Venčali se Kineskinja i Srbin u Kini
Da je u Srbiji poslednjih godina sve više kineskih državljana, nije novost. Kinezi kažu da im srpski jezik nije težak za učenje, a mentalitet ljudi sličan je njihovom. Da li, međutim, znate koliko naših državljana danas živi u Kini? Ne mnogo njih, a baš jedan Vojvođanin svoju sreću i životnog saputnik pronašao je u Šangaju, gde će i zasnovati porodicu.
Rođeni Kikinđanin, tridesetjednogodišnji Nikola Zivlak, po završetku studija na inženjerskom menadžmentu, sa novosadskog FTN - a kao stipendista, otišao je samo na doktorat u Šangaj. Osam godina kasnije on je profesor na Donghua Univerzitetu. U međuvremenu, u sred, naizgled poslovne i obrazovne avanture, upoznao je Sisi Vang, od pre nekoliko dana i zvanično, svoju suprugu.
"Život u Kini, bez obzira bili student ili profesor, ne razlikuje se mnogo od života ovde, kaže Nikola. I oni imaju žurke i druženja, i na jednom baš takvom ja sam upoznao svoju sadašnju suprugu. Nijedno od nas nije razmišljalo o tome ko je odakle, time se ljudi širom sveta mnogo manje opterećuju nego ovde. Mi smo se jednostavno našli u svemu i to nam je bilo dovoljno", priča Nikola.
To nam je potvrdila i Sisi, koja kaže da su se prvi put upoznali na oproštajnoj proslavi prijateljice koja je odlazila za Francusku.
"Ali bilo je to sve mnogo romantičnije nego što bih sada mogla da vam prepričam", kroz smeh nam je otkrila Sisi.
Nikola kaže da u Kini živi svega 350 ljudi iz Srbije. Kako bi se to promenilo, kao profesor, on intenzivno radi na saradnji Novosadskog i Donghua univerziteta. Iako je naizgled reč o velikim kulturnim razlikama, njegova supruga i on na to ne gledaju tako. Imali su dva venčanja, u Kini gde su bili pozvani i gosti iz Srbije, a potom i u Srbiji, u pravoslavnoj crkvi i duhu naših veselja.
"Imali smo svadbu prvo u Kini. To je nešto potpuno drugačije od naših običaja. Napravili smo večeru za nekoliko desetina najbližih prijatelja u Šangaju. Na venčanjima u Kini je manje više večera sve – druženje, slikanje i veoma malo muzike. U Srbiji smo pre nekoliko dana napravili i još jedno venčanje u Novom Sadu. E tu se veoma veselilo, onako kako samo naš narod zna", kaže Nikola.
Sisi pripada generaciji jedinaca, rođenoj nakon usvajanja kineskog zakona 1980. godine, kada je porodicama dozvoljavano rađanje samo jednog deteta. Danas, svi ti jedinci, u braku imaju pravo na više dece, a kako je stranac u Kini, Nikola veruje da bi i to pravo mogli mnogostruko iskoristiti. Sisi je, međutim, uz smeh rekla da će ipak sačekati i videti da li će se kao i u životu, naći i oko broja dece, ali da će ih sigurno imati više od jednog.
Sa svojom, tadašnjom samo devojkom, Nikola je i ranije dolazio u Srbiju.
"Ovde je zaista divno. Svaki put kada dođemo, ja se zaljubim u nešto novo. Ali od prvog puta, fascinirana sam prirodom i zelenilom kojeg je u izobilju svuda, tako blizu i toliko dostupno svemu. Juče smo sa mojim roditeljima pešačili Fruškom Gorom na primer, i ja sam prosto oduševljena. Kod nas su gradovi više urbani i jako brzo se razvijaju, a prirode je sve manje, na žalost", priča lepa kineskinja.
Oni su se našli u svetu, dolazeći iz dve potpuno različite kulture. Da ništa nije nemoguće, niti prepreka za pravu ljubav, pokazali su i nakon svadbe u Srbiji. Vraćaju se u Kinu, ali veruju da će u Srbiju, još češće dolaziti. Ona zbog prirode i nove porodice, a on, prosto jer se negde uvek vraćaš.
