Laguna objava: Duhovito, toplo i dirljivo, baš kao i njene knjige - u knjižari Delfi SKC održano književno veče bestseler autorke Dženi Kolgan

Do sada su u izdanju Lagune objavljeni Dženini romani &bdquo;Vidimo se u Kapkejk kafeu&ldquo;, &bdquo;Božić u Kapkejk kafeu&ldquo;, &bdquo;Dobro do&scaron;li u Rouzinu prodavnicu slatki&scaron;a iz snova&ldquo;, &bdquo;Mala pekara na obali&ldquo;, &bdquo;Mala knjižara srećnih krajeva&ldquo;, &bdquo;Mala knjižara na obali&ldquo;, &bdquo;Božićna knjižara&ldquo;, &bdquo;Letnje nebo&ldquo; i &bdquo;Prolećna oluja&ldquo;, a sa nestrpljenjem i&scaron;čekujemo &bdquo;Tajnu božićnu biblioteku&ldquo;.Dženi Kolgan se naročito odlikuje sposobno&scaron;ću da kroz lagan i prijemčiv stil stvori atmosferu mesta u koja bi čitaoci voleli da otputuju i likove sa kojima bi želeli da se sprijatelje. Ona se danas smatra jednom od najomiljenijih autorki &bdquo;feel-good&ldquo; književnosti, jer donosi utehu, osmeh i nadu milionima čitalaca.Na početku razgovora prisetila se trenutka kada je shvatila da u životu želi da se bavi pisanjem i otkrila nam da li to i kakve veze ima sa stendap-komedijom.&bdquo;Nisam se mnogo bavila stendap-komedijom, jer sam bila užasna u tome i nisam bila zabavna. Radila sam u bolnici. Ali želela sam da predam izdavaču svoju prvu knjigu, pa sam sakrila činjenicu da radim u bolnici i rekla da se bavim stendap-komedijom. Tako da, ako želite da sklopite ugovor o knjizi, slobodno možete malkice da lažete (smeh).&ldquo;Pored pisanja, najlep&scaron;i deo njenog posla danas, kada je svetski poznata autorka, jesu putovanja i upoznavanje čitalaca &scaron;irom sveta.&bdquo;Vrlo je interesantno svuda kuda idem. Ali ponekad je i neobično. Bila sam u Arktičkom krugu, gore skoro do Severnog pola, i mnogo ljudi mi je tamo reklo da se pronalazi u mojim knjigama. Ali oni žive na Severnom polu (smeh)&ldquo;, rekla je Dženi, čiji romani donose utehu, osmeh i nadu, koji su danas svima preko potrebni.&bdquo;Mnogo je stra&scaron;nih vesti stalno i svuda. Stalno je ne&scaron;to lo&scaron;e, lo&scaron;e, lo&scaron;e. Ali ima mnogo toga lepog u životu, okruženi smo i dobrim ljudima, prijateljima, kom&scaron;ijama, de&scaron;avaju se i neke lepe stvari i važno je pisati i o tome, o tim dobrim osećanjima. Bilo je te&scaron;ko tokom pandemije, ljudi su se osećali lo&scaron;e, i tada sam dobijala mnogo imejlova, gde su mi ljudi pisali kako im je tokom tog perioda pomoglo čitanje. I onda sam se i ja osećala dobro.&ldquo;Dok i&scaron;čekujemo &bdquo;Tajnu božićnu biblioteku&ldquo;, čitamo &bdquo;Prolećnu oluju&ldquo;, o novoj avanturi na malenom aerodromu Makintajer Era, ali ovoga puta pilotkinja Morag nije u centru pažnje, već Gerti Muni, stanovnica mesta&scaron;ceta Karso, koje se nalazi u najsevernijim delovima &Scaron;kotske, gde niz malih ostrva u Severnom moru seže ka Norve&scaron;koj. Gerti je oduvek bila sanjalica i ma&scaron;tala je o tome kako bi joj život izgledao kad bi smogla hrabrosti da napusti rodno ostrvo. Priča o Gerti je priča o hrabrosti da se izađe iz zone komfora, priča o slobodi.&bdquo;Gerti je sanjalica i živi u ma&scaron;ti, ali ja sam pisac, tako da mi je posao da ma&scaron;tam. Moje junakinje uvek rade ne&scaron;to &scaron;to donosi promenu, ne raditi ni&scaron;ta u životu, to je najgore. Volim da se moji likovi promene. I mislim da nije važno ako će to &scaron;to radite dovesti do pogre&scaron;nih ishoda, lako ćete to popraviti, bitno je da se ne&scaron;to radi.&ldquo;Krug pletilja, snažnih, sposobnih i veoma radoznalih žena koje naporno rade, pletu i međusobno se podržavaju kroz sve životne uspone i padove &ndash; dobro, malo i ogovaraju &ndash; važna su nit priče. Pletenje je Dženi veoma važno, ba&scaron; kao i snaga zajedni&scaron;tva, koja je važna tema ovog romana.&bdquo;Moja mama je bila učiteljica pletenja i putovala je u sve male &scaron;kole u na&scaron;em gradu i učila dečake i devojčice da pletu. Bila je vrlo popularna, svi su znali ko je ona. I moja baka se bavila pletenjem. Odrasla sam okružena vunom, pa sam htela da ove dve žene, moju mamu i baku, kojih već neko vreme nema među nama, upletem u svoju priču.&ldquo;Osim jakih i zanimljivih ženskih junaka, mu&scaron;ki karakteri u romanima Dženi Kolgan su veoma interesantni. Uvek imamo jednog dobrog i jednog &bdquo;lo&scaron;eg&ldquo; momka.&bdquo;Pisanje mu&scaron;kih likova je stvarno dobra zabava. Imam mali fajl sa fotografijama glumaca i drugih poznatih ličnosti koje smatram privlačnim. Problem je &scaron;to to radim već 20 godina, tako da su neki od mu&scaron;karaca u tom fajlu sada već stari. Jedan od njih je biv&scaron;i britanski premijer, koji je za mene romantični junak, a on danas ima 75 godina. Ali bio je veoma zgodan kao mladić. Često me konsultuju kad snimaju filmove po mojim knjigama i pitaju kog glumca bih volela, ali za mene su svi savremeni glumci deca, oni izgledaju kao dečaci i to je malo čudno. Moram da primetim da su srpski mu&scaron;karci zgodni. Trebalo bi da ubacim malo vi&scaron;e srpskih mu&scaron;karaca u svoje knjige&ldquo;, rekla je kroz osmeh slavna autorka, poznata po srećnim krajevima knjiga.&bdquo;U poslednje vreme razmi&scaron;ljam o onoj rečenici &rsquo;i živeli su srećno do kraja života&rsquo;. Smatram da nikad ne treba da se držimo samo budućnosti, i da srećan život nije ne&scaron;to &scaron;to će doći kad smr&scaron;amo pet kilograma, ili kad nađemo novog dečka, ili kad kupimo kuću, već želim svakodnevno da slavim male stvari. Sreća je u prijateljima, u dobroj knjizi, &scaron;oljici kafe.&ldquo;Pitali smo Dženi ima li omiljenu junakinju iz svojih romana.&bdquo;Volim likove koji su sposobni, bilo da umeju dobro da prave kolače ili upravljaju avionom. Ja nisam preterano ve&scaron;ta, gubim stvari, ključeve. Volim da mesim kolače, ali nisam preterano dobra u tome. Cenim staložene ljude jer ja nisam takva. I cenim sposobne&ldquo;, iskreno je priznala autorka, kojoj su iz svetske literature posebno drage Džo iz &bdquo;Malih žena&ldquo; i Pipi Duga Čarapa, ali je dodala da ne čitamo knjige samo zbog likova.&bdquo;Čitamo da bismo u&scaron;li u nečiji svet. Svaki put kad otvorim knjigu, ja otvaram prozor i idem negde drugde, živim neki tuđi život. Moja deca su bila veliki ljubitelji Harija Potera, i kad su napunila 11 godina, bila su malo tužna &scaron;to nisu dobila pozivno pismo za Hogvorts. Ali moja ćerka nije želela da bude Hermiona, već da bude ona, ali da dobije poziv za Hogvorts. Tako i ja kad otvorim orman, ne želim da budem Lusi, želim da budem ja, pa da odem u Narniju. Ostrva u &Scaron;kotskoj u mojoj knjizi, kao i Edinburg, izgledaju ba&scaron; onako kako sam ih opisala. Veoma mi je žao &scaron;to vam treba viza da biste ih posetili, ali pozivam vas da nas posetite.&ldquo;U knjizi &bdquo;Prolećna oluja&ldquo;, kako ste jednom opisali, ima mnogo plesa, hrane, prelepih &scaron;kotskih predela i verovatno vi&scaron;e koko&scaron;aka nego &scaron;to je zaista neophodno. Zanimalo nas je da li je pisanje uvek zabavan posao, kako se čini na osnovu ove rečenice.&bdquo;Pisanje je posao. I nije uvek ba&scaron; tako zabavno, ali kad hoću da mi bude zabavno, pi&scaron;em o koko&scaron;kama, jer su one uvek jako zabavne, ili recimo o kozama. One su isto zabavne. Neke životinje su svakako zabavnije od drugih. Moje knjige se često odigravaju u ruralnim predelima i tamo uvek postoji neki veterinar. Veterinarski život na selu uglavnom čine samo krave, mačke i psi, uvek je jedno te isto, ali u mojim knjigama, i to je neka moja interna &scaron;ala, često veterinar radi ne&scaron;to nesvakida&scaron;nje &ndash; leči gu&scaron;tera, ili name&scaron;ta polomljeni rep zmiji. Jednom sam u kafiću slu&scaron;ala dva veterinara i jedan se žaliokako je morao da leči koko&scaron;ku, a drugi je rekao &ndash; znam, i ja sam morao da lečim ribice. Meni je zanimljivo kako oni pričaju o tome&ldquo;, ispričala je Dženi Kolgan, koja se osvrnula i na svoju posetu Beogradu, otkriv&scaron;i i da li bi na&scaron;a prestonica mogla da bude mesto događanja nekog od njenih narednih romana.&bdquo;Obi&scaron;la sam Kalemegdan, Hram Svetog Save, bila sam i u Crkvi Svetog Marka, poku&scaron;ala sam da obiđem i Muzej Nikole Tesle, ali trebalo je dva sata čekati na turu vođenu na engleskom, i mnogo mi se dopada va&scaron; grad. Ali ne bih pisala o njemu, jer bih mnogo izgre&scaron;ila, a ne želim to da vam uradim. Često američki autori sme&scaron;taju radnje svojih romana u &Scaron;kotsku i sve proma&scaron;e, tako da znam kako je kad neko to uradi mom gradu i mojoj zemlji, i zato to ne bih uradila va&scaron;em gradu.&ldquo;Za kraj nam je otkrila o čemu će biti reči u njenom narednom romanu.&bdquo;Vrlo je zabavno. Moja deca i deca mojih prijatelja sada su u godinama kada napu&scaron;taju domove, i shvatila sam da je to veoma zanimljiv period u životu žene. To je izazovno za brak, jer vi&scaron;e partner i vi ne odgajate decu. U novoj knjizi se pitam &scaron;ta bi se desilo da deca odlaze, u braku ne&scaron;to ne &scaron;tima, a neko veoma zgodan ulazi u va&scaron; život... Hajde da kažemo da će moj novi roman biti &scaron;kotski &rsquo;Mostovi okruga Medison&rsquo;&ldquo;, rekla je Dženi Kolgan, koja se nakon zvaničnog dela promocije družila sa brojnim čitateljkama i potpisivala knjige.Romane Dženi Kolgan možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs.

Laguna objava: Duhovito, toplo i dirljivo, baš kao i njene knjige - u knjižari Delfi SKC održano književno veče bestseler autorke Dženi Kolgan

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala. Vrati se na vest

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest