Danas je jesenji Krstovdan – dan strogog posta i brojnih običaja

Vernici se tokom dana&scaron;njeg dana pridržavaju posta, a bere se i posvećuje bosiljak.Prema predanju, 326. godine carica Jelena, majka cara Konstantina, prona&scaron;la je krst kada je oti&scaron;la u Palestinu da poseti sveta mesta.Patrijarh Makarije je, posle otkrića carice Jelene, pred okupljenim narodom uzdigao Krst koji je Hristos nosio do Golgote, pa otuda i naziv Vozviždenje u bogoslužbenom kalendaru, gde je praznik obeležen crvenim slovom kao zavetni praznik.Kako kaže hri&scaron;ćansko predanje, narod je odgovorio patrijarhu molitvom Gospodi pomiluj, koja se i do danas na isti način peva na pravoslavnim liturgijama.Na taj praznik, istovremeno se slavi uspomena na povratak Časnog krsta iz Persije u Jerusalim.Krst je čuvan u srebrnom sanduku u jerusalimskoj crkvi Vaskrsenja do 614. godine, kada su Persijanci zauzeli Jerusalim.&quot;Kada je car Hozroj osvojio Jerusalim i mnogi narod odveo u ropstvo, Krst bi prebačen u Persiju&quot;, odakle ga je na Golgotu, &quot;hodeći bosonog i u bednoj odeći, izneo car Iraklije&quot;, zapisano je u Ohridskom prologu vladike Nikolaja Velimirovića.&quot;Tada Časni krst bi položen u hram Vaskrsenja, na radost i utehu celog hri&scaron;ćanskog sveta&quot;, napisao je episkop Nikolaj.Tokom ratova, krst se izgubio, a kasnije, kada je ponovo nađen, njegove delove uzimali su spretni vernici u nadi da imaju veliku moć, po&scaron;to su napravljeni od svetog drveta.Prema nepotvrđenim podacima, čak su i neki srpski vladari imali delove tog krsta.Strogi post i narodni običajiNa Krstovdan se pridržava strogog posta, a mnogi vernici tog dana jedu samo hleb i grožđe.Po narodnom verovanju, ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako nema padavina, naredna godina biće su&scaron;na.Dok za mnoge druge praznike koji su obeleženi crvenim slovom važi da ne treba sređivati kuću, usisavati i raditi druge slične poslove, na Krstovdan je obrnuto. Na dana&scaron;nji dan je dobro srediti kuću i tako je pripremiti za zimu. U suprotnom, veruje se da će vam cele godine sve &quot;ići naopako&quot;.Slavi se dva puta godi&scaron;njeKrstovdan je veliki praznik koji se slavi dva puta godi&scaron;nje: 27. septembra &ndash; jesenji Krstovdan i 18. januara &ndash; zimski Krstovdan.Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.U svim selima isplaćuju se ljudi koji čuvaju polja od Đurđevdana do Krstovdana i koji teraju ptice i naplaćuju se globe od onih čija stoka pravi &scaron;tete na tuđim njivama. Isplaćuje se onoliko koliko je dogovoreno &omicron; Đurđevdanu.Na jesenji Krstovdan, prema drevnim običajima, bere se i posvećuje bosiljak.

Danas je jesenji Krstovdan – dan strogog posta i brojnih običaja

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala. Vrati se na vest

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest