10 iznenađujućih činjenica o Džeki Kenedi Onazis: Između SVETLOSTI i TAME

Preminula je u 64. godini u svom stanu u Njujorku, od raka, 19. maja 1994, i sahranjena je pored svog prvog muža, biv&scaron;eg predsednika Džona F. Kenedija, poznatog kao DŽFK, čijem je atentatu prisustvovala u Dalasu 1963. godine.Čak i pre te tragedije, prva dama je već bila u centru pažnje &scaron;irom sveta, po&scaron;tovana zbog svog stila i inteleka.Magazin Tajm objavio je 10 iznenađujućih činjenica, koje možda niste znali o njoj.Buduća prva dama rođena je kao Žaklina Li Buvije 28. jula 1929. u Sautemptonu, Njujork. Imala je jednu mlađu sestru.&quot;Njeni roditelji su se razdvojili 1936. godine, a razveli su se 1940, posle dugih i žestokih svađa&quot;, rekao je za Tajm njen biograf Karl Feraca Entoni, autor knjige &quot;Odrastanje Džeki Buvije Kenedi&quot;.1. Bila je talentovano, superiorno deteEntoni je upoznao Džeki 1975. godine i dopisivali su godinama nakon toga. S obzirom na to da se njena majka ponovo udala, Džeki je odrasla između imanja svog očuha u Ferfaksu (Virdžinija) i Njuportu (Roud Ajlend), očevog stana u Njujorku i porodične kuće u Ist Hemptonu.&quot;Bila je talentovano dete koje je jahalo konje, pisalo poeziju i stvaralo umetnost. Bila je &#39;superiorna&#39; u akademskim postignućima jo&scaron; od osnovne &scaron;kole&quot;, istakao je Entoni, dodajući da se, ipak, mučila u internatu.Foto: Roger-Viollet via AFP / Roger Viollet / Profimedia&quot;Bila je u velikim problemima zbog prkosa autoritetu, a ipak je dobijala veoma dobre ocene&quot;, pojasnio je.Prvo je pohađala Vasar koledž i uspela je da se nađe na listi počasnih učenika, ali je &quot;mrzela Vasar&quot; zbog njegovih ograničavajućih pravila o ženama i strogih policijskih časova. Prema Entoniju, navodno je izbačena sa Vasara jer je ostajala predugo napolju zbog sastanka i vraćala se u kampus nakon policijskog časa.On je naveo i da je vraćena u &scaron;kolu nakon &scaron;to su njena majka i očuh intervenisali, ali je prebačena na Univerzitet Džordž Va&scaron;ington, gde je diplomirala.Njen smeli niz se nastavio i u odraslom dobu.Ketrin Dželison, profesorka američke istorije roda i žena na Univerzitetu Ohajo, rekla je za Tajm da zbog tihog držanja koje je Džeki Kenedi Onazis pokazivala kao prva dama, većina ljudi ne zna da je &quot;imala neverovatno zloban duh&quot;.&quot;Bila je veoma inteligentna, imala je sjajan smisao za humor. Kada je bila na sceni, očigledno je mogla da iznese najsme&scaron;nije i najo&scaron;trije komentare o situacijama ili drugim ljudima. U njenom bliskom krugu ljudi su jednostavno mislili da je urnebesna&quot;, rekla je Dželison.2. Studirala je u Parizu i kratko je bila pritvorena u Beču&quot;Dok je studirala na fakultetu, provela je godinu dana u Parizu. Pohađala je intenzivne časove francuskog jezika na Univerzitetu u Grenoblu u septembru 1949. godine, zatim je otputovala na Kapri u Italiji, pre nego &scaron;to se upisala na Sorbonu u oktobru&quot;, rekao je Entoni.Tokom božićnih praznika posetila je Beč, koji je bio podeljen između okupacionih sila posle Drugog svetskog rata. Tamo su je pritvorile sovjetske trupe nakon &scaron;to je upozorena da ne fotografi&scaron;e njihov &scaron;tab. Entoni je naveo da mu je Džeki to opisala u pismima - i kako je bila zatvorena i ispitivana najmanje tri sata i prećeno joj da će biti poslata u Sibir.Tokom boravka u Evropi, putovala je i u &Scaron;paniju, Englesku, Irsku, &Scaron;kotsku, a kroz ruralnu južnu Francusku, krstraila je automobilom.3. Bila je novinarka pre nego &scaron;to se udala&quot;Oduvek bila zainteresovana za pisanje. Osvojila je &#39;prestižnu književnu nagradu u srednjoj &scaron;koli&#39; i bila je aktivna u &scaron;kolskim novinama. Na poslednjoj godini fakulteta, pobedila je skoro 3.000 studentkinja maturantkinja i osvojila sedmomesečno takmičenje u pisanju eseja za časopis Vog. Nagrada je bila posao mlađe urednice u Vogu - &scaron;est meseci u Parizu i &scaron;est meseci u Njujorku&quot;, otkrio je isti izvor za Tajm.&quot;Međutim, njena majka, koja je bila &quot;zbunjena njenom željom za radom&quot;, nije želela da ćerka prihvati posao i preseli se u Njujork, gde bi živela sa ocem&quot;, rekao je Entoni.&quot;Ipak, Džeki je počela da radi u Vogu, ali nije dugo izdržala nakon &scaron;to ju je majka stalno zvala i nagovarala da da otkaz&quot;, dodao je on.Nakon toga očuh joj je pomogao da se zaposli preko veza u sada uga&scaron;enim novinama Va&scaron;ington tajms-herald, kao službenica.Entononi je pojasnio da je želela da bude novinar i nakon &scaron;to je objavila priču o intervjuima kao reakciji na posetu tada&scaron;nje princeze Elizabete, kasnije kraljice, urednik joj je dao &scaron;ansu.Od 1951. do 1953. godine, bila je &quot;devojka sa kamerom&quot; - fotografisala je i intervjuisala brojne ličnosti, a 1953. je otputovala u London kako bi izve&scaron;tavala sa krunisanja kraljice Elizabete II.4. Bila je verena za drugog mu&scaron;karca pre Džona KenedijaOtprilike u vreme kada je dobila posao u novinama, Kenedi Onasis je bila kratko verena za čoveka po imenu Džon Hasted.&quot;Džon Hasted ju je zaista voleo, bilo je jasno da joj se sviđa, ali da nije bila zaljubljena u njega&quot;, istakao je Entoni. &quot;Bio je veoma fin prema njoj i dobro su se razumeli, delovali su kao dobri prijatelji. Izazvao ju je - za&scaron;to se ne bismo venčali, a ako odluči&scaron; da želi&scaron;, onda se pojavi na ovom mestu i u ovo vreme, i mi ćemo se veriti - i jesu&quot;, pojasnio je.Međutim, &quot;Hasted je bio malo povr&scaron;niji nego &scaron;to je shvatala - kako je rekla, sve je bilo gotovo kada je shvatila da je za njega najuzbudljivija stvar pravljenje odličnog martinija&quot;, dodao je Entoni.U to vreme, ona se takođe po drugi put sastala sa perspektivnim kongresmenom Džekom Kenedijem. Prvi put je upoznala svog budućeg muža u maju 1951. na večeri koju su organizovali novinar Čarls Bartlet i njegova supruga Marta, koji su želeli da ih upoznaju. Ali, tek kada je ponovo srela DŽFK u decembru, odmah nakon &scaron;to se verila sa Hastedom, postala je vi&scaron;e zainteresovana za budućeg predsednika.&quot;Počela je da ga doživljava kao prijatelja i očigledno joj se dopao&quot;, istakao je njen biograf. Oboje su bili strastveni čitaoci poezije lorda Bajrona i delili su osećanja o nezavisnosti Vijetnama.&quot;Bilo je mnogo toga su&scaron;tinskog &scaron;to je Džeki imala sa DŽFK-om &scaron;to ju je intelektualno uzbuđivalo. Dok sa Džonom Hastedom nije bilo ničeg sličnog tome, pa je raskinula veridbu&quot;, ispričao je Tajmu Entoni.5. Napisala je izve&scaron;taj o Vijetnamu, koji je DŽFK, navodno, koristio u govorimaDžeki Kenedi Onasis je koristila svoje lingvističke i intelektualne ve&scaron;tine da podrži rad DŽFK-a čak i pre nego &scaron;to su se venčali, naveo je njen biograf Entoni.Biograf je istakao da je prona&scaron;ao dokumentaciju da je, dok su se zabavljali, ona napisala izve&scaron;taj od 84 stranice za tada&scaron;njeg senatora o francuskoj političkoj, dru&scaron;tvenoj, vojnoj i ekonomskoj kontroli Vijetnama, kasnije procenjujući da je prevela oko deset knjiga sa francuskog.DŽFK je koristio delove iz izve&scaron;taja u svom prvom važnom govoru o spoljnoj politici Senatu 1953. godine. Održao je jo&scaron; jedan govor, takođe zasnovan na izve&scaron;taju, 1954. godine, koji mu je doneo prvu nacionalnu medijsku pokrivenost kao potencijalnom predsedničkom kandidatu, pomažući mu da trasira put do Bele kuće.6. Nameravala je da nastavi da radi nakon udajeDžeki Kenedi Onazis se udala za Džona Kenedija 1953. godine.U svom srednjo&scaron;kolskom godi&scaron;njaku iz 1947. godine napisala je da joj je namera &quot;da ne bude domaćica&quot;.&quot;Ali, u to doba&quot;, istakla je profesorka Dželison, &quot;ako ste bili iz imućne porodice, morali ste da se udate za nekoga ko je imućan&quot;. Bilo koji posao koji je mlada žena tražila bio je &quot;čekanje pravog trenutka, da se sklopi taj dobro pozicionirani brak na koji ju je majka nagovarala&quot;, dodala je.&quot;Protivurečnost koja joj je bila postavljena bila je da može ili da radi ili da bude udata - ne oboje&quot;, istakao je Entoni.&quot;Pa ipak, uprkos dru&scaron;tvenim normama, jasno je stavila do znanja da namerava da se vrati na posao u novine nakon medenog meseca - tako da je prvobitno planirala da bude zaposlena supruga&quot;.Međutim, PR firma koja je radila za porodicu njenog prvo verenika, potom i supruga, objavila je saop&scaron;tenje za javnost u kojem je najavljena njihova veridba, u kojem se navodi da je ona ranije radila za novine, &scaron;to ju je u su&scaron;tini primoralo da napusti posao i tako su je nadmudrili&quot;, istakao je Entoni.&quot;Bila je &scaron;okirana i rekla mi je da je zbunjena. Nije očekivala da će objava o venčanju biti objavljena tako brzo, ali kad je pročitala novine, te&scaron;ko joj je bilo da bilo &scaron;ta doda objavljenoj priči&quot;.Prema itsom izvoru, &quot;očigledno je gajila i druge profesionalne ambicije pored novinarstva&quot;.&quot;U jednom trenutku je ozbiljno razmi&scaron;ljala da postane glumica&quot;, ispričala je Dželison. Međutim, posle udaje za DŽFK-a, rekla je da ne misli da bi njen svekar verovatno blagonaklono gledao na to&quot;, navela je profesorka Dželison.7. Bila je svesna mana svog muža&quot;Afere DŽFK-a, koje su javno iza&scaron;le na videlo nakon njegove smrti, bile su poznate njegovoj supruzi&quot;, istakla je Dželison, a za Tajm su potvrdili i drugi istoričari.U pismu iz 1952. godine upućenom irskom sve&scaron;teniku, godinu dana pre nego &scaron;to se udala, Džeki je napisala o svom budućem mužu: &quot;On je na neki način kao moj otac - voli jurnjavu i dosađuje mu osvajanje- a kada se oženio, bio mu je potreban dokaz da je i dalje privlačan, pa je flertovao sa drugim ženama i prezirao svoju. Videla sam kako je to skoro ubilo mamu&quot;.&quot;Preljuba kod mu&scaron;karaca iz vi&scaron;e klase nije bila neuobičajena u tom periodu&quot;, objasnila je Dželison.&quot;Jednostavno se pretpostavljalo da je deo privilegije bogatog mu&scaron;karca to &scaron;to će imati se*sualna iskustva van braka, to se jednostavno podrazumevalo, i da je uloga žene da to prihvati, da gleda na drugu stranu i da se fokusira na svoju decu i druge stvari&quot;, precizirala je Dželison.8. Rodila je četvoro dece - dvoje je preminulo pre njeDžeki Kenedi Onazis, koja je imala 31 godinu kada je njen muž postao predsednik, bila je treća najmlađa prva dama u istoriji SAD.&quot;Takođe je bila prva od 19. veka koja je bila u Beloj kuću tokom godina u kojima je žena mogla da rađa&quot;, istakla je Dželison.Pre nego &scaron;to je njen muž izabran za predsednika, imala je pobačaj 1955. godine, a sledeće, 1956, na svet je donela mrtvorođenu devojčicu. Ćerka Karolina - koja je trenutno ambasadorka SAD u Australiji - rođena je 1957. godine.Bila je trudna tokom Kenedijeve predsedničke kampanje 1960. godine, ali je zbog svojih prethodnih te&scaron;kih trudnoća prekinula javne nastupe i strogo je mirovala. Njihov sin Džon Mlađi rođen je nekoliko nedelja nakon izbora. Poginuo je u avionskoj nesreći 1999. godine u 38. godini, zajedno sa svojom suprugom Kerolin Beset-Kenedi i njenom sestrom Loren Beset.Najmlađi sin Džeki i Džona Kenedija -Patrik, rođen je prerano i preminuo je nekoliko dana kasnije 1963. godine.&quot;Gubitak Patrika, prema svim izvorima, bio je razarajući za celu porodicu Kenedi - za predsednika, za gospođu Kenedi i za dvoje dece koju je već imali. Zaista su se svi radovali ovoj bebi&quot;, navela je Dželison.&quot;Svi su govorili da ih je ovo zbližilo. Prvi put bi bili nežni u javnosti, čak su se držali za ruke&quot;.Beba je umrla u avgustu, pre nego &scaron;to je DŽFK ubijen u novembru.&quot;Sudbonosni odlazak u Dalas bio je prvi duži javni nastup Džeki Kenedi Onazis nakon gubitka deteta, jer je tek izlazila iz perioda žalosti&quot;, rekla je Dželison.Dželison je dodala i da je je prva dama bila pu&scaron;ač i da je pu&scaron;ila i tokom trudnoće, iako su je lekari savetovali da to ne radi.U to vreme, pu&scaron;enje se smatralo glamuroznim u sofisticiranom svetu debitantkinja, ali veliki deo američke javnosti je i dalje smatrao da je &quot;vulgarno&quot; da žene pu&scaron;e.&quot;Postojalo je pravilo da zvanični fotograf Bele kuće u istoriji porodice Kenedi nikada ne sme da fotografi&scaron;e gospođu Kenedi sa cigaretom&quot;, istakla je Dželison. Ipak, fotografije prve dame kako pu&scaron;i su se kasnije pojavile.9. Ponovo se udala - za grčkog brodarskog magnata&quot;Nakon ubistva Džona Kenedija, Džeki se osećala kao da joj je neko izvukao tlo pod nogama&quot;, opisala je Dželison, pa dodaje: &quot;Nen sledeći prirodni potez bio je da se uda za bogatog&quot; - ne&scaron;to &scaron;to ju je majka učila od kolevke.Tako je i bilo, 1968. godine udala se za Aristotela Onazisa, grčkog brodarskog magnata 23 godine starijeg od nje, koji je bio jedan od najbogatijih ljudi na svetu.TopFoto.co.uk / Topfoto / Profimedia&quot;Udala se za Aristotela Onazisa delimično zato &scaron;to je bio toliko bogat da je smatrala da neće morati da brine o novcu i fizičkoj bezbednosti svoje dece. Postojala je naklonost i mislim po&scaron;tovanje između Džeki i Aristotela Onazisa. Nije to bila velika ljubavna priča. U mnogim aspektima on je bio i otac-za&scaron;titnik, kao i muž&quot;, dodala je istoričarka.Posle nekoliko godina, par je uglavnom živeo odvojene živote, Džeki je boravila sa svojom decom u Njujorku, a Onazis u Evropi. Kada je umro 1975. godine, objavila je saop&scaron;tenje u kojem je pisalo: &quot;Aristotel Onazis me je spasao u trenutku kada je moj život bio obavijen senkama... Zajedno smo proživeli mnoga lepa iskustva... Na tome ću mu biti večno zahvalna&quot;.Postala je urednica knjiga skoro dve decenije pre svoje smrti.Nakon smrti svog drugog muža, Džeki Kenedi Onazis je počela da radi kao urednica knjiga za izdavačku kuću Viking Pres, a zatim za Dabldej. Tokom 19 godina, uredila je skoro 100 izdanja u segmentu beletristike i publicistike.Poslednjih nekoliko godina bila je u vezi sa belgijsko-američkim biznismenom Morisom Tempelsmanom.Istoričarka Dželison je to &quot;verovatno bio odnos u kojem je bila najravnopravnija jer je bio njenih godina i delio je slična interesovanja u umetnosti&quot;.&quot;Bio je mnogo srodnija du&scaron;a u smislu obostranih interesovanja nego &scaron;to je to bio bilo koji od njenih muževa&quot;, navela je istoričarka i zaključila: &quot;Džeki Kenedi Onazis je živela veoma zadovoljavajući život u tim poslednjim godinama i radila sa knjigama, koje je volela&quot;.10. Umrla je u stra&scaron;nim bolovimaU jesen 1993. godine, tokom boravka u Virdžiniji, doživela je pad sa konja. Odmah je hospitalizovana, a lekari su tokom pregleda primetili ne&scaron;to &scaron;to nije bilo povezano sa nesrećom - uvećani limfni čvor u predelu prepona. Dalje analize ukazale su na dijagnozu - bolovala je od ne-Hočkinovog limfoma, vrste raka koja zahvata limfni sistem. Iste godine su se pojavili dodatni simptomi, uključujući jake bolove i pogor&scaron;anje zdravstvenog stanja, a početkom 1994. godine je počela lečenje hemoterapijom u jednoj njujor&scaron;koj bolnici. Tokom narednih meseci rak se pro&scaron;irio na kičmenu moždinu, a zatim i na mozak. Kasnije su lekari otkrili metastaze na jetri, čime je postalo jasno da je borba pri kraju. Shvativ&scaron;i da je bolest neizlečiva, odlučila je da napusti bolnicu i poslednje dane provede u svom domu na Petoj aveniji u NJujorku.Džeki Kenedi Onazis preminula je 19. maja 1994. godine, u 64. godini života. Uz nju su bili njena deca Kerolajn i Džon mlađi, kao i njen dugogodi&scaron;nji partner Moris Tempelsman.

10 iznenađujućih činjenica o Džeki Kenedi Onazis: Između SVETLOSTI i TAME

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala. Vrati se na vest

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest