Tamara: Svaki dan sa blizancima je avantura!
Tamara Dragić podelila je sa nama iskustvo odgajanja bliznakinja.
Udruženje novinara, umetnika, radnika, kritičara, privrednika, poljoprivrednika, lekara, advokata… Za sve ste uglavnom čuli. A da li znate da postoji i Udruženje blizanaca i trojki? E, mi smo u njemu pronašli Tamaru Dragić, koja je jedan od osnivača i zamolili je da nam ispriča svoje iskustvo. Tamara ima Mašu i Maju, dvojajčane bliznakinje kojima je, osim datuma rođenja, zajednički još samo isti ćef.
Tamara je bila presrećna kada je saznala da će dobiti blizance.
Da nosim blizance saznala sam već u devetoj nedelji trudnoće. Suprug i ja bili smo oduševljeni. Na neki način ostvario se moj san. Pošto sam ja jedinica, srećna sam što moje devojčice ne znaju kako je to biti jedino dete. Svakako, prisutana je bila i doza straha, jer vas dotkor upozori da je blizanačka trudnoća rizična i često se završava prevremenim porođajem.
Prvi dani su uvek teški, dok se ne uhodate. Frka je i kad imate jednu bebu, a zamislite kako je tek sa dve!
Iako je svima zanimljivo kad vide blizance i zaista je divno biti roditelj dvojki, mora se priznati da nije nimalo lako. Pogotovo u tim prvim danima. Meni je prvih mesec-dva prošlo tako što nisam dan delila na obdanicu i noć nego na tri sata na koje su se bebe hranile i uspavljivale. Srećom imali smo pomoć mojih roditelja , koja je u tom periodu bila i te kako dobrodošla!
Maša i Maja sada imaju tri godine i svoju volju. Kaže Tamara, svaki dan sa njima prava je avantura.
Nikada nam nije dosadno. Otkad progledaju počinje dinamika. Oblačenje- ja neću ovo, želim majicu kao sekinu. Ja ne želim žute čarape nego crvene.. . slična je situacija i sa doručkom, izborom igračaka, knjiga, crtanih filmova itd. Svaka ima svoje želje i prohteve. Mada, moram da priznam, sada je mnogo lakše, bar fizički. One sada imaju tri godine i imaju svoje aktivnosti u kojima ne moram ja da učestvujem. Vole same da se igraju i u ovom periodu su dovoljne jedna drugoj, što jeste prednost blizanaca, bar u ovom uzrastu. Najveći izazov mi predstavlja vaspitanje. Uvek se brinem da jednu ne zapostavim, da im poklonim obema podjednako pažnje i vremena. Nije uvek lako ispuniti istovremeno želje oba deteta, koje često nisu iste. Mi se trudimo da ih posmatramo kao zasebne ličnosti i da im kao takvim i pristupamo.
I dok mama žonglira između njihovih želja i potreba, Maša i Maja žongliraju svojim željama. Koliko su slične, toliko su i različite. I obrnuto.
One su dvojajčane bliznakinje tako da se fizički dosta razlikuju, kako po liku tako i po visini i težini. Što se tiče karaktera mislim da se razlikuju, s tim što dele neke osobine. Zanimljivo je da ,kada govorimo o ponašanju, jer me često pitaju koja je mirnija, situacija se menja. Zapravo smenjuju se - ono što je jedna radila pre mesec dana, druga će početi sad. Npr. ako jedna pravi problem oko spavanja, jela, vrtića… ne znači da to neće raditi za nedelju, dve, mesec dana, a ova druga početi. U ovom trenutku najviše nas zabavljaju njihovi međusobni dijalozi. U fazi su kopiranja odraslih, pa tako u njihovom razgovoru možete čuti kako se jedna drugoj obraćaju sa : Daj mi lutku, da da…ti malena! Na šta druga odgovara: Dobro dušo, stiže! A tokom ove tri godine bilo je mnogo zanimljivih situacija. Nama su i svakodnevne aktivnosti povod za zabavu. One od kupanja naprave senzaciju. Pošto uglavnom sve rade zajedno, trude se da se tokom svih aktivnosti zabave. To podrazumeva i one nama roditeljima manje zanimljive situacije, kao što je obrok ili odlazak kod lekara ili u kupovinu, kada one zabavljaju jedna drugu, naravno time otežavajući nama da što brže i efikasnije završimo pomenute obaveze. Roditelji blizanaca susreću se s najrazličitijim pitanjima i komentarima prolaznika. Neminovno je da blizanci privlače pažnju gde god da se nađu. Bila su nam postavljana najrazličitija pitanja, od onih uobičajenih: da li su jednojajčane ili dvojajčane, da li nam je teško, preko onih zabavnih, da li su obe moje, kako sam uspela da ih rodim, da li su bliznakinje (iako su u blizanačkim kolicima), pa sve do onih ne tako prijatnih, da li su prirodni ili “veštački”, da li su rođene prirodnim porođajem ili carskim rezom…
Iako je sigurno teže “baratati” blizancima nego decom različitog uzrasta, pravila su ista: uživajte u svojoj deci.
Možda je samo dodatni problem kod roditelja blizanaca to što moraju da vode računa o tome da posmatraju svoje dete kao individuu, a ne kao deo blizanačkog para. Svi smo mi skloni, kako bismo uštedeli vreme i energiju, da “guramo” decu na iste aktivnosti, koje možda nisu podjednako zanimljive i jednom i drugom detetu. Dok jedno želi da crta, drugo bi da ide napolje... S druge strane, roditelji nemaju mnogo vremena da se posvete deci na način na koji to rade roditelji jednog deteta. Pogotovo mislim na period od prvih godinu dana. Kada imate dve bebe glavna briga je da su okupane, suve, nahranjene. Kada završite kupanje jedne bebe nemate vremena da se mazite, čeka vas druga. Zatim hranjenje, uspavljivanje i nastavlja se u krug. Ponekada sam se zaista osećala kao na “pokretnoj” traci. Ali zato sada, kada su malo starije, volim da kažem da više uživam nego da imam jedno dete.
Tamara kaže da je divno biti u koži mame bliznakinja. Dinamično i ujedno divno.
Trenuci u kojima njih dve razmenjuju nežnosti su neprocenjivi. Kada ih vidite kako se grle, pričaju, brinujedna za drugu shvatite da je vredno svih “muka” i da je biti roditelj blizanaca zaista privilegija. Najbitnije mi je da budu i ostanu “tim”. Da kroz život jedna drugoj budu podrška i u tom smeru ih i vaspitavamo. Da cene to što su rođene s “najboljom drugaricom”, jer nemaju svi priliku da toliko vremena provode sa svojom braćom i sestrama, pa samim tim ni da imaju tako blizak odnos. Zaista je veza među blizancima posebna. Svakako, oni su više od ostalih upućeni (hteli to ili ne) jedni na druge, jer u isto vreme prolaze kroz iste periode života. U isto vreme prohodavaju, progovaraju, kreću u vrtić, školu…
Sve što ste želeli da znate o blizancima i trojkama, možete da pročitate na sajtu njihovog udruženja: blizanci
