Kako su nastale čuvene kafanske pesme

Često su te priče bile zanimljivije čak i od samih pesama. U pitanju je jedan zaista pionirski rad, istraživanje građe koja gotovo da ne postoji u našoj etnomuzikologiji. Valjda svi misle, e pa to su starogradske numere koje svi napamet znaju, zašto bi neko morao da zna ko su zaista autori tih pesama. Ovde ćemo ukratko ispričati neke od najanimljivijih priča o pesmama starogradske muzike.

Čest motiv je ljubav dvoje mladih koja se završila tragično. „Pogledaj me nevernice” je istinita priča o čoveku koji je ubio svoju devojku i njenog ljubavnika u seoskoj kafani. Tekst pesme je prema nekim forumima o starogradskoj muzici napisao arhitekta i pesnik iz Sombora Branislav Bane Jovin, autor poetske knjige “Sombor viđen očima ptice”. Ova pesma poslužila je kao inspiracija piscu Miroslavu Josiću Višnjiću da napravi scenario za istoimeni film. Film je 1974 godine režirao Srđan Điđa Karanović, kao neku vrstu modernog dokumentarca o meštanima banatskog sela Seleuša, koje je pretvorio u glumce. U filmu amaterska seoska ekipa snima film o ljubavi dvoje mladih koja se završila tragično.

Veliki broj legendarnih starogradskih pesama otpevao je legendarni Zvonko Bogdan. Manje je poznato da je Zvonko sam komponovao neke od najleših legednanih pesama, te da je sa mađarskog prepevao i napisao srpske stihove, za veliki broj pesama iz ove antologije. Veliki pesnik, boem, pevač, još uvek nije postavljen na pravo mesto u istoriji svekolike “Svetske muzike”, ali će vreme tu nepravdu ispraviti. Zanimljiv je kao muzički princ vojvođanskih ravnica, džokej čiji konji su često pobeđivali na Hipodromu, ljubitelj kvalitetnih vina i glumac koji je svoj talenat dokazao na sceni. Bogdan je otkrio kako je nekoliko pesma posvetio ocu koji je bio boem, pa se sa sviračima u fijakeru često vraćao kući. Pesmu „Govori se da me varas“ posvetio je svom stricu. Pesma „kada padne prvi sneg“ legendarna je numera rumunskog kompozitora Ričarda Stajna, koja je plagirana od strane američkog modelara električnih gitara Les Pola. Verija „Jonny is the boy for me“ bila je hit u svetu.

Numera “Čuješ čuješ seko” prema legendi posvećena je slavnoj skadarlijskoj glumici Sofki Nikolić Vasiljković. Nepoznati pesnik napisao je stihove do ušiju zaljhubljen u nju, jedne večeri na salveti skadarlijskog restorana. Sofka mu nije uzvratila ljubav, ali je otpevala i proslavila njegovu pesmu.

Stara pesma Kad cujem tambure iz 1925 godine koju je otpevao legendarni primaš Dušan Jovanović sa svojim orkestrom “Orao”. Vojni kapelnik Dušan Jovanović je snimio svoju pesmu na jednom od prvih vinila “Columbia Records” u Njujorku. Ovaj zanimljivi kompozitor bio je veliki pobornik Četničkog pokreta i to onog pre ere Draže Mihajlovića. On je zapravo bio vojni kapelnik četničkog orkestra u egzilu sa kojim je snimio i himnu pomenutog pokreta “Spremte se spremte Četnici” za Columbia Records.

Pevač, kompozitor, etnomuzikolog Mile Bogdanovic Istražujući na terenu otkrio je pesmu “Imam jednu želju”. Ona u sebi otkriva svo bogatsvo srpskog folklora.

Malo ko ne zna bar jedan stih jedne od najpopularnijih varoških pesama "Uzalud behu sve nade moje" ili "Jesenje lišće", ali gotovo niko ne zna za Veru Tornjansku iz Novog Sada. A da nije bilo nje, ne bi bilo ni ove divne elegije koja opeva bolne jesenje rastanke uz melodiju besmrtnog valcera. Vera Tornjanska se u Novom Sadu upoznala sa mladim poljskim lekarom Stanislavom Pujdakovskim. Poznanstvo se pretvorilo u obostranu ljubav koja je krunisana brakom. Verovatno zbog ratova, Balkanskog i Prvog svetskog, lekar Pujdovski je ubrzo, zajedno sa Verom, otputovao u svoju domovinu. Vera se u Novi Sad vratila pre kraja Prvog svetskog rata, a mladi lekar joj se više nikada nije javio. O svojoj tragičnoj ljubavi napisala je pesmu “Jesenje lišće”, a potom u životu više nije ispevala nijednu pesmu. Pesma koju je pevala bila je melodija Arčibalda Džojsa. On je komponovao pesmu pod nazivom Songe d’Automne (Dream of Autumn), pesmu je izvodio orkestar “ White Star Line orkestra“ na brodu Titanik koji je potonuo. Prema svedočenjima preživelih putnika ovo je bila poslednja pesma koju je orkestar svirao pred potonuće.

Pesmu „Ima dana“ je dugo pevao Vojislav Vojkan Tasić. Snimio je na singl ploči. Vojkana Tasić je tvrdio da je pesmu prvi put čuo od jedne dalmatinske klape. Sa ovom pesmom Tasić bi otpočinjao druženje sa publikom u istoimenoj skadarlijskoj kafani. Njegova rodbina smatra da je „Ima dana“ stara dalmatinska pesma, koju je Vojkan preradio. Pesmu je prvi put čuo u kafani. Pevala je neka dalmatinska klapa sa Brača. Zapamtio je i po povratku kući doradio.

Malo je poznato da su autori jedne od najlepših vojvođanskih romansi „Osam tamburaša“ Crnogorci – stihove je napisao slikar rodom sa Cetinja Ratko Šoć, a muziku komponovao Kotoranin Milorad Minja Vučetić. „Pesmu sam pribeležio jedne letnje večeri 1975. godine dok sam sedeo na terasi Petrovaradinske tvrđave i uživao u muzici orkestra Janike Balaža. Nastala je u dahu, stihovi su prosto navirali, pa zanet tom muzikom i atmosferom gotovo da sam uskliknuo „zaustavite Dunav i kazaljke stare, ovo je pesma moja i reka moje nade“. Tako je nastao i naslov, budući da je taj orkestar i tada imao osam članova, baš kao i danas“ – rekao je Šoć.

Pesma Fijakerist posvećena je somborskom fijakeristi Jagri i njegovom vernom konju Ridjanu. Pesnik Velja Subotić napisao je stihove o konju koji je sam vozio klijente u fijakeru kada bi se Jagra napio i ostao da se kocka. neobična sudbinma stala je u starogradski evergrin.