Karađorđev junak Zagla zagledao se u Turkinju Badžu: Na njegov karanfil, poslala je nanu, a onda je od nje stiglo zrno pasulja
Posle Prvog srpskog ustanka u Beogradu se desila nesvakidašnja romansa. Voleli su se dorćolski Romeo i Julija. Ipak, kako kaže za Exploziv turistički vodič Ana Đaković, oni su imali mnogo manje romantična imena od veronskih ljubavnika i zvali su se Zagla i Badža. S tim što se naš Romao zvao Zagla, a Julija Badža.
Đorđe Zagla je bio Makedonac i u vreme Prvog srpskog ustanka došao je iz Makedonije, pridružio se Karađorđevim ustanicima, bio je čak i ranjavan. A Julija, naša Badža, bila je Turkinja sa Dorćola koja je u to vreme bila udata za jednog starijeg čoveka.
Oboje su govorili turski, ali nisu znali da pišu. Nije bilo uputno da se sporazumevaju preko nekog trećog. Ipak, Zagla uvodi u ovu ljubavnu priču svog prijatelja. On njoj šalje karanfil koji znači – Znaj da si u mom srcu; Uvratila mu je listom nane priznajući da na njega misli. Tako se njihova ljubav razvijala sve dok jednog dana Badža nije poslala zrno pasulja koje je imalo jasno poruku!
