Pet "belih laži" koje su deca 90-ih često slušala od svojih roditelja

Odrastanje 90-ih često se pamti po subotnjim jutarnjim crtaćima i nizu vrlo konkretnih &quot;činjenica&quot; za koje su roditelji tvrdili da su istinite. Reč je o sitnim, dobronamernim lažima kojima su roditelji poku&scaron;avali da obezbede mir, podstaknu pristojno pona&scaron;anje ili skrate rasprave. Gledano s vremenskim pomakom, mnoge od njih deluju gotovo univerzalno i danas izazivaju smeh.Ovo su neke od &quot;belih laži&quot; koje su deca 90-ih često slu&scaron;ala od svojih roditelja - možda vas vrate u detinjstvo.&quot;Imam oči na leđima.&quot;Roditelji su često koristili ovu tvrdnju kako bi stvorili utisak stalnog nadzora nad pona&scaron;anjem dece. Ideja je bila da podstaknu osećaj odgovornosti i spreče neprimereno pona&scaron;anje u situacijama kada odrasli nisu fizički prisutni. Ova izjava služila je kao jednostavan alat za održavanje discipline. Deca su je često shvatala doslovno, naročito u ranijem uzrastu. Takav pristup oslanjao se na dečju ma&scaron;tu i poverenje u autoritet roditelja.&quot;U ovaj restoran smeju samo dobro vaspitana deca.&quot;Ova tvrdnja koristila se kako bi se deca motivisala na primereno pona&scaron;anje u javnom prostoru. Roditelji su njom stvarali utisak da restorani imaju stroga pravila vezana uz pona&scaron;anje dece. Cilj je bio smanjiti rizik od neprijatnih situacija tokom obroka. Takva izjava funkcionisala je kao preventivna mera, bez potrebe za dodatnim obja&scaron;njavanjem. Deca su zbog toga često povezivala dobro pona&scaron;anje s mogućno&scaron;ću ostanka u restoranu.&quot;Prodavnica/park se zatvara.&quot;Roditelji su ovu izjavu koristili kako bi olak&scaron;ali odlazak s mesta na kojem deca nisu htela da se zadržavaju kraće nego &scaron;to su planirala. Tvrdnja o zatvaranju služila je kao razlog koji nije ostavljao prostor za pregovaranje. Na taj način se izbegavalo dodatno uveravanje ili sukob. Deci je poruka bila jasna i jednostavna. Ova &quot;bela laž&quot; oslanjala se na autoritet pravila i institucija.&quot;Ako sedi&scaron; (pre)blizu televizora, pokvariće&scaron; vid/oči.&quot;Ova izjava koristila se kao način ograničavanja vremena provedenog ispred ekrana. Roditelji su njom nastojali da stimuli&scaron;u decu da se udalje od televizora ili smanje gledanje. Tvrdnja se često ponavljala bez dodatnog obja&scaron;njenja. Iako je imala vaspitnu svrhu, predstavljala je pojednostavljeno upozorenje. Deca su je u pravilu prihvatala kao zdravstvenu činjenicu.&quot;Psovanje je nezakonito.&quot;Roditelji su ovu tvrdnju koristili kako bi obeshrabrili kori&scaron;ćenje neprimerenog jezika. Izjava je stvarala utisak da psovanje ima ozbiljne posledice, uključujući kr&scaron;enje zakona. Na taj način nagla&scaron;avala se važnost dru&scaron;tvenih pravila i pristojnog govora. Deci je poruka bila jasna i autoritativna. Ova &quot;bela laž&quot; služila je kao jednostavan alat za oblikovanje pona&scaron;anja.

Pet "belih laži" koje su deca 90-ih često slušala od svojih roditelja

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala. Vrati se na vest

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest