Studija, objavljena u časopisu JAMA Network Open, pratila je 4.067 odraslih osoba u Velikoj Britaniji, prosečne starosti od oko 69 godina, kako bi se utvrdilo da li je njihov uobičajeni tempo hodanja povezan sa rizikom od smrti tokom vremena.Učesnici su prošli kratak test hodanja svojim uobičajenim tempom. Oni su devet dana na ruci nosili uređaj za praćenje aktivnosti, koji je beležio brzinu njihovog svakodnevnog hoda, prenosi Fox News.Tokom gotovo 12 godina praćenja, brže hodanje u oba okruženja bilo je povezano sa nižim rizikom od smrtnosti, čak i nakon što su istraživači uzeli u obzir druge zdravstvene činioce i način života. U tom periodu preminulo je ukupno 739 učesnika.„Šesti vitalni znak“Ekspert za gerijatrijsku kliničku fizikalnu terapiju Bet Templin kaže da brzina hodanja može da ponudi širi uvid u to koliko dobro telo funkcioniše.„U fizikalnoj terapiji brzinu hodanja nazivamo ,šestim vitalnim znakom‘ jer je ona brzi pokazatelj toga koliko dobro mnogi telesni sistemi rade zajedno“, rekla je Templin za Fox News Digital.Promene u brzini hodanja zato mogu da ponude tragove o zdravstvenom stanju osobe, navodi ova stručnjakinja.„Da biste hodali brzo, potrebne su vam snažne noge, zdravo srce i pluća, dobra ravnoteža, kao i mozak i nervni sistem koji sve to mogu da koordiniraju“, rekla je ona.Ilustracija; Foto: PH888/Shutterstock„Izgradite motor, ne samo naviku“„Kada brzina hodanja počne da opada, to je često rani znak upozorenja da jedan od tih sistema slabi, ponekad i pre nego što se išta pokaže na laboratorijskim nalazima“, dodala je Templin.Za starije osobe koje žele da poboljšaju svoju brzinu hodanja i opštu kondiciju, povećanje broja koraka možda neće biti dovoljno.„Izgradite motor, a ne samo naviku. Većina ljudi pokušava da hoda više, ali brzina dolazi iz snage i ravnoteže“, savetovala je Templin.Ona predlaže jačanje nogu jednostavnim vežbama, poput ustajanja sa stolice bez korišćenja ruku i podizanja na prste dok se držite za radnu površinu.Kako povećati broj koraka?Templin, takođe, preporučuje dodavanje kratkih intervala bržeg hodanja. Nakon zagrevanja, osoba može da hoda žustrijim tempom jedan minut, uspori na dva minuta i zatim to ponovi, postepeno produžavajući periode bržeg hodanja.Stručnjaci, međutim, napominju da ovi nalazi ne znače da će neko duže živeti samo zato što hoda brže.„Ova studija pokazuje vezu, ali ne dokaz da brže hodanje samo po sebi produžava život“, ponovila je ona.Naučnici istiću da su učesnici uključeni u studiju bili zdraviji od šire grupe stanovništva. Takođe, ne postoji jedinstvena standardna metoda za merenje svakodnevnog tempa hodanja pomoću uređaja za praćenje aktivnosti na ručnom zglobu.U zaključku svakako treba reći da je potrebno više istraživanja kako bi se utvrdilo da li su ovi nalazi primenljivi i na druge grupe ljudi.
Smatraju je „šestim vitalnim znakom“ zdravlja: Šta brzina vašeg hoda zaista govori o vašem zdravlju?
Brzina kojom neka osoba uobičajeno hoda mogla bi da ponudi jednostavan nagoveštaj o njenom opštem zdravlju i dugovečnosti, sugeriše novo istraživanje.
Ilustracija; Foto: Zoran Pucarevic/Shutterstock
7.11.2026.|9:47
Izvor: Fox News/Magazin.hr
Podeli:
Vrati se na vest