Imaju 97 odsto ljudske DNK, sami se leče, a mladunci se ne odvajaju od majke čak osam godina: 7 neverovatnih činjenica o orangutanima

Sa nama dele čak 97 odsto DNK, a njihova sposobnost re&scaron;avanja problema, kori&scaron;ćenja alata i brige o mladuncima ne prestaje da fascinira naučnike. Ovih sedam zanimljivih činjenica otkriva za&scaron;to su orangutani toliko posebni. 1. Njihovo ime znači &bdquo;čovek &scaron;ume&ldquo; Naziv orangutan potiče iz malajskog jezika. Reč orang znači čovek, a hutan &scaron;uma, pa se ime ove životinje doslovno prevodi kao &bdquo;čovek &scaron;ume&ldquo;. Naziv nije slučajan. Orangutani su neraskidivo povezani sa svojim prirodnim stani&scaron;tem, a njihova inteligencija ogleda se u sposobnosti da koriste alate, re&scaron;avaju probleme i podučavaju svoje mladunce, &scaron;to je po mnogo čemu slično ljudskom pona&scaron;anju. 2. Žive samo na dva ostrva Orangutani su jedini čovekoliki majmuni koji prirodno nastanjuju Aziju. Za razliku od gorila, &scaron;impanzi i bonoba, koji žive u Africi, orangutani se mogu pronaći samo u tropskim &scaron;umama Bornea i Sumatre, u jugoistočnoj Aziji.Njihovo prirodno stani&scaron;te, međutim, ozbiljno je ugroženo. Velike povr&scaron;ine &scaron;uma nestaju zbog &scaron;irenja plantaža palminog ulja, poljoprivrede i izgradnje infrastrukture. Između 1973. i 2010. godine na Borneu je uni&scaron;teno čak 40 odsto ključnog stani&scaron;ta orangutana. Na Sumatri su ove životinje često žrtve ilegalnog lova, naročito tokom krčenja &scaron;uma i kada u potrazi za hranom dolaze na plantaže i voćnjake. 3. Koriste alate i leče se lekovitim biljkama Orangutani su izuzetno inteligentne životinje koje umeju da koriste različite predmete kako bi do&scaron;le do hrane. Sa grančica skidaju li&scaron;će, a zatim ih koriste za izvlačenje insekata i meda iz &scaron;upljina drveća, kao i za vađenje semenki iz plodova sa tvrdom ljuskom. Zanimljivo je da pojedine alate čuvaju i koriste ponovo kada im zatrebaju.Jo&scaron; neobičnije je to &scaron;to su naučnici zabeležili slučajeve u kojima su se orangutani sami lečili koristeći biljke poznate i lokalnom stanovni&scaron;tvu. Istraživači su primetili da žvaću li&scaron;će biljke Dracaena cantleyi, me&scaron;aju ga sa pljuvačkom i dobijenu smesu nanose na telo kako bi ublažili bolove.U drugom slučaju, mužjak sa povredom na licu napravio je pastu od pljuvačke i biljke poznate kao Akar Kuning (Fibraurea tinctoria), koja se u tradicionalnoj medicini koristi zbog protivupalnih i antibakterijskih svojstava. Dobijenu smesu naneo je direktno na ranu. Ilustracija; Foto: Brenna Wright/ShutterstockIlustracija; Foto: Brenna Wright/Shutterstock 4. Postoje tri vrste orangutana Naučnici razlikuju tri vrste orangutana: borneanskog, sumatranskog i tapanulijskog orangutana. Genetski su različiti, a među njima postoje i uočljive fizičke razlike.Sumatranski orangutan ima dužu dlaku na licu, dok je borneanski krupniji i zdepastije građe.Tapanulijski orangutan zvanično je priznat kao posebna vrsta tek 2017. godine. Živi na Sumatri, a sitnije je građe u odnosu na druge sumatranske orangutane.Sve tri vrste nalaze se na Crvenoj listi Međunarodne unije za za&scaron;titu prirode (IUCN) u kategoriji kritično ugroženih vrsta, a njihova brojnost nastavlja da opada. Prema procenama navedenim u istraživanju, u divljini je ostalo oko 104.700 borneanskih orangutana, manje od 14.000 sumatranskih i svega oko 800 tapanulijskih. 5. Najveći su sisari koji žive na drveću Borneanski orangutani najveći su i najteži među tri vrste. Odrasli mužjaci u proseku teže oko 87 kilograma, dok ženke imaju približno 37 kilograma. Imaju kratke noge, ali izuzetno duge ruke, proporcionalno najduže među čovekolikim majmunima. Odrasli mužjaci visoki su oko jednog metra.Uprkos svojoj veličini, najveći deo života provode na drveću, gde se kreću u potrazi za hranom i prave gnezda u kro&scaron;njama. Gnezda im služe kao sigurno mesto za noćni odmor, ali i za dnevno spavanje. Mladunci posmatraju majke i uče kako da ih naprave, savladavajući tako jednu od najvažnijih ve&scaron;tina za samostalan život.Boravak u kro&scaron;njama pruža im i za&scaron;titu od predatora, među kojima su leopardi, sumatranski tigrovi i krokodili. Ilustracija; Foto: Brenna Wright/Shutterstock Ilustracija; Foto: Irene Fox/Shutterstock 6. Nazivaju ih ba&scaron;tovanima &scaron;ume Orangutani imaju važnu ulogu u očuvanju &scaron;umskih ekosistema, zbog čega ih nazivaju i &bdquo;ba&scaron;tovanima &scaron;ume&ldquo;. Njihova ishrana obuhvata koru i li&scaron;će drveća, cveće, insekte i veliki broj različitih vrsta voća.Dok se kreću kroz &scaron;umu u potrazi za hranom, orangutani &scaron;ire semenke biljaka i drveća putem izmeta. Kao krupni sisari, mogu da prenesu i rasprostrane veće semenke nego većina drugih životinja. Na taj način doprinose obnavljanju &scaron;ume, rastu novih biljaka i očuvanju raznovrsnosti ekosistema od kojih zavise brojne druge životinjske vrste. 7. Majke orangutani brinu o mladuncima duže nego gotovo sve druge životinje U divljini orangutani mogu da žive između 50 i 60 godina. Njihovi mladunci ostaju uz majke od &scaron;est do osam godina, &scaron;to je jedan od najdužih perioda zavisnosti od roditelja u životinjskom svetu.Tokom prve dve godine života mladunci gotovo neprestano borave uz majku, koja ih nosi na sebi. Dojenje može da traje između &scaron;est i osam godina, a majke i mladunci dele gnezdo sve dok mladunče ne prestane da sisa.Za to vreme majka ih postepeno uči svemu &scaron;to im je potrebno za samostalan život: gde i kada mogu da pronađu hranu, kako da prepoznaju i pripreme gotovo 250 različitih namirnica iz prirode, kao i kako da naprave sopstveno gnezdo.Zbog velike posvećenosti podizanju mladunaca, ženke orangutana rađaju u proseku jednom u sedam do osam godina, gotovo uvek samo jedno mladunče.Dugačak period brige omogućava mladuncima da nauče sve &scaron;to im je potrebno za preživljavanje, ali istovremeno usporava oporavak populacije kada je vrsta ugrožena. Ilustracija; Foto: Guy Bryant/Shutterstock Orangutanima je pomoć potrebnija nego ikadaSve tri vrste orangutana suočavaju se sa ozbiljnom opasno&scaron;ću od izumiranja. Uni&scaron;tavanje prirodnog stani&scaron;ta, ilegalni lov i trgovina divljim životinjama doveli su ih na ivicu opstanka. Posebno zabrinjava njihova eksploatacija u komercijalne svrhe. Zabeleženi su slučajevi u kojima su mladunci oblačeni u ljudsku odeću i predstavljani turistima kao zabava, dok su pojedini orangutani obučavani da učestvuju u predstavama, uključujući simulacije bokserskih mečeva i nastupe na &scaron;ipci. Za&scaron;tita ovih izuzetnih životinja zato podrazumeva ne samo očuvanje njihovog prirodnog stani&scaron;ta već i borbu protiv ilegalne trgovine i svih oblika zlostavljanja.

Imaju 97 odsto ljudske DNK, sami se leče, a mladunci se ne odvajaju od majke čak osam godina: 7 neverovatnih činjenica o orangutanima

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala. Vrati se na vest

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest