, sociopata s hroničnom glavoboljom, paranoik koji jedino veruje svojoj majci. On je model po kojem će se kasnije profilisati “negativci” s nežnom stranom, koji će često biti na samoj granici između zločinca i antijunaka.

Džejms Kegni, koji sa revolverom u ruci na vrhu zgrade u požaru urliče: “Made it ma, top of the world”, jednostavno je jedna od najboljih filmskih scena u istoriji.

Liberti Valans („Čovek koji je ubio Libertija Valansa“, 1962.) - “Marvin ne može da uradi ništa normalno. Ako uzme piće, posle toga mora da razbije čašu. Za žene on je najgori tip ikad. Ne samo da ubija ljude, nego lomi i nameštaj”.

Tako je lik kog tumači Harvi Kajtel u Skorsezeovom filmu "Ko to kuca na moja vrata" opisao Libertija Valansa u interpretaciji Lija Marvina.

Marvin je” toughest badass” u istoriji Holivuda, a ovo mu je najbolja uloga.   

Heri Povel („Noć Lovca“, 1955.) - Legendarni Robert Mičam kao slatkorečivi  južnjački sveštenik u službi đavola. Tetovaže „love“ i „hate“ na šakama su putokazi njegovog crne duše.

Norman Bejts („PsihO“, 1960.) - Jedan od onih o kome se sve zna. O njegovom odnosu s majkom pisane su knjige, a o odrastanju snimaju se serije. Glumca Entonija Pekinsa gotovo je nemoguće gledati odvojeno od lika Normana Bejtsa. Fantastičan umetnički uspeh, težak životni teret.

Bejbi Džejn („Šta se desilo sa Bejbi Džejn?“ 1962.) - Ostareli ćerka, sestra, sin , brat... maltretiraju majke, braću ili sestre bilo zbog imovine ili samo zbog čiste zlobe. Priča o Bejbi Džejn je strašnija jer su u igri još i propali snovi dečje zvezde, ljubomora biblijskih razmera prema uspešnijoj sestri, a brilijantna Bet Dejvis izgleda nakaradno poput one lutke s početka filma koje se bojala kao dete.

Frenk („Bilo jednom na Divljem zapadu“, 1967.) - Američki dečko iz susedstva, nacionalni heroj i miljenik, Henri Fonda kod Serđa Leona postaje hladnokrvni plaćeni ubica kome nije problem ni masakr nad decom. Plave Fondine oči hladne su poput smrti. 

Života („Divlje seme“, 1967.) - Opaki Ljuba Tadić kao balkanski krvolok i  odbegli zatvorenik u osvetničkom pohodu po srpskom zasoku. Da li ste gledali ovaj klasik crnog talasa u režiji Kokana Rakonjca?

Agvir („Aguirre, the Wrath of God“, 1972.) - Klaus Kinski je najveću ludak koji se ikad pojavio na filmu, a ovde je otišao i najdalje. U džunglu s rediteljem Vernerom Hercogom, valjda jedinim čovekom koga se i on bojao. 

Škorpion („Prljavi Hari“, 1971.) - Najzeznutiji protivnik s kojim se Prljavi Hari sreo. Možda baš zbog toga što je poznavao rupe u zakonu. Nastao po uzoru na serijskog ubicu Zodijaka koji je sejao strah severnom Kalifornijom. Ponekad je jedini način da se obračunate sa ološem baš onaj, politički krajnje nekorektni, koji je primenio inspektor Kalahan.


Sestra Ratčed („Let iznad kukavičjeg gnezda“, 1975.) - Možda je i želela samo dobro svojim pacijentima. Ali, za nju je to značilo: kontrola misli, kontrola kretanja, zabrana svake zabave... Stroga , retko nasmejana, lišena svake seksualnosti, ona je noćna mora svakog muškarca.

Dart Vejder („Ratovi zvezda“, 1977.) - O njemu već sve znate. Šekspirijanski zlikovac u blokausteru koji je promenio filmsku umetnost. Zlo.

Majkl Majers („Noć veštica“, 1978.) - Najbolji slešer (podžanr horora) film ikad. Džon Karpenter je stvorio prototip modernog horora i modernog negativca.  Majers je esencija zla, nadčovek koga je nemoguće uništiti, lik koji je mnogo puta kopiran, nikad dostignut, a kamo li nadmašen. 

Pukovnik Vilijam „Bil" Kilgor („Apokalipsa danas“, 1979.) - Moderni bog rata. Za neke je savršen dan onaj proveden na sunčanoj plaži s porodicomi. Za Kilgora je to miris napalma ujutru, surfovanje i ubijanje neprijatelja uz taktove Vagnera.

Izvor: trusty.hr