PRVA POLITIČARKA SVETA?! Ona se kandidovala za predsednika 50 godina pre nego je uopšte imala PRAVO glasa!

Iako je danas skoro zaboravljena, Viktorija Vudhal je svojevremeno privlačila vi&scaron;e pažnje nego bilo koja druga žena u Americi. Ru&scaron;ila je tabue, oprobala se kao broker, izdavač novina, lobista, javni govornik i filantrop, a najpoznatija je po tome &scaron;to se kandidovala za predsednika mnogo pre nego &scaron;to je ženama u SAD uop&scaron;te bilo dozvoljeno da glasaju!Njen nekonvencionalni stil života i radikalni politički stavovi pomogli su joj da stvori uticajne prijatelje, ali i podjednako moćne neprijatelje zbog čega sve do danas ostaje jedna od najkontroverznijih žena koje su ikada živele.Iz blata do zvezdaViktorija Vudhal je živela u porodici sa nepismenom majkom, ocem koji je bio sitan kriminalac i devetoro braće i sestara. Nije i&scaron;la u &scaron;kolu sve do svoje osme godine, a i onda je stekla samo najosnovnije obrazovanje.Svaku dalju &scaron;ansu za &scaron;kolovanjem prekinuli su joj roditelji koji su je udali za doktora kada je Viktorija imala samo 15 godina. Uskoro se ispostavilo da joj je muž alkoholičar, a da stvar bude gora, 1854. godine rodila je sina sa smetnjama u razvoju.Viktorija je ubrzo počela da radi kako bi izdržavala porodicu. Sa sestrom Tenesi posao je na&scaron;la kao putujuća gatara. Od muža se razvela nakon &scaron;to je rodila jo&scaron; jedno dete.Posle ovoga, Viktorija se udavala jo&scaron; jedanput, a iako je i ovaj brak na kraju propao, muž joj je jedno vreme bio podr&scaron;ka.Sa druge strane, Viktorija i Tenesi su se pokazale kao dosta uspe&scaron;ne biznismenke. Nakon &scaron;to su se preselile u Njujork 1868. i uz pomoć bogatog barona za koga se pričalo da je Tenesijin ljubavnik, postale su prve žene koja su pokrenule novine.Njihov &ldquo;Woodhull &amp; Claflin&rsquo;s Weekly&rdquo; bio je nedeljnik, a kao da to nije bilo dovoljno, imale su i brokersku firmu na Vol stritu. I pored toga &scaron;to su bile prilično uspe&scaron;ne, sestre nikada nisu dobile mesto u Njujor&scaron;koj berzi, a ovo nije po&scaron;lo za rukom nijednoj ženi sve do 1967. godine.Ljubav za sve!U Njujorku je Viktorija do&scaron;la u kontakt sa borcima za prava žena i postala je istinski pobornik jednakosti polova. Zahvaljujući vezama koje je imala u politici 1871. postala je prva žena koja je govorila pred Kongresnim odborom.&ndash; Žene su građani ove države i ako mogu da plaćaju porez one moraju takođe i da imaju pravo da glasaju u pitanjima vezanim za porez &ndash; iznela je Viktorija i iako je njen predlog odbijen, ovo ju je odredilo kao jednu od glavnih ličnosti ženskog pokreta u Americi.Nije se zadržala samo na tome već je počela da propagira i slobodnu ljubav &ndash; koncept po kome svako ima pravo da bira partnera, ulazi u odnose i rađa decu bez uplitanja države.- Nije bitno ko ste ili &scaron;ta ste, stari ili mladi, crni ili beli, pagan, Jevrejin ili hri&scaron;ćanin, želim da volim sve vas i da budem voljena od svih vas, i nameravam da imam va&scaron;u ljubav - izjavila je jednom prilikom.Viktorija je praktikovala ono &scaron;to je propovedala, u jednom trenutku živeći sa biv&scaron;im i sada&scaron;njim mužem, plus ljubavnikom u istom stanu. U svojim javnim nastupima je često govorila o seksu i zalagala se za to da žene moraju da imaju prava da odlučuju o svom telu i izlaze iz lo&scaron;ih brakova., pi&scaron;e History.com.- Neka žene izdaju deklaraciju o seksualnoj nezavisnosti i apsolutno odbiju da žive sa mu&scaron;karcima dok ne budu priznate kao jednake u svemu, i pobeda bi bila izvojevana za nedelju dana - napisala je.Foto: GL Archive / Alamy / ProfimediaŽena koja je želela da postane predsednica AmerikeVrhuncem njenih političkih aktivnosti smatra se predsednička kandidatura na izborima 1872. kada je Vudhalova bila predstavnica &ldquo;Partije za jednaka prava&rdquo; i time postala prva žena u istoriji Amerike koja se kandidovala za ovu poziciju. Njen potez bio je jo&scaron; neverovatniji kada se uzme u obzir da u tom trenutku žene uop&scaron;te nisu ni imale pravo glasa u toj državi i da je ona zapravo poku&scaron;avala da dopre do mu&scaron;kog glasačkog tela.Viktorija Vudhal je u svom političkom programu obećavala - pravo glasa za žene, suzbijanje monopola, nacionalizaciju pruga, osmočasovno radno vreme, poraz na ekstra-profit, ukidanje smrtne kazne i državnu pomoć za siroma&scaron;ne.A onda je na red do&scaron;la prljava kampanja&hellip; Novine su je predstavljale kao &ldquo;gospođu Satanu&rdquo;, pisale su o njenom nepostojećem obrazovanju, kapitalu stečenom sumnjivim radnjama, a Viktorija je naročito bila postiđena kada su u javnost dospeli detalji iz njenog privatnog života, uključujući i priče o tome da je radila kao prostitutka.Na kraju, njeno ime se pojavilo na glasačkim listićima u svega nekoliko saveznih država. Nikada se nije saznalo koliko je glasova dobila jer navodno nisu brojani jer su smatrani nevažećim.Interesantan je i podatak da je dan izbora Viktorija, zajedno sa sestrom, provela u zatvoru! Obe su malo pre toga privedene zbog objavljivanja priče u kojoj su optužile istaknutog borca za porodične vrednosti, sve&scaron;tenika Henrija Vorda Bičera, da je u ljubavnoj vezi sa ženom jednog vodećeg političara. Sestre su u zatvoru provele mesec dana, a iako su na kraju oslobođene, novine su ih žestoko ismejale okrećući ionako neblagonaklonu javnost potpuno protiv njih.Previ&scaron;e radikalna?!Po izlasku iz zatvora, Viktorija Vudhal se nije pokolebala! Poku&scaron;avala je da skupi podr&scaron;ku za kandidaturu na narednim izborima, ali je polako gubila uticaj. Posle niza skandala, finansijski uni&scaron;tena, bila je prisiljena da napusti Ameriku i ode u egzil u Englesku.Tamo se udala za uglednog britanskog bankara Džona Bidalfa Martina i počela da osniva &scaron;kole i farme namenjene isključivo ženama kojima su takođe upravljale samo žene. Umrla je 1927. u Voster&scaron;eru.Američke feministkinje i danas su podeljene u mi&scaron;ljenjima o tome kakav je bio doprinos Viktorije Vudhal &ndash; da li je ona učinila vi&scaron;e &scaron;tete ili dobra feminističkom pokretu koji je tada tek bio u povoju. Neke je smatraju uzorom i možda najvažnijom ženom 19. veka, dok druge misle da je bila obična sponzoru&scaron;a i kriminalac čiji su potezi unazadili ženski pokret i odložila uvođenje op&scaron;teg prava glasa, prenosi Istorijski zabavnik.

PRVA POLITIČARKA SVETA?! Ona se kandidovala za predsednika 50 godina pre nego je uopšte imala PRAVO glasa!

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala. Vrati se na vest

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest