Majka iz Aušvica: Prkoseći Mengeleu i nacistima, u paklu logora donela je na svet više od 3000 beba

Stanislava Le&scaron;činska rođena je 1896. godine. Pre Drugog svetskog rata njen život ni po čemu se nije razlikovao od života bilo koje druge katoličke devojke iz Poljske onog vremena &ndash; zavr&scaron;ila je osnovnu i srednju &scaron;kolu pre Prvog svetskog rata i 1916. godine udala se za Branislava Le&scaron;činska, radnika u &scaron;tampariji, pi&scaron;e Istorijski zabavnik.Do 1919. godine imala je sina i ćerku i sa porodicom se preselila u Var&scaron;avu gde je počela da uči za babicu. Do 1923. godine rodila je jo&scaron; dvojicu sinova i zaposlila se u gradskoj bolnici kao babica, pi&scaron;e portal Allday.com.Nacisti su okupirali Poljsku na početku Drugog svetskog rata i porodica Le&scaron;činska je morala da se preseli jer je čitav njihov kraj pretvoren u jevrejski geto. Stanislava i njena porodica nisu želeli da sveje dojučera&scaron;nje kom&scaron;ije ostave na cedilu, ali nisu bili dovoljno oprezni, pa su uskoro uhvaćeni kako doturaju Jevrejima hranu i lažna dokumenta.Stanislava je uhap&scaron;ena 1943. godine zajedno sa svoje troje dece dok su Branislav i njihov najstariji sin uspeli da pobegnu. Stanislava Branislava nije nikada vi&scaron;e videla jer je on poginuo ne&scaron;to kasnije u Var&scaron;avskom ustanku.Babica iz Au&scaron;vicaFoto: Credit: Archive PL / Alamy / ProfimediaNakon ispitivanja Stanislava i njena 24-godi&scaron;nja ćerka, studentkinja medicine, zavr&scaron;ile su u Au&scaron;vicu. Kako su obe žene imale medicinskog znanja dodeljene su porodili&scaron;tu dok je cela bolnica funkcionisala pod kontrolom zloglasnog doktora Mengelea. Njihovo znanje verovatno im je spasilo živote.Stanje u Au&scaron;vicu bilo je svuda lo&scaron;e, ali je u porodili&scaron;tu bilo ravno paklu. Odeljenje nije bilo opremljeno čak ni najosnovnijim sredstvima za medicinsku negu i Stanislava je morala da iskoristi svu svoju domi&scaron;ljatost kako bi pomogla ženama da se &scaron;to bezbednije porode.Uredila je da se kreveti trudnica u barakama pomere najbliže pećima i savetovala je ovim ženama da, koliko god to te&scaron;ko bilo, trampe svoje porcije hleba za dodatne čar&scaron;ave kako bi, jednom kada se bebe rode, imale u &scaron;ta da ih umotaju. Ako majke nisu imale pe&scaron;kire ili čar&scaron;ave, njihove bebe su umesto pelena koristile prljave komadiće papira.Dolazak na svet usred paklaStanislava Le&scaron;činska je svaku trudnicu u Au&scaron;vicu porađala sa istom pažnjom i trudom kao &scaron;to je to činila u bolnici u Var&scaron;avi. Uprkos tome &scaron;to je bila okružena hororom, svaka beba je na svet dolazila uz pomoć njenih pažljivih ruku punih ljubavi.Drugi logora&scaron;i su kasnije svedočili da je Stanislava noći provodila budna savetujući trudnice kako da &scaron;to lak&scaron;e prođu kroz porođaj i uskoro ju je ceo Au&scaron;vic zvao &ndash; Majka.Nacisti su pretpostavili da će većina trudnih žena, usled lo&scaron;ih uslova i bolesti, pre ili kasnije pobaciti ili roditi mrtvu decu. Zahvaljujući Stanislavi, veliki broj žena je ipak uspeo da trudnoću iznese do kraja, a ona je organizovala i grupu logora&scaron;ica koje su, koliko god su mogle, brinule o porodiljama i bebama.Ali ovo nije bio kraj muka ovih ljudi! Svaka majka koja ne bi uspela da se dovoljno brzo oporavi nakon porođaja odmah je odvođena u gasnu komoru. &Scaron;to se beba tiče, Mengele je u jednom trenutku naredio Stanislavi da ubije svako dete koja uspe da preživi dolazak na svet. Ona je to odbila i nakon toga je majkama pomagala da sakriju decu.Na kraju, Stanislava Le&scaron;činska je, rizikujući svoj život, pomogla da na svet dođe 3.000 beba. Od tog broja, skoro 2.500 dece na kraju nije preživelo strahote Au&scaron;vica. Oko 500 beba koje su imale arijevske karakteristike poslate su na usvajanje u nemačke porodice.Stanislava je i tu pomogla! Prona&scaron;la je način da tetovira bebe kako bi nakon rata njihovi pravi roditelji uspeli da ih pronađu.Stanislava Le&scaron;činska je oslobođena iz Au&scaron;vica nakon rata i uspela je da ponovo pronađe svoje dvoje preživele dece. O onome &scaron;to je činila tokom godina rata, nije želela da javno govori jer je, kako je jednom prilikom rekla, sve to bili suvi&scaron;e bolno i stra&scaron;no.Ipak, 1970. godine, na susretu logora&scaron;a u Var&scaron;avi, srela se sa nekim preživelim majkama i decom koje je spasla u Au&scaron;vicu.Neverovatna životna priča Stanislave Le&scaron;činske otkrivena je nakon objavljivanja Stanislavine kratke priče &ldquo;Izve&scaron;taj babice iz Au&scaron;vica&rdquo; (&ldquo;The Report of a Midwife from Auschwitz&rdquo;) neposredno pre njene smrti 1974. godine. Godine 2010. katolička crkva je počela proces progla&scaron;avanja Stanislave Le&scaron;činske za sveticu.

Majka iz Aušvica: Prkoseći Mengeleu i nacistima, u paklu logora donela je na svet više od 3000 beba

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala. Vrati se na vest

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest