Kako je zaista umro čovek koji je hodao po mesecu?
Smrt Nila Armstronga 2012. godine službeno je pripisana komplikacijama nakon operacije srca. Sedam godina kasnije počele su da se rasvetljavaju mutne okolnosti, prenose strani mediji.
Prošle sedmice “Njujork tajms” objavio je da je primio dokumente na 93 stranice koji otkrivaju spor porodice najpoznatijeg astronauta u istoriji s malom bolnicom u Ohaju u kojoj su ga lečili i operisali.
Ove dokumente dobio je i “Sinsinati enkvajerer”, a takođe su ovom mediju poslata anonimno. Prema novinskim napisima, porodica je zapretila da će da tuži bolnicu zbog nesavesnog rada.
Na kraju su se tajno nagodili, čime je izbegnut skandal. Bolnica je isplatila šest miliona dolara, od kojih su pet miliona dobili Armstrongovi sinovi, Rik i Mark, u zamenu za ćutanje.
U junu 2014. godine Markova supruga, advokatica Vendi, poslala je mejl u kojem je pretila da će s tim informacijama izaći u javnost na 45. godišnjicu misije Apolo 11, u kojoj je Armstrong postao prva osoba koja je kročila na Mesec.
“Ako ovo izađe u javnost, šteta vašem ugledu će biti mnogo veća nego bilo koja zamisliva presuda porote”, napisala je Vendi, prenosi “Sinsinati enkvajerer”.
Armstrongova druga žena Kerol je htela da se zna da nije učestvovala u nagodbi.
“Nijedna institucija ne želi da je povezuju sa smrću jednog od najvećih američkih heroja”, rekla je Berta Helmik, advokatica Armstrongovih unuka na sudskim ročištima, a prenosi Tajms.
Slučaj se odnosio na odluku bolnice u Ferfildu, u Ohaju, da se Armstrong ne podvrgne odmah operaciji u trenutku kada je počeo da pokazuje znakove ubrzanog unutrašnjeg krvarenja, nekoliko dana nakon koronarnog bajpasa. Prvobitna odluka o operaciji ugrađivanja premosnice takođe je bila upitna.
Portparol bolnice rekla je za “Enkvajerer” da je objavljivanje detalja “vrlo razočaravajuće”, prenosi Al Džazira Balkans.
“Nagodbe zbog nesavesnog medicinskog lečenja uobičajene su u Sjedinjenim Američkim Državama, a tek oko pet odsto slučajeva završi na sudu”, kaže Mišel Melo, profesorka prava na Stenfordu.
Navodi i da su bolnice osigurane od rizika, te je i podsetila na najveću nagodbu lekara u 2018. godini zbog smrti muškarca u osamdesetim godinama, koja je iznosila 1,49 miliona dolara. Svi takvi slučajevi prijavljuju se Nacionalnoj bazi podataka, ali ne i nagodbe bolnica, koje su retke.
Ovaj slučaj je, pišu strani mediji, istakao vrednost imena Armstrong, ali i generalno astronauta iz Nasine zlatne ere.
Armstrongovi sinovi prodali su hiljade ličnih predmeta koji su pripadali njihovom ocu na tri nedavne aukcije i zaradili 12 miliona dolara, navodi “Heritage Auctions”. U intervjuu za AFP prošle godine rekli su da žele da osnuju fondaciju i doniraju deo u dobrotvorne svrhe.
I drugi astronauti koji su hodali po Mesecu unovčili su svoj poduhvat.
Baz Oldrin, član misije Apolo 11, traži između 50.000 i 75.000 dolara za učešće na konferencijama, navodi portal Speaking.com.
“Tražiće privatni avion, VIP smeštaj i dobiće to, jer ljudi žele da upoznaju Baza Oldrina”, rekao je Frensis Frenč, autor nekoliko knjiga o svemirskoj istoriji.
Frenč kaže da nije tajna da bivši astronauti pokušavaju da pronađu način da zarade nakon što završe karijeru. U protivnom bi morali da se oslone na relativno skromne penzije vojnih ili državnih službi.
Izvor: Aljazeera.net/ dnevno.rs
