Goran Veljić: Šarlot, Boldvin i njujorški šmek na mojim fotkama

Goran Veljić rođen je u Smederevskoj Palanci. Bavio se prigodnom i političkom fotografijom celog života, ali 2009. godine digao je sidro i krenuo put Njujorka. Ne sluteći šta ga čeka. trenutno je u Njujorku jedan od zvaničnih fotografa „Siti hola”, gde se održavaju venčanja. Radi profesionalnog izazova odlučio je da slika gej venčanja.

Cela moja karijera je vezana za fotografiju. Bio sam vlasnik foto studija gde smo radili studijsku fotografiju, a individualno sam se bavio i novinarskom fotografijom. Politika me je oduvek interesovala i aktivno sam učestvovao u demokratskim promenama tokom devedesetih, kako u Demokratskoj Stranci, tako i u nevladinom sektoru. Takođe sam jedan od osnivača LDP.

Ipak, da napusti zemlju i zagrize „Veliku jabuku“ prelomio je u januaru 2009. godine. Glavni razlog je bio profesionalni izazov i napredak u karijeri, školovanje dece u Americi...

Situacija u Srbiji, tj kriza koja je tada već trajala 20 godina je svakako ubrzala moju odluku da napustim zemlju. S obzirom na to da sam došao u Njujork bez znanja engleskog jezika, a sa velikim ambicijama, vizijom i ciljem, bilo je teško ali vrlo izazovno i isplatilo se. Njujork je centar svetske umetnosti i svojom dinamikom doprinosi ostvarenju i inspiraciji svakog umetnika, pogotovo vizuelnog. Grad u kome se poštuju ljudska prava i fenomenalno funkcioniše različitost doveo me je do projekta na kome radim danas a to je izložba fotografija venčanja istog pola (Same – Sex Marriage Photography Exhibition).

U početku, Gorana je brinulo sve. Projekti na kojima je radio prvih godinu dana bili su mu najveća okupacija jer su mu omogućavali život kakav je želeo. Danas je ekskluzivni fotograf čuvenog njujorškog „Citty Hall“, gde se venčanja sklapaju i u roku od minut!

Fotografisanjem venčanja sam se bavio i u Srbiji. U Njujorku sam, tragajući za novim projektom, zalutao i slučajno stigao ispred „City Hall“. Mislio sam da je u pitanju modna revija jer su izlazile žene u venčanicama. Ispostavilo se da je „City Hall“ tada tek počeo da radi, u januaru 2009. godine. Tada sam počeo projekat na kome i danas radim, bavim se venčanjima u Njujorku, sa više aspekata, kroz firmu NY 1 Minute Weddings. Često puta venčanja u Njujorku, u „City Hall“ traju samo jedan minut. Upravo takvim venčanjima se bavi i NY 1 Minute Weddings. Život ovde je brz i dinamičan, a u jednom minutu se možete venčati i napraviti dosta fotografija sa puno emocija.

Goranu se često desi da umesto aparata drži burme. Razlog je užurbani Njujork, pa mladenci često zaborave da povedu kumove. Džefri Tompson i Majkl Prosk sa Floride venčali su se u Njujorku jer istopolni brakovi na Floridi nisu legalni. Pošto nisu iz Njujorka, bio im je potreban svedok. "Tražili smo nekoga da nam bude svegok i Goran se ponudio. To je uradio toliko puta da je sve izgledalo kao da imamo poznatu ličnost za kuma", rekao je Tompson.

Svako venčanje je priča za sebe. Svakako je na mene ostavilo najveći utisak venčanje sa koga je mladoženja pobegao. Čekali smo da potpišu dozvolu i da ceremonija počne. On je više puta ulazio i izlazio, mlada je bila vidno zabrinuta, a on vidno nervozan.

Naizgled običan događaj, a nešto sasvim neobično u NYC su svakodnevna venčanja koje nekada traju 1 minut. Tu na scenu stupa Goran.

Dugačak je minut u Njujorku. Intrigantna je etnologija koja se čita između redova naizgled prigodnih ceremonijalnih slikovnica i set pitanja koja nameće. Trenutak, odnosno “snapshot” su uhvaćeni-zabeleženi pogledi i emocije koje demistifikuju njihove aktere. Ljudi različitih socijalnih, nacionalnih, mentalnih struktura, jednom rečju meridijani i mostovi. Naročito je interesantan trenutak kada se dvoje ljudi mirno gleda dok je u njima erupcija emocija. Taj momenat uvek težim da ovekovečim. Njihova energija ne može da vas ostavi ravnodušnim.

U žižu svetske javnosti Goran je došao sasvim slučajno i to zahvaljujući nezgodnom Aleku Boldvinu. Čuvena fotka na kojoj Boldvin udara fotografa Goranovih je ruku delo.

To se dešavalo uporedo sa projektom na venčanjima. Jedan od najvećih izazova fotografa je fotografisanje konfliktnih situacija i moćnih ljudii koji odlučuju o sudbinama drugih ljudi. Imao sam priliku da fotografišem glumca Aleka Boldvina, koji je na mene ostavio najveći utisak jer je iz mirnog hoda napao mog kolegu fotografa iz „Daily News“. Ta situacija me je podsetila na fotografisanje demonstracija u Srbiji devedesetih. Takođe sam fotografisao gradonačelnika Blumberga, šoumena Kelsija Gramera, glumicu iz „Seks i Grada“ Kristin Dejvis (Šarlot).

Život u Njujorku je...

Uzbudljiv, surov i realan.

Njujorčani će imati priliku da vide njegove radove već 27. juna u Galeriji "MC", gde će biti izložene fotografije sa istoplonih venčanja. A uskoro i Beograđane očekuje lepo iznenađenje. Da li dolazite u Srbiju?

Nisam bio četiri godine. Volim Srbiju i planiram da dođem uskoro, jer osnova mog projekta „The Bridge“, tj. „Most“ je upravo poređenje Beograda i Njujorka. Baš ta beogradska priča nedostaje i trebalo bi uskoro da je završim.

Info: ny1minute

Pročitajte i

Kako je Gruja Oluja napisala himnu "Drinke"