Devet stvari koje manje inteligentni ljudi često smatraju dobrim idejama

S druge strane, preterano samopouzdanje ili odbijanje da se razmotre tuđa mi&scaron;ljenja mogu da povećaju verovatnoću da će neko poverovati u ideje koje na prvi pogled zvuče ubedljivo, ali ne prolaze ozbiljnu proveru. Iako jedno verovanje ne govori ni&scaron;ta o samoj inteligenciji osobe, stručnjaci ističu da se određeni obrasci razmi&scaron;ljanja če&scaron;će javljaju kod ljudi koji donose odluke impulsivno, a ne promi&scaron;ljeno, izve&scaron;tava YourTango.Prepun rasporedVisoko inteligentni ljudi su poznati po tome &scaron;to cene vreme provedeno u samoći; shodno tome, često održavaju manji krug prijatelja sa kojima dele duboke veze. Osećaju se prijatno kada uspore i uživaju u sopstvenom dru&scaron;tvu, svesno stvarajući prostor za sebe odbijanjenm određenih dru&scaron;tvenih obaveza.Suprotno tome, osobe sa nižom inteligencijom često osećaju potrebu za stalnom spolja&scaron;njom stimulacijom i ometanjima. Potvrda i pažnja drugih im pružaju osećaj sigurnosti, &scaron;to ih navodi da se ponose prepunim rasporedom i brojnim povr&scaron;nim poznanstvima - čak i kada ovaj način života negativno utiče na njihovo blagostanje.Izbegavanje traženja pomoćiČesto se de&scaron;ava da su najmanje kompetentni ljudi istovremeno i najsamouvereniji. Skloni su da precenjuju sopstvene ve&scaron;tine i sposobnosti, često da bi prikrili duboko ukorenjenu nesigurnost ili krhki ego. Imaju potrebu da ih drugi doživljavaju kao pametnije ili važnije nego &scaron;to zapravo jesu.Za razliku od intelektualne skromnosti koja karakteri&scaron;e istinski inteligentne ljude, takve osobe daju velika obećanja, ali malo ispunjavaju, uglavnom zato &scaron;to odbijaju da traže pomoć. Iako traženje pomoći može biti neprijatno za svakoga, oni koji su spremni da se suoče sa tom nelagodno&scaron;ću su oni koji postižu najveći napredak.Izvođenje zaključaka na osnovu pretpostavkiLjudi skloni prebrzim zaključcima često izbegavaju nezavisno, kritičko razmi&scaron;ljanje. Vi&scaron;e vole da pretpostave da je ono u &scaron;ta žele da veruju istina, jednostavno da bi izbegli napor analize.Čak i u poslovnom okruženju, gde se očekuje promi&scaron;ljenost, sopstvena udobnost i pogodnost ostaju njihov glavni prioritet. Takve osobe ne pridaju mnogo vrednosti kritičkom razmi&scaron;ljanju, &scaron;to ih jasno razlikuje od njihovih promi&scaron;ljenijih kolega.Vi&scaron;e pričaju, nego &scaron;to slu&scaron;ajuU razgovoru, inteligentni ljudi čine da se njihovi sagovornici budu vidljivi i da se čuju. Pažljivo slu&scaron;aju i postavljaju promi&scaron;ljena pitanja na osnovu onoga &scaron;to su čuli, &scaron;to znači da provode vi&scaron;e vremena slu&scaron;ajući nego govoreći tokom interakcija.Ilustracija; Foto: Riderfoot/ShutterstockOvo im omogućava da izgrade dublje odnose. Nasuprot tome, ljudi koji su fokusirani isključivo na to da se njihovi glasovi čuju - i koji stalno govore o sebi (osobina koju autor povezuje sa potrebom onih sa nižom inteligencijom da se osećaju važnim) - te&scaron;ko se povezuju sa drugima na smislenom nivou.Potiskivanje neprijatnih emocijaSložene emocije poput stida, besa, tuge ili ljubomore te&scaron;ko je kontrolisati. Svi se povremeno nađemo u situacijama u kojima je lak&scaron;e potisnuti svoja osećanja ili skrenuti pažnju sa njih. Međutim, pojedinci koji nisu skloni introspekciji često ne vide alternativu potiskivanju kada se takva osećanja pojave.Dok će inteligentni ljudi zastati da razmisle o uzrocima svojih emocija, manje inteligentne osobe jednostavno pretpostavljaju da nemaju drugog izbora. Ovo može ukazivati na um nesposoban za dublju analizu ili za objektivno prepoznavanje sopstvenih emocija i suočavanje sa njihovim osnovnim uzrocima.Uporna odbrana sopstvenih stavovaLjudi koji se bore sa kritičkim mi&scaron;ljenjem često neslaganje doživljavaju kao lični napad, a ne kao priliku za učenje. Shodno tome, instinktivno žure da brane svoje stavove čim se suoče sa izazovom - često pre nego &scaron;to uop&scaron;te razmotre da li druga osoba ima valjane argumente. Razgovor se tada prebacuje sa istraživanja teme na odbranu ega. Nasuprot tome, intelektualno radoznali ljudi nemaju problema da kažu: &bdquo;Nisam tako razmi&scaron;ljao&ldquo; ili &bdquo;Možda gre&scaron;im&ldquo;. Oni razumeju da promena mi&scaron;ljenja pred boljim argumentima nije znak slabosti, već dokaz spremnosti za učenje. Potreba da se brani svako uverenje - bez obzira koliko trivijalno bilo - odaje preteranu vezanost za ideju da se uvek bude u pravu, &scaron;to ometa zdravo rasuđivanje.Impulsivno delovanjeMnogi ljudi sa nižom inteligencijom mogu izgledati srećnije jer nisu skloni preteranom analiziranju ili pesimizmu. Oni deluju impulsivno jer se ne brinu stalno o tome &scaron;ta bi moglo poći po zlu &ndash; za razliku od inteligentnijih pojedinaca, koji se često bore da pobegnu od tog načina razmi&scaron;ljanja.Upravo iz tog razloga, inteligentni ljudi su izloženi većem riziku od anksioznosti i drugih problema mentalnog zdravlja, jer imaju tendenciju da se zadržavaju na najgorim scenarijima, čak i u svakodnevnim situacijama. Nasuprot tome, problemi sa kojima se suočavaju manje inteligentne osobe često proizilaze iz impulsivnog pona&scaron;anja, kao &scaron;to su prekomerno tro&scaron;enje ili odugovlačenje sa obavezama.Traženje prečica i brzih re&scaron;enjaIako visoko inteligentni ljudi često rade pametnije nego vi&scaron;e, to ne znači da traže prečice kako bi izbegli zadatke koji zahtevaju duboko razmi&scaron;ljanje.Ovde leži ključna razlika: inteligentni ljudi pronalaze načine da efikasno obavljaju monotone zadatke, čime oslobađaju vreme i mentalnu energiju za razvoj novih, važnih ideja. Nasuprot tome, pojedinci sa nižom inteligencijom traže brza re&scaron;enja upravo da bi zaobi&scaron;li potrebu za kritičkim razmi&scaron;ljanjem.Simuliranje veće stručnostiDru&scaron;tvo često nagrađuje samopouzdanje, tako da nije neuobičajeno da manje inteligentni ljudi obezbede dobro plaćene poslove ili vodeće pozicije. Mogu da budu harizmatični i ve&scaron;ti u pretvaranju da poseduju vi&scaron;e znanja nego &scaron;to zapravo imaju.Međutim, precenjivanje sopstvenih sposobnosti gotovo uvek dovodi do situacije u kojoj previ&scaron;e obećavaju, a premalo ispunjavaju. Iako se simuliranje stručnosti može činiti udobnijim u trenutku od traženja pomoći ili učenja, takvo pona&scaron;anje &scaron;teti njihovoj reputaciji na duži rok.

Devet stvari koje manje inteligentni ljudi često smatraju dobrim idejama

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala. Vrati se na vest

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest